Полицијски гласник

ВРОЈ 33 и 34

СТРАНА 267

и решсња онштинских и државннх власти могу жа.шти нрво — претпосгављеној вдасти, и решење ових извришо је. Међутим, код мене је био овакав случај: Кмет села Н. достави суду, да је Навле Јовановић заузео сеоски бунар на самовластан начин, ма да је бунар својипа сеоска од пре 80 година. Испитом 18 способних сведока утврђено је, да је бунар одиста сеоски, и да оптужени нема никаквог права на бунар. Пошто је заузеће овако утврђено, онштипски суд казнио је окривљеног са три дапа затвора и наредио, да бунар пусти у својину сеоску. Иротив ове пресуде окривљени је изјавио жалбу, али среска власт га је одбила, те тако суд огласи пресуду извршном у смислу поменутих И. 15 и 16 полиц. уредбе. Али начелник окружни, на жалбу окривљеног, не осврћући се на горња законска наређења, поништи рад среске власти, наслањајући се на §. 17. поменуте уредбе, те среска власт, према томе наређењу начелства, поништи и саму пресуду општинског суда. Како, према овоме, село остаје без бунара, то настаје питање: Коме да се жали село прогив овакве радње начелства ? Ако нема места жалби, може ли да тужи окружног начелника за дело из §. 127. кривич. закона, што се упуштао у оцену решења, које је било извршно, дакле ненедлежно ? и, У опште шта да ради село, те да стане на пут самовољи једнога човека? На ово питање одговарамо : Наређења § § 15 и 16. полицијске уредбе јасна су. По њима, против пресуда општинских власти, донесених по III части кривич. законика, има места жалби првој надзорној власти, и решења су њена извршна. Против ових решења ниги има места жалби на вишу власт, нити она може да улази у одену истих, а најмање по §. 17- поменуте уредбе, који је из основа замењен и укинут доцнијом изменом §§ 15 и 16. полиц. уредбе. Не може се порећи право старијој власти, да води рачуна и стара се, да се закони правилно примењују и неправда не чини , али у тим случајевима, она има ирава да предузима извесне кораке и мере против самнх органа, који греше, а никако да мења одношај, који су ове власти већ створиле, црпећи право из своје надлежности и схватајући значај закона овако или онако — правилно или погрешно. Само у случајевима, кад је нижа власт ненадлежно дејствовала, или прекорачила границе свога права, и тако учинила очевидну незаконитост, може старија власт да обустави извршење тако незаконито донесене одлуке, по праву надзора, које јој даје уређење центра.ше управе, упућујући уједно нижу власт, које кораке да предузме за поправку учињене грешке. Према овоме, ако је у овом овде случају, било несумњиво дело самовлашћа из јј. 37 5. под а крив. законика; ако дело није било застарило; и ако је дотични суд био надлежан за извиђај, онда је начелнак окружни одиста учинио погрешку , што се упуштао у оцену ове пресуде, коју је надлежна власт одобрила. Ова се погрешка може поправити жалбом, коју би сеоски пуномоћник послао г. Министру увутрашњих дела.

Иачелника окружног, не би могли тужити, ако се не би могло доказати , да ое намерно учинио повиним, јер је он донео онакво решсље сигурно за то, што је стајао у погрешном уверељу, да тако може урадити по закону. * * Један срески писар пита ово: в Секције железничке , подижући тужбе за жзлезничко-полицијске иступе, у ве^ини случајева траже да се кривац осуди и на накнаду штеге. Иастаје питање : како ће се изналазити ова штета — да ли нсштачењем на лицу места, или ће се тражити од дирекције, да она каже вредност учињене штдто." Иа ово питање одговарамо : Кадгод је штета учињена од страие путника на возу, она се наплаћује по ценовнику, одређеном од стране дирекције. Наплату ове штете врше сами органи железнички , без суделовања полицијских власти, или ако би се и тражило учешће ове, оно би само било у об.шку помоћи возном особљу. Међутим, кад год је случај штеге на железничкој прузи, где је за извиђај и пресуђење надлежна полицијска власт, ту ће се штета изналазити па начнн, прописан расписом г. Министра унугр. дела од 24. марта 1 895 године Пбр 6299, који гласи: аГосподин Министар грађевина јавља ми, како неке полицијске власти , које извиђају и суде железничко-полицијске иступе, не досуђују увек и> оштете, које кривци учине железнич. имовини, и како ово не чине с тога што им није јасно ко греба да изврши процену учињене штете , па ме је молио да по овоме нздам потребну наредбу пошцијским властима, како би се неправилности избегле и убрзала радња иследних власти за ове кривице, а у исго време спречили материјални губитци железничке касе. Услед овога, а да би полицијске власти правилно и једно-образно, вршиле иоменути посао, препоручујем начелству, да са подручним властима сваки достављени случај железничко-полицијског иступа кратко и брзо свршава, као што је го и ранијим расписима наређено; и да прн изрицању казне за учињену кривицу, расправља коначно, истом пресудом, и питање о накнади учињене штете, осуђујући окривљеног да ц штету по ироцени плати, као што се то и у другим иступним делима ради. Пакнада има се досуђпвати за обичне мале штете по процени чувара пруге, као законитог железничког службеника, кад кривца на самом делу ухвате, за веће штете ио процени секционог инжињера као стручњака (§. 35. уредбе полицијске), а онде, где није опасност у одлагању, нити да ће се трагови учињеног квара да изгубе , а међутим и штета би повећа била, због чега оцена једног лица не би давала довољну гаранцију за процену, него би требало одредити вештаке нрема §. 23. тач. 9. уредбе нолицијске, — у томе случају имају се по правилу узети три венггака, и то овде обично секциони инжињер, или његов заменик, као стручњак, кмет и један грађанин, или два грађанина, без кмета, из оближње околине, који имају нроиисане услове за вештаке ио §. 251. грађан. суд. поступка. Новац наплаћени од кривица за овакве штеге, шиљаће извршае власти свагда главној благајници

дирекције железн, са назначењем: од кога јв, по којој нросуди (дан и број пресуде) и кога дана досуђена штета нанлаћена".

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Из канцеларије суда општине грабовничке, у срезу гружанском, нестало је 8 сточпих пасоша са уникатом, серија С1.ХХ а иод Бр. 18955, 18957, 18958, 18980, 18981, 18983, 18991, и 18994. Скреће се нажња свима полицијским властима на ову покрађу. П 0 Т Е Р Е Илија Ранђеловић, тежак из Новог Села, среза власотиначког, који је решењем лосковачког првостепеног суда од 19. јуна ове год. Бр. 10104. стављен под суд и у притвор, због тешке повреде тела, 9. о. м-ца побегао је из притвора судског. Илија има 25 год., средњег је стаса, нлав, носе смеђе. бркова малих, смеђих; од одела има : шајкачу, старе чакшире и гуњ од црног сукна, кошуљу од тежињавог платна. Моле се све полицијске власти, да Илију живо потраже, и нађеног спроведу првосТеш ном суду лесковачком, с позивом на Бр. 1076 1 УБр. 24485. Но^у, између 7. и 8. ов. м-ца, украђем су Драгомиру Миленковићу из Скеле, среза носавског, окр. ваљевског, са пашњака два коња од којих је један стар 17 год., длаке беле, де сно уво по зади изрезано, има жиг. „Т;" А' други је длаке доратасте, стар 6 год., без роваша. Моле се све полицијскс власти, да крадљивца и покрађу живо потраже и нађене спроведу начел. округа ваљевског, с позивом на Бр. 10367. УБр. 24525. Павлија кћи поч. Стевана Стојкови^а, из Мрђеноваца, има да се узме на крирични испит за дело из §. 164. кривич. закона. Павлија ј " 1 од своје куће отумарала незнано где. Она и.м 17 год., стаса је средњег. Образа округлихј очију и коса црне, у опште црномањаста; ка,| је од своје куће огишла имала је на себи сељачку белу памучну кошуљу , по рукавима и позади низ скуте везену, летњу шарену цицану реклу, на глави летњу шарену мараму. Моле се све полицијске власти да Павлију зкиво потраже и нађену спроведу начел. ср. ноцерског, с нозивом на Бр. 6530. УБр. 23800. Марко Марковик, покрштени Циганин, из Немучана, који је до сада био због више крађа« осуђиван на робију, извршио је крађу коња на ваљевском вашару на Св. Илију ове год., па по извршеној крађи побегао је незнано куда. Марко има 24 год., расга је средњег, косе црне, очију црних, лица округла, великих црних бркова, од одела има: копоран од шајака, тапку кешуљу и гаће, на ногама опанке, на глави шубару. Моле се све полицијске вдасти, да Марка живо потраже и нађеног спроведу начел. среза поцерског, с позивом на бр. 6521. УБр. 23799. Годар, Луј - Пол, родом из Константине у Алжиру, стар 29 година, бив. чиновник француске Банке у Брислу, проневерио је 48.000 дпнара банчиног новца и побегао у друштву са својом милосницом Маријом - Лујзом Копшо,