Полицијски гласник

ВРОЈ 33 и 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 257

и тамо су га официри војске Уједињених Држава стали саслушавати. По њиховој наредби,војници га одмакну од зида колебе и главу му затуре назад. Затим му метну међу зубе бамбус, који му није давао да загвори уста. И затим су стали да сипају на њега воду целим чабровима. Вода је надала на њега озго, текла по челу и продирала у ноздрве и уста. И најмањи покушај да дише носом морао би га довести да се угуши, за то је устима непрестано гутао воду, кад је се од прогутане воде био толико надуо, да је могао прснути, њега су принуђавали, гњечећи желудац. да избљује воду. Тада му је тумач рекао: Наћ1а, што значи говори! Тај човек слабим гласом прошапуће — »Ја ништа не знам колико има устаника, који се налазе у околини града. Мучење су поновилн, али још строжије по томе, што су метнули саиуна у воду, кад је било готово да се угуши он да знак да хоће да говори. Мучење зауставе. Он падне на земљу, у несвест. После га поврате себи к . Крај те трагедије није иознат, али га је лако себи преставити. Ако је председник Тасија искусио исту судбу, као и председник Игбараса, — а због чега би с њим поступали милосрдније? —- он је претрпео до краја она мучења, којима је био изложен његов претходник. Сва је разлика у томе, што су место соли овде употребили сапун. Да чујемо сад сержана Меркурија из 35-ог добровољачког пука. »Ја сам провео годину и по дана у Лузону, и скоро сваки дан сам гледао како су мучили Филипинце, да би их натерали да открију прибежишта устаника, количину њиховог оружја и убојне сиреме. Ја сам гледао кад су урођеници, који су служили у полицији, узи.мали блато , кад нису имали воде, да би мучили Филипинце, на које се сумњало да код њих има сакривеног оружја. Призор је био тако одвратан. да је командујући мајор заповедио војницима да прекрате то мучење и онда се удалио. Али чим је мајор отишао, мучење се је поновило. Поручник Хуг — главни проФос (ргоуов!:-тагесћа1 с ОФицирским чином продужио јето. Његоваједужностдапазинапоредак и дисциплину, да наређује затварање криваца, да пази на извршење осуда и т. д.). Сан Мигуела, најчешће је од свих нрисуствовао при мучењу. водом којом су мучилиурођенике. Чим су му довели кога сумњпвог човека, он га је одмах излагао испитивању. Ако човек није хтео одговарати, поручник Хуг дозивао је мучитеље и предавао им га у њихове руке. После некчлико минута слали су одред у испитивање. Сваки је знао шта то значи, кад нису давате нарочите инструкције односно испитивања, коме треба да се подвргне урођеник, да би их натерали да признаду оно, што су желели да дознају, то се само по себи подразумевало да их треба мучити водом. Једна петина оружја, отета од Филипинаца, била нам је издана, захваљујући мучењу. Испитивачи Макабебе само су и знали да доносе оружје. Они су га налазили сакривеног по путевима, куда је пролазила патрола, или су га сакривали по црквама, по гробовима, у бамбусу, који подунире колебе. Војници су се брзо уверили да је за откривање

оружја добро срество мучење водом и у велико су се њим користили. Официр, који је наређивао мучење, није никад био по чину виши од капетана, али су сви други ОФицири врло добро знали да се мучење стално примењује, нико га није забрањивао. Само тим начином могућно је било иасилно добијати оружје. Пуковник Памер није хтео оставити ни једног исиитивача Макабебе у граду. и ако су га они уверали да ће наћи 500 пушака у Болидону, никад се наравно у раиортима не иомиње о мучењу водом. Одред су шиљали у рекогносцирање и кад је се враћао, командир је уносио у рапорт, да је било »сукоба« с Филипинцима, и да је одузето толико и толико пушака. Доцније се показивало, да је убијено два три урођеника, али је цео пук врло добро знао, да је њих убило мучење водом. У главној команди претварали су се као да мисле да су ти урођеници стрељани. Између командира одреда и самих одреда постојало је велико суггарништво: сваки је се за себе хвалио да је оп отео више пушака." Као што се види из тих исказа очевидаца, американски солдати хвалили су се један другом својом свирепошћу. И оно што саопштава о томе војник Џон Монаген из 35-ог добровољачког пука, показује се као врхунац несавесности и зверства: »Кад заробимо каквог Филипинца, ми му говоримо Наћ1а! ћаМа! (говори! говори!). Скоро увек он одговара по ћаћ1а (нећу да кажем !) и одричући маше главом. Тада који било узвикне: — тај јунак хоће лимунаде! Тако се обично називало мучење водом. И њега поје одма (водом). Обично смо нас четворо држали јупака, два за ноге, два за руке. Њега су обрнули на леђа и држали му уста отворена. После тога сипали су у њега велику количину воде. Кад је почео да преврће очима и да се грчи, њега су дизали и говорили му ћаћ1а! Понекад није требало много воде да би га натерали да каже где је сакривено оружје и убојна спрема. Али врло често морали су сипати три ведрице, а видео сам случајева кад су му сасули и пет ведрица. Кад су га поново дизали на ноге и он опет упорно ћутао, њега су онда јако ударали песницом у лице или у груди. Ја сам видео Филипинце, који су прогутали толико воде, да је се она изливала из усга. Ма колико да су сипали више није могло ући. Један пут смо заробили једног Филипинског мајора. Те ОФицире најтеже је натерати да говоре. 0д њих није лако добити извештаја. Њему су толико сипали воде да умало није умро, и поред свега тога није проговорио ни речи. На послетку се наши војници уплаше и позову лекара. Он нареди да га јако дрмају и преврћу, док није одахнуо. За гим га баце у бамбусову колебу. Ја сумњам да је он оздравио. Он је био и сувише измучен. Други пут ухватимо шест Филипинаца. То је било од прилике у седам часова изјутра, после изласка из Сан-Мигуела. Ми смо знали да код њих има сакривеног оружја, али они нису хтели казати где је. Онда им вежемо руке и провукавши бамбусове иалице по мишке и под колена, однесемо их тако до једпог малог залива, где их сиустимо, док их вода није покрила иреко главе. Пет људи држало је сваког Фили-

пинца под водом, кад су мехурови ваздуха, који су се појавили на површини воде, показали да је се заробљепик доста нагутао воде, њега су дизали из воде, да би могао да одахне; за тим су га поново гњурали у воду. Могао би човек помисдити да ц>уди тако везани не би могли ни да се макну али су се наши Филипици тако вртили да су солдати с великом муком држали их под водом. Али смо најпосле дознали где је сакривено оружје. (( Тако су постуиали војници онога народа који наивно уображава да је он на челу прогреса, и у чијим војеним законима постоје и такви параграфи као што су: МЈШагу песезвНу (НвсМаЈтз ас1в оГ регМи (војна потреба не допушта издајничке радње.) И други још одређенији МШ1агу песевзНу с1оев по1 ас1пп1; 1ог1иге 1о ех^ог! сопГе8810П8 (војна потреба не допушта мучење ради тога да би се изазвало признање.) * * Мучење водом и оваковрсним насиљима, неисцрпљује све терористичке начине Американаца на Филипинским острвима. Ево шта тим поводом саопштава каплар Ричард 0' Бријен из 26-ог добровољачког иука; „27 децембра је дан мога рођења. Ја никад не ћу заборавити нризоре, којих сам био сведок тога дана. Ми смо полазили ка граду кад је издана била наредба да не заробљавамо. То је значило, да треба стревати сваки живи створ, који се сретне или угледа: мушко, женско, децу. Први сержан наше чете први је пуцао. Он на један пут опали на једног малог дечка, који је силазио с планине у град. Мали Филипинац, који није био погођен, скочи на земљу и почне бегатинатраг у шуму. Полатуцетакуршума били су посланн за њим, али без успеха. Пуцњи из пушака привукли су пажњу сеоских сгановника. Они су гомилама излазили из својих станова, плачући и кукајући' пошто нису знали шта то значи. Они нису иокааивали ни најмаи>е отиора, нити икаквог неиријатељства. Њих су без милосрђа, стрељали! мушке, женске и децу. Они, који су остали у животу, сакрили су се, или су ужаснути побегли. За њима су почели да јуре и многе су на мес/гу убили. Два старца, с белим знамењем у рукама и држећи се за руке, без сумње два брата, приђу војницима молећи их за милосг. Њихове су главе биле са свим беле, они су ишли посрћући погнути под теретом година. Сви ми, и ја, и моји другови ужаснули смо се, кад иам је наш командант подвикнуо: — Стрељај! Оба старца била су с места убијени. После тога ми уђемо у село. Један болестан човек, који се је дигао с болесничке постеље, појави се на нрагу своје колебе. Њега с места убију, и он падне на прагу своје куће. У том рату ми смо употребљавали куршуме дум - дум, али нисмо знали како се они зову. А и шта нам је требало да то знамо; кад нам је било добро познато њихово дејство. У другом крају села једна мајка, која је на грудима дојила мало дете, и око које су била још два детета, молила нас је за милост. Она се бојала да изађе из своје колебе, која се, како ми се чиии, случајно запалила. Она је расејано гледала на по-