Полицијски гласник

СТРАНА 260

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33 и 34

велики број младих, ко би и то могао да оспори! Сваке се године учини врло велики број преступа, који или не буду надлежној власти пријавл.ени, или се оштећени и повређени са учиниоцем истог намире, или повређени са учиниоцем новога дела стоји у сродничкој и пријатељској вези, те не тражи казну за истог, или се боји злочинца, или има обзира у ногледу његових ближњих, или постоје други основи итд., да се тиме никакав успех постићи ие може, било да се боји незгода у погледу истраге или се плаши суочења сведока или постоје други томе слични узроци. Кад би сва могућа учињена кривична дела надлежној власти пријављена била, кад би сви могући злочинци похватани и осуђени били, тада би се ирава слика злочинапа, особито младих, деликвената могла пронађи. Тада би се, да би слика што потпунија била, овоме морала додати и статисгика младих осуђених испод 1 2 год. 0 овоме је случајно говор и у криминалној статистици, јер се објашњење великог броја младих деликвената само овим начином нротумачити може, да су млади готово увек неспособнијн у погледу својих кривичних дела да се сакрију, и према томе се исти лакше ухватити и осудити могу, него што је то случај са одраслим. Ова лретноставка није скроз оправдана. Упитајмо само полициске чиновнике, који се гоњењем злочинаца баве, ко им веће муке задаје: млади или одрасли злочинци, и упитајмо оне полицијске чиновнике, који имају право једног злочинца на испит да узму или кога истражног судију: ко ће ирви признати кривично дело, млади илиодрасли злочинац. Опрезност и обазривост младих злочинаца, при договарању и извршењу крив. дела, често је за дивљење, а н.ихова окретност ствара им у делима кривичним миого веће добити, него што је то случај са одраслим злочинцима. Прикрађи, особито при тешким крађама, њихова маленост и недораслост су им од велике користи, јер се кроз отворе увући могу, који одраслим злочинцима никакав повод за крађу не би могли дати; они се могу без страха на различитим местима задржати, које би задржавање у погледу одраслог сумњу бацило, а што, међутнм, код деце никакву сумњу не побуђује. Млада лица могу таква злочинства учинити, за која се по опасности и тежини може мислити, да их је само а готово и безусловно једино искусни злочинац извршити могао, а без икакве сумње на једно младо лице. Признање извући од једног младог злочинца у погледу крив. дела веома је тешка ствар. Млади злочинац често таји и противу свих доказа, који нротиву њега постоје, у коме би случају искусни злочинац одавно већ признао; последњн би у случају, када увиди, да му врдакање у погледу признања, не помаже, могао помислити на олакшавајуће околности, које му помоћу признања колико толико ублажити казну могу; млади злочинац, пак, који важност поднетих доказа у погледу крив. дела не разуме и који још нема потребне извежбаности у погледу своје одбране на главном претресу, верује, као у

школи, што му је можда некада и користило, да ће лажом или ако су више њих учинили крив. дело заједнички грех на друге моћи свалити. Признање се, готово никада, код њих не врши из узрока правога кајања, већ кадкад путем хвалисања, ионајвише побудом кориснооти, егоизма, који га мотиви често припуђавају, да уз росу суза призна кривично дело, које је заиста и учинио. Са овим не ће да се рече, да сва деца без разлике учињена дела увек таје. и да изме^у њих пема оних, која би своја дела хтела нризнати. Признање младих почива, готово увек, па другим мотивима него иризнање одраслих, и под утиском првог корака у нредистрази љубав према истини је од сгране непокварених, односно васпптаних ипак кеома ретка што се једино карактерпом цртом злочипачког својства младих објасни ги моасе; — но и поред тога, као што има злочинаца, који дело тврдоглаво таје и накада, често после дуго година тамновања не ће да признаду, тако исто има и таквих, који ири првом испиту све признаду и то тако лепо и потпуно, да се особито, ако исто дело није тешко злочинство, може са сигурпошћу рећи, да је једно такво лице заиста ви' новник истог. —С признањем, до ситнице, младог злочинца у погледу крив. дела може се отворено рећи, колико је слабо етичко осећање његово, када је у очима његовим злочинство обично као и свака друга радња; ово је појава која се често код паљевине и младих злочинаца убилаца с предумишл.ајем појављује. Нрема свему овоме, може се ради утехе казати: мишљењу да се врло велики број осуда младих ослабити може лакшим хваћањем и довођењем пред суд, него што је то случај са одраслим, оскудева свака основа ирема искуству праксе. Вројеви статистике, не могу нам преставити, у једном другом правцу, правнлнију слику криминалитета младих. Они нам иоказују једипо, колико је младих због појединих кривичних дела осуђено. Има веома много лица, која апсолутно нису у стању, да важност ових бројева у социјалном животу себи представе, па због тога при наводу истих мало или нимало не ће да мисле. Но и онима којима ови бројеви статистички очи и уши отварају, не показују ипак праву слику покварености, запуштеносги и јада од неваљалства и несреће, која се у истима крије. Ово се делимично доказује из акта истражних властн — особито тада, кад иста случајно садрже внше о одношајима Фамилијарннм н васпитним злочинаца, него ли о самом кривичном делу његовом, но и посматрање иојединих крив. дела може праву илусграцију ових мртвих бројева давати. Прави утисак младих злочинаца може се једино посмаграњем истих добити, нпр. но улицама и кутовима великих вароши, по колибама најлепших и најсиромашнијих села, када се поред ове генералне слике ирати сваки корак младог злочинца у погледу његовог крив. дела, када се стање етичког развитка једнога злочннца, с иогледом па стање »његове моћи сазнања у ногледу казнимости дела" утврди, када се животни одношаји објасне — н па овај иачнн, хоћу да кажем, да се иеторнја кривичиог дела нроучи. Свако кривнчно дело

има своју историју, исгорију која је за наше судство иропраћена речима: он се је увукао ноћу у зграду, у којој се обитава и узеоједан пар сребрних кашика, премда је за то већ неколико пута кажњен био, да се због опасне крађе у вишеструком поврату казни робијом ; или: он сеђаше у каФани и сва^аше се са X.; дође до увреде и при том удари он X. тако, да је X. услед тешке повреде морао умрети; пошто је исти у пијаном и разјареном стању био, исти ће се затвором казнити. Историји крив. дела, како ја мислим, задире веома дубоко у прошлост живота злочипчевог, тамо, где су непосредпи узроци крив. дела, она почиње од момента ступања у додир с хрђавим друговима или још даље — од времзна хрђавог и погрешног васпитања — управо, може се тако ићи, да је почетак исте у самоме лицу и обичајима његових родител.а. Најбогатија и најпоуздаиија би историја била, кад би се успело, да се живот једиог старог злочинца пропрати и то кроз све Фазе његовог променљивог живота, или још даље натраг од иочетка прве његове грешке, или од ночетка његове појаве у родитељској кући, из које је он поникао; тада би се тек опасиости увиделе које из криминалитета младих ироизлазе. Не сме се у носледњем случају заборавити, да је сопствена биограФија једног старог нренреденог злочинца најнепоузданији и најнесигурнији извор, који се може добити, јер се једно такво проблематичио лице обично хвалише или извињава, често на друге кривицу сваљује или на разне начине нокушава истину да изврне, да дакле није лако историју развитка зликовачког живога описати. Од свих тих ствари нама криминална статистика готово ништа не каже, нити казати мо;ке. III. Узроци великог криминал -т .тета младих и срества за смањиван>е истог Изнесепи бројеви у нрошлој глави, приморавају нас на питање о узроцима великог и увек све већег и већег броја криминали гета младих, и о срествима за отпор против овога злочиначког света. Царско криминапна стагистика, изузев објашњењаосвакодневном прираштају младих злочинаца, о коме смо већ говорили, не даје нам готово никаквог новог објашњења у погледу овога. Такође и сам не ћу овом ириликом истраживање узрока високог броја криминалитега у ошите доказивати, већ ћу обратити једино пажњу иа узроке високог броја младих злочинаца, а специјално на то, да ли су превентивне и репресивне мере данашњих позитивних закона, у погледу сузбијања младог злочииачког света довољне и одговарају ли потребама данашње криминалне политике. Узроци огромних бројева криминалне статистике могу се врло лако наћи, и исти нису такви, да се у погледу њих држава немоћном осећа открити их и сузбити. Само о ограиичењу, никако о потпуном сузбијању младих злочинаца сме и може говора бити ; јер злочинства у онште а специјално злочинсгва младих, не могу се потпуно никада искоренити.