Полицијски гласник

СТРАНА 266

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33 и 34

Разуме се, јуначка живахност доста. често забацн на страну бароку иа се и стутн.и нокрај свих огртача, барета н бе.мпх нратних покеза. А парочито једап брапилац у Рагосином нроцесу, имао је неки особити иачин говора. Почео је био сасвпм мприо, отворио неколико законика пред собом, исцитирао ово, исцигирао оно, па онда на послетку опет склопио књиге на оштро погледао у сведоке, као да хоће да каже: „Сад пазите, сад ћемо да нрерадимо нричу.« И сад откопча најгорње дугме на своме огртачу, тако, да му еасвим лагано паде с рамена, па онда стаде у вапредно инквизиторском тону, постављати шпаља, за која је у напред знао, да иа њих неће нико одговарати. При сваком новом иитању, нодизао је изнова огртач на горе, као да му је он својим додиром са његовим плећими давао неку тајанствену моћ за сва новија питања, или неку другу особиту моћ. Дршћући од нестрпљења, говорнпк је, између осталога, бацио и ово питање, ко му јамчи за то, да његов клијент Рагоса не би био у Аустрији обешен као саучасник онога Оберданка, који је правио бомбе гарантија коју, разуме се само по себи, не би примио на се ни један од присутних, због чега је говорник баш и добацио то питање духу времена и ударио у неку врсту трнумФалне дреке, али ју је одједном прекинуо боље се огрнувши својим огртачем, па иригушеним гласом стаде жалити судбину оптуженикова иријатеља, кога су у цвету младости његове обесили у Трсту. Кад је мислио да је довољно потресао срца, завали се у своју наслоњачу, ноказујући колико се силно уморио, и покри очи рукама. Кад их је опет подигао, на трепавицама су му одиста биле сузе. Оба оптужена гледаху у тога човека, коме је њихова ствар толико била на срцу и дивили му се. Рагоса углађени иредентисгички младић, чак се заводнички осмехну, а оне кудраве, шарене прилике у одељењу за публику, као да нису биле зле воље и с неколико усклика изјавише своје признање. Али кавалијере Валсечи, врховни судија у Венецији и изаслани председник СоИе-а (1' Ашве у Удини, умео је иоред свнх ових темперамената да одржи ред, и да покаже своју власт тако лако узбудљивој публици, онако, како би то служило на част сваком суду на с-вету. Он никад није прекндао ни једиога говорника, али није трпео ни најмањи знак каког одобравања од стране слушалаца, с којима је уосталом умео изванредно да поступа. Он их је, на име, вазда похваљивао због њиховог доброг држања и изражавао жељу, да тако и на даље буде, већ и зато, што је од своје страие решен на све могуће строге мере. А кад би дотичан бранилац у такој нрилици молио за потврду, да он ништа није урадио да би изазвао допадање, председник би најучтивије одговорио, да ои не може ни замислити такав случај, да би један адвокат могао имати таку намеру. Државни тужилац Цисоши обукао се у неку, управо античку достојанственост. Отмен и предусретљив иачин, на који су он и председвик предусретали адвокате, учипио би, да млади бечки браниоци поцрвене од радости. Непрекидпа озбиљност и мириа пажња трајала је за све време

нроцеса у нороти, која је ио нзгледу била састављена из иолу умерених елемената из Удиие и околине. Ја нишем ове редове док се норота саветује, п до сад се није десио још никакав озбиљан испад у овом врло ексилозивном снору. Грађани су само доцније учинили себи то задовољство, да ослобођене нолитичке атентаторе против Аустрије, изиесу из сале иа својнм раменима и да варош мало осветле. По свој суштинн његовој, талијапском иароду треба театралног накита при судским споровима; алн и покрај тога или можда баш зато, они испуњавају свој високн задатак врло тачно. Огртачи н перјанице, двороги шеширн и барети, јесу ствари према којима и бупџије имају респекта. ИЗ АДМИНИСТРАТИВНЕ СЛУЖБЕ

Једна начелна одлука Пореске Управе

12 августа 1903 год. ПрБр. 1 664 6. Чл. 106 и 107. У члану 106. и 107. ззкона о непосредном порезу, одређени су рокови за наплату иореза као и за егзекутивну напдагу. Ови рокови одиосе се на распоређени порез, који је учињен према члану 7 8. реченог закона. Али , ако наступи елучај, да се какав порески обавезник у току године принови са још каквим норезом, или дотле није ни био задуживан, одељење ће у таквом случају пореском лицу израчунати нриновљену суму нореза, а у иореској га књижини , као и у распореду пореза задужити и одужити тек онда, ако претходно положи ту суму. Изузима се само случај , ако се порески обвезник принавља порезом на земљиште. •к * Џ Као што се из ове одлуке види, Пореска Управа нашла је да се рокови, нредвиђени чл. 106. и 107. закона о непосредном порезу, не односе и на онај порез, којим се дужник накнадно задужи у току године, што је отпочео какав рад или приновио други који порески објекат. Она, на против, тражи да се он одмах плати, чинећи изузетак само код иореза на земл.иште. Пореска Уирави није изнела б.шже разлоге, који су овакву одлуку изазвали , али били узроци који му драго. ми налазимо да је ова одлука умесна и јавл,а се као мера, која има да спЈ>ечи изигравање пореских власти од стране оних, који имају моментано рачуна, да свој порез новећају, па кад га потреба престане, они опда доказују, да тај порески објекат, који су пријавили да им се порез новећа, и не постоји, тражећи да се од плаћања ослободе. Наравно, да на овакав начин отварају пореским властима један велики излишан посао. Тога од сада пе може биги, јер чим ко изјави жељу, да му се порез повећа, мора га одмах и платити,

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Један онштиноки иисар пита ово: «Кад се аренда каеаисКа или која друга, не нанлати од закупца у року од три године, сме ли се после наплаћивати? И, ако се не би могла наплатити, ко је одговоран општини за штету — да ли онај председник , што је пропустио у своје време наплатити аренду, или онај који после њега дође, па ову аренду прими као општинско нотраживање, у место да од прсђашњег председника тражи готовс паро." На ово питање одговарамо : Аренда касанска или која друга, може се увок тражити од дужника , па гек ако се он брани застарелошћу, настаје ово питање, јер се у грађанскнм пигањима не гледа на застарелост по званичпој дужности, као што је то случај код кривичних дела. Аренде, пак, као добра и благодејања онштинска, не застаревају за трн годиие, него за шест у смислу §. 931. грађанског закона, те се, према томе, и у случају, који је напред изложен, може тражити од закупца без бојазви, да ће се он моћи користнти застарелошћу. Ова застарелост може иаступити у случајевима, ако општина није аренду нарочито обезбедила уговором и кауцнјом, као шго то обично бива , нначе се она наплаћује из кауције , заложеног имања иди јамаца. Оволико о застарелости и нраву паплате. Што се пак, тиче, питаља: је ли председннк одговоран, ако наплату не изврши на време, те тако настане штета за општипу, ствар стоји овако: Ако нредседник општине, који у општиви дели послове, није одредио нарочито лице, које би се бавило прибирањем општннских прихода у смислу тачке 2. чл. 95. закона о општннама и тач. 1, и 3 и 6, чл. 107 истог закона, онда је он лично одговоран што прнходи нису наплађени на време, него је настала штега за општину, нарочито ако се још утврди и то, да је он ово намерно пропустио учинити. У смислу тачке 15. <,уредбе против злоупотребленија с' благодијанијама обштинским" од 23. марта 184 0 год. може се тражити од одговорног иредседника накнада штеге. А за ову накваду одговорни су сви они нредседници, који су били на тим положајима до дана, када је застарелост настунила. ★ * * Један ошнтински иисар пита: »Наша је онштина разгруписана пре месец дана, и ми смо нанравили нов буџет у смислу чл. 130 закона о општинама и стона ирнреза не прелази 10°/ о . Смемо ли чиниги издатке по овоме буџету, кад га је одбор одобрио, или треба какво одобрење". На ово питање одговарамо : Баш у чл. 130 закова о општинама, који се у предњем питању помиње, јасно стоји: да овакав буџет мора одобрити надзорна државна иласт, н само је требало ову одредбу прочит.пи до краја, па би н само питање изостало. Никакав се издатак не сме чинитн пре, него што се буџет одобри од надлежне власти. * * ♦ Један онштински писар упутио је ово питање: «Ио пропису §§ 15 н 16 полнцнјске уредбе, даго је право странама, да се нротиву пресуда