Полицијски гласник

6Р0Ј 33 и 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 259

констатовање зреле разборитости једног младог злочинца у моменту извршеша крив. дела, да је дакле казнимост свога дела могао да разуме и појми. Законодавац је, дакле, у погледу младих престугшика створио привилигеју, иолазепи од тачке гледишта урачунљивости, наређујући према томе констатовање умне зрелости од стране судија а што се у неколико и код одраслих узима у обзир.*) Но веома је тешко констатовати. да ли је млади злочинац одиста у моменту извршења крив. дела довољну разборитост имао, премда се за казнимост крив. дела захтева „довољна увиђавност да је исто казнимо. Када је судија за ноимање једног конкретног крив. дела довољну увиђавност констатовао, онда се противу младог злочинца има применити олакшавајућа казна горе пом. § 57. крив. закона, јер законодац полази увек од тачке гледишта, да је млади злочинац делао са мање урачунљивости, и да је због тога и његова кривица мања, па зато мању казну и заслужује. Када је, пак,извесно младо лице какво крив. дело учинило, а међутим, у погледу сазнања казнимости истог није довол>ну увиђавност имало, то се онда исто у једном таквом случају има огласити за невнно. Суд има да назначи у пресуди, да ли да се злочинац својој Фамилији преда или да се упути ком заводу за васпитање. Таквих завода, о којима § 56. крив. зак. говори а којима се има једно такво младо лице предати, има врло мало у Немачкој; у Прајској су четири таква завода установљена: у Бопарду у ШтајнФелду (Рајнској провинцији), у Ваберу (код Касела) и у Конрадсханеру (код Данцига). 2. Окренимо се успеху нашега законодавства. На основу закона за Немачко царствоуведена је 1882. г. стална контрола у погледу кривица: за злочинства, преступе и поједине иступе (просјачење, скитње, блуд итд.) Због тога Ку као полазну гачку 1882 год. узети, и ја отворено кажем, да се доле поменути бројеви злочинства и иреступа тичу закона за Немачко царство. У години 1882. је због таквих преступа 30719 младих злбчинаца од12—18 годииа осуђено било, у 1889. пак 36790 од којих 5518 бејаху у поврату. Док се број свих осуђених, у овој години, увеличао са 12°/ 0 , дотле се је број младих иопео на 19°/ 0 . Дакле број свих осуђених младих у год. 1889 бејаше већи него у 1882. Од осуђених младих, ирема годинама старости од 12—15 год. у год. 1883 : 10544, у години 1889 број се попе на 13300; од 15—18 год. у години 1883 : 19422, у год. 1889 : 23499.

*') Врло је оспорено, да ли се овим речиманеће судији то да иокаже, да је он дужан урачунл>ивост младих да подвргне особитом исииту, те како би себе омогућио у погледу констатовања исте. Увиђавност казнимости није претпосгавка урачунл,ивости, јер се намера односи само на поједине моменте а не на кривично дело (ЕгНсћуогза^, 11111!; Уегћгесћепуог$а12). Радња извесног младог лица може да буде кривична и ако је исто без увиђавности делало а тако исто и јатаковање, учесништво трећих. (Упорођење различитих мишл>ења: Хелшнер, Лист, Биндинг итд.

У првом случају од 12 —15 год. старости бејаху већ једном 1230 кажњени, у другом од 15 —18 год. 4385 и то све због злочинстава и преступа. Због просте крађе бејаше у години 1889 : 17498 младих злочинаца кажњено и то од 12—15 год. 7895, а од 15—18 година 9603. Док од свих осуђених, у опште за сва кривичиа дела, број младих износи 10°/ о , дотле је број њихов у сразмери свих у опште осуђеиих због кра1)е 21 °/ 0 . Због опасне крађе (§ 243 крив. зак.) и због крађе у поврату (§ 244) бејаше број младих осуђених 2915 т. ј 25°/ 0 од свих осуђених због опасне крађе и кра^е у поврату, између којих 1253 злочинаца бејаше у старости од 12—15 год. Због налЈевине било је у години 1889. 135 младих осуђених између 419 случајева свих осуђених у опште, дакле 32°/ 0 . Врој младих криваца због паљевине се је од 1882—1889 год. попео на 10°/ о . Због кривичних дела противу наравствепости из § 170 —179 крив. зак. изме1)у свих осуђених 22°/ 0 су младих. Због утаје бејаху у години 1889. 1695 младих (478 у добу између 12—15 год. и 1217 у добу између 15—18 године) т. ј. 10.7°/ 0 између свих осуђених; због преваре 1596 младих (411 у добу између 12—15 године), дакле 95°/ 0 свих осуђених. Због повреде туђих ствари износи број младих осуђених 15 - 8°/ 0 свих осталих; 2029 младих лица је због повреде туђих ствари осуђено. Број младих од 18—21 год. у години 1889 износи: 16158 мушких и 5666 женских лица, између којих 11316 бејаху већ једном осуђенп. Ко се, даље, у погледу овога ин-гересује тај ће моћи у криминалној царској статистици интересантне бројеве и дата наћи. Овде се може општи преглед о криминалитету у младнх добити. Горе номенута статистика садржп целокупне бројеве иа укупном нољу криминалитета целе Немачке. Када се криминална статистика појединих немачких земаЛ)а и појединих округа њнхових виших судова посматра, онда добијамо иеједиаку слику. Док Шаупбург Липе, Валдек Липе, мали криминалитет показују, дотле бејаше исти у Берлину, Баварском Пфалцу, Ројсу, веома велики. Просечне цифре дају се из следећег уиоређења (царско криминалне статисгике од 1889 год. II. 271 добити. У добу старости од 12—18 год. на 10.000 лица било је због злочинстава и преступљења осуђено: у целокупној немачкој царевини 1882 г. 56 - 7; 1888, 58-3; 1889, 64-2 лица, у Нрајској 1882 53-3; 1888 53-9; 1889 60*2 лица, у јужној Немачкој 1882 55■ 5; 1888 63'5; 1889 69-5 лица, у средњим немачким државама 1882 80*3; 1888 69-4; 1889 7Р8 лица, у северним немачким државама 1882 61*1, 1888 64*3; 1889 72-3 лица. Изузев у средњим немачким државама криминалитет се је свуда повећавао, а у средњим државама, где је криминалитет врло висок био, спао је исти до извесног минимума у год. 1887 па се онда оиет почео повећавати. У овим групама могу се многе нравне различитостн констаговати. Тако у средњој Немачкој мали је број оних држала, код којих изгледа, да криминалнтет младих

опада. (Саксонска, Вајмарска и Шварценбург) и неколико, код којих се криминалитет на истој висини одржава. На основу ових дата, не да.је се сигуран закључак извести, јер с једне стране мала је област, са које су дотична дата скупљена, а с друге стране криминалност у једној таквој области веома је променљива, јер криминалитет од 1889 године не показује минимум полазећи од год. 1882, и да према томе не лежи стално опадање у броју злочинаца. Случајни цогађаји, могу на тако малим областима, битне промене у статистичким бројевима створити. Но да је рашћење општег криминалитета изванредно, без обзира иа сразмерни прираштај становништва, може се са сигурношћу констатовати, јер док на 10.000 лица у години 1882 бејаху у Немачкој 56 - 7°/ 0 младих осуђених, дотле се број истих у 1889 год. иопе на 64°/ 0 и да при знатном прираштају свих осуђених у опште — (од 329.968 у години 1882. на 369.644 у години 1889) — у пркос свега тога што је број осуђених младих од 12 —18 године у 1882 год. износио је 9.3°/ 0 а у 1885 7-9°/ 0 број се истих у 1889 год. бејаше поиео на 10°/ о свих осуђених у опште. Па и поред свега тога максимум свих младих осуђених у 1889 години не бејаше достигнут. Сгатисгика 1890 год. није још закључена па зато и нисам у стању иојединости о томе саопштити, али је и норед тога утврђено, да се је број младих осућених за злочинства и преступљења у 1890 г. ноггео на 40.905. Према овоме се је број младих злочинаца попео на 10*7°/ о свих осуђених. Изме^у осуђених беху 18.286 крадљиваца у смислу § 242. крив. закона; 3027 у смислу § 243. и 970 крадљиваца у поврату § 244. крив. закона. Према нанред реченом. царско криминална статистика не представља нотпуни број свих младих осуђених, јер осуде због пресгупа на основу посебних закона појединих немачких држава, осуде збогисгупа на основу 29 одељка немач. крив. закона, као и осуде на основу иолициских наређења, у исту нису унесене; томе би даље требало додати бројеве оних кршшчних дела, за која се осуда не може изрећи, јер млади злочинци у моменту извршења истих бејаху без разборитости. Кад би се сви ови бројеви узели у обзир, онда би се број свих младих осуђених, без сумње, попео на 100.000. Узмемо ли у обзир појаве свих оних младих осуђених, који су једну и исту врсту крив. дела, један и исти крив. зак. повредили) учинили, то се онда и поред тога права слика криминалитета младих у Немачкој не може добити, па ма исти бројеви још очигледнији и потпунији били. Број осуђених је готово један и исти и одступање је у овоме веома мало. Целокупне статистике криминалних дела нема, на према томе ни поуздане норме, на основу које би се одношај између оних двају бројева криминалитета изиаћи могао. Сваки чиновник, који се бави гоњењем злочииаца, зна, колико је сразмерно број пријављених кривичних дела, за која се злочинац није могао пронаћи а да је између непронађених злочинаца један врло