Полицијски гласник

БРОЈ 33 и 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 205

Он јури с гласником, не види мртвачки бледа преплашена лица путника иа прозорима на возу. Иапоље извирује нека млада жена, неки трговачки нутник у Фесу, један млад пар, по свој прилици на свадбеном путу. Шта се то п.ега тиче? Он се никад није бринуо за ове у возу; — до уиа му допире урлик Ленин. Пред очима му играју, жуте тачке, као светлаци, безбројно. Оп се трза — застаје. Из те игре светлаца излази нешто, бледо, млитаво, крваво. Једно чело, модро и плаво, пригњечено, плапе усне, а преко њих цури црна крв. Тојеон. Тил не говори. Лице му добија пеку прљаво бледу боју. Смеши се као самртник; најзад се прегиба; у рукама осећа тежипу млитавих, мртвих удова; око љих се увно црвени барјачић. Он одлази. Куда ? »Железничком лекару", одјекују збркапи гласови. »Одмах Кемо га однети са собом«. виче коморџија и у својим колима намешта постељу од капута и књига. »Па дакле? л Тил никако не пушта несрећно дете. Наваљују па њега. Залуду. Коморција износи из кола за пртљаг некаква носила и наређује једноме човеку да помогне оцу. Време је скупо. Пиштаљка на возу звнжди. Кроз прозоре пада новац као киша. Лена као да је полудела. Сирота, »Сирота жена, ( ' чује се у купејима, »сирота, сирота мајка к . Влаковођа поново звижди — један писак — машина избацује кроз свој цилиндар белу, узбуркану пару и опружа своје гвоздене удове; неколико секунада и воз с удвојеном брзином, са залепршаном заставом од дима, јури кроз дубраву. Чувар, предомисливши се, полаже нолумртвог дечка на носила. Ето лежи на њима с унакаженим телом, а мало мало, па се у дугом уздаху с кркљањем подижу кошчате груди што се виде под исцепаном кошуљом. ручице и ножице, изломљене не само по чланковима, узимају неприродне положаје. ГЈета на овој малој ножици окренута у напред. Руке млитаво висе иреко ивице носила. Лена непрестано јауче. Нема ни трага од некадашње њене тврдоглавости. Она неирестано понавља причу којом хоће даспере сваку кривицу због овог случаја. Тил као да је и не види. С ужасно пренлашеним изразом, његове очи укочено глеДају у дете. Унаоколо је завладала тишина, мртва тишина; црне и вреле, одмарају се шине на усијаном песку. Подне је угушило ветрове и дубрава стоји без покрета, као од камена. Људи се лагано саветују. Да би се најпречим путем дошло до Фридрихсхагена, мора се натраг на станицу, која лежи у правцу према Бреслави, пошто се први воз, брзи путнички воз, не задржава на оној другој станици што је ближе Фридрихсхагену. Тил као да размишља хоће ли и он поћи с њима. За овај мах нема ту никога, који се разуме у његовој служби. Један нем покрет руком показа његовој жени да дохвати носила; она се не усуђује да му се противи, ма да остаје у бризи за својим си-

саичетом. Она и онај странац понесоше носила. Тил их испрати до на крај своје области иа онда застаде и на далоко пх отпрати очима. Одједаипут се шакачки удари по челу да је далеко одјекнуло. Као вели да се пробуди, „јер је то сигурно сан, као оно јуче (( , каже сам себи. — Узалуд. — Више тетурајући се него трчећи дође до кућице. У њој, с лицем напред паде на земљу. Капа му се откотрља у ћошак, сат што га је онако брижљиво чувао испаде му из џепа, капак отскочи, стакло прсну. Као да га је за врат шчепала каква гвоздена рука, тако чврсто да се није могао ни маћи ма колико да је уздишући и стењући гледао да се ослободи. Чело му је било хладно, очи суве, грло му је горело. Сигнал га пробуди. Под утицајем она три иоповљена удара на звону наступ попусти. Тил се могаде дићи и поћи на службу. Истина ноге су му биле тешке као олово, истина пруга се окретала око њега као обруч каквог огромног точка чија је осовина била његова глава: али ипак доби бар толико снаге да се за пеко време одржп на ногама. Путнички воз приближавао се. Мора да је и Тобијас у њему. Што је он ближе долазио слике иред Тиловим очима све су се више расплињавиле. Најзад је видео само размрсканог дечка са крвавим устима. Иа онда наста мрак. После. неког времена освести се. Лежао је на вреломе песку баш уза саму брану. Устаде, отресе песак са својих хал.ина и испл^ува га из уста. У глави му је било мало лакше, могао је мириије да мисли. У кућерку одмах диже свој сат и метну га у џеп. II ако је био пао, опет није стао. За читава два сата бројао је секунде и минуте представљајући себи пгга се у то време можда догађа са Тобијасом. Сад му изађе пред очи Лена; сад стоји пред лекаром. Он посматра и пипа дечка и маше главом. »Рђаво, врло рђаво — али можда... ко зна?« Испитује тачније. »Не (( , вели он тада »пе, свртпено је (( . (Свршиће се) РЕПОРТЕРОКА ПУТОВАЊА СГ^ИЦЕ И ТИПОВИ ИЗ БЕЧЈ^ИХ СУДНИЦА од Едуарда Пецла Удина у Италији После подне представа. / Тако сам отприлике видео, да стоји на листу из бележнице мога трстанског колеге: као наслов сгоји ту записана реч: »после иодне представа« место »после подне седница.« Ко познаје талијанско уређење судова, разумеће и утисак, под којим је постала ова комична и у исто доба тако карактеристична писарска погрешка. Сцена одиста има нечег театралног на себи. УниФорме карабинијера чине нам се добро познате из позоришних комада, које смо гледали кад се играју но провинцијама. И онда кад греба затворити какву љичност у

комаду — а она је, на највећу огорченост иублике, вазда најневинија — зазвекеј.у сабље и иза проспекта зачујем ударце од кундака. Затнм се отворо врата, и два старинскав ојника сгану као стража крај њих. Они гогово увек посе извеш гале униФорме, двороге шешире са неколико пера, опрему за патроне, и беле кожне кајише и оеобите сабље, какве човек обично више виђа по излозима антикварским. У дну се видејош неколико кита од перја, бели кајиши и чуднавате сабље, које много значе за тешко окривљенога јунака, те му никако не може ни на памет пасги да се усуди да побегне. Та два старинска војника, но заиовести једног старинског наредника, одмах узму у средину изме'/>у г себе несрећнога глумца и одведу га — у страшпу, мрачну тамницу, налик на кулу, као што то човек дршћући у саучешћу увек замишља себи. Крај свега респекта према свакој ствари што се тиче суда, морао сам се сетити ових провинцијалних позоришнпх јунака, кад два карабинијера у дугореннм 4>раковима са два краја, итд., уведоше у каФез оптужене Рагосу и Ђорданија, и кад стадоше с обе сгране од њега са бајонетима на лушкама. Овај каФез за оптужене +какав је у обичају у Италији — мора код иоле осетљивијих природа да пробуди неку језу од средњевековних страхота. Унутра у том затвореном простору, којн у неку руку личи на каФез за тице грабљивице, стоји неколико затворено обојених клуПа, на којима седе оптуженици и кроз решетку гледају на судије и па заклете сведоке ситуација која је сасвим згодна за то, да би, па пример, и иајнежнији бечки генерал, кад би тамо седео, изгледао као једна од најдивљијих животиња у Клеберговој менажерији. Непокретни, не дижући очију с оптуженога, стоје крај кафеза карабинијери. У дну естраде — на којој имају своја узвишепа седишта РићПсо тттвСго (државпи тужилац) и три судије, у црној одећи, са баретом и белим повезима око врата стоји такође за време целога сиора, опет један двороги, са напред уздигнутом иерјанпцом, а међутим исиод ногу председникових, баш испод самога златнога грба на његовом пулту, седи за једним малим столићем с актима у овоме СапсеНеге (секретар). На улазу у салу стоји Пзстеге (судски херолд), огрнут црним огртачем н с узаном белом иовезом на грудима. Удински СзсЈеге, стари један господин с дугачком седом косом и намештеном брадом, јесте Фигура, као да је искочила из бакрореза шеснаестог века. Кад он подигне руке и викне овамо у салу своје »Еп1га Сог1е (( (настаје седница); кад се затим у већ описаној околини каФеза и перјаница иојаве хаљине и барети судија и адвоката; кад под естрадом, у неку руку под заштитом некога права, заузме своје место оштећени, кад поглед падне на чудноваго сјајне униФорме официра на улазу у салу, и на шарене завесе и заклоице на ирозорима, кроз које, у разним призматичним бојама, пада светлост на сву ту сценерију: тада човек осети како се одваја од садашњости и како се преноси у ону живописну прошлост, с којом смо се упозгччи преко старих слика и кроника.