Полицијски гласник

ВРОЈ 35 и 36. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 6. СЕПТЕМБРА 1903. ГОДИНА ТП с / уро оо ооо ооо оОо ооо ооо ооо ооо оуз & оо ^оо ооо с/го ооо ооо о оо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо СјОО ооо ооо суупо /зо ооо ооо ооо ооо охуј оор с<ур ооо с.оо осо ое>р ооо скзо сгге суур с / ур оео ооо одо ооо ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЖСТ ЗА П0ЛИ1Ш БЕЗБЕДИОСТИ И АДМИНИСТРАШР ПОЛИИИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ ооо ооо соо ооо обо ооо ооо о оу ооо оок ооо ооо &ор с % јоо 0*00 ооо осо с»ро осо соо с.оо с<00 ооо ооо соо ооо с/зо ооо с/?р с/?0 осо сусо с<ур ооо ооо ооо обо ооо ооо с<00 ос о обо (кур ооо осо с/уд обуо соо с/уз 7РЕЕ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРОТВА УНУТРАШЕИХ ДЕЛА о ОО ооо ооо ооо 090 осо о<00 осо осо ооо ооо ооо ооо соо ооо ооо ооо ооо ооо ооо о ОО ооо ооо ооо СјОО оро ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооооооооо о<?о ооо ооо ооо~о^ ооо ооо об>р ооо оооооо <пзо

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити и то: за начелника прве класо среза тимочког Василија Митића, начелника исте класе среза крајинског; а, за начелника треће класе среза крајинскога, Станоја Д. Петковића, начелника исте класе среза тимочког, —■ обојицу по потреби службе ; за комесара железничке полиције у Пироту, у рангу среског начелника треће класе Михаила В. Стојковића, комесара београдске жељезничке полиције, у рангу среског начелника исте класе, по потреби службе; за писара прве класе среза студеничког Милорада Матића, иисара исте класе среза тимочког, — по потреби службе, и за вршиоца дужности писара среза тимочког у рангу писара начелства прве класе, Пантелију Драгојевића, бившег писара начелства исте класе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, П№ 21912, 20. августа 1903. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити и то: за писара ирве класе среза моравичког, Светозара Ђурића, писара исте класе среза левачког; за писара прве класе среза таковског, Милорада П. Смиљанића, писара исте класе среза моравичког; и за вршиоца дужности писара среза левачког, у рангу писара начелства друге класе, Драгољуба Ђ. Јовановића, писара исте класе начелства округа моравског, сву тројицу по потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, П№ 22230, 25, августа 1903. год., у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета, од 14. августа 1903. године, Бр. 4774, које гласи : да се Комнен Поповић, овдашњи ученик Б огословије, родом из села Поповца, у Ста-

рој Србији, поданик турски, прими у српско поданство, изузетно од §. 44. грађанског закона, као дојакошњи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, Ш» 22375, 26. августа, 1903. год. у Београду,

Указом Његовог Величанства Краља Петра I.. на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета, од 14. августа тек. год. Бр. 4697, које гласи: да се Светислав Цвијановић, књижар овдашњи, родом из Шупања, у Аустро-Угарској, и поданик исте државе, по молби својој, прими у српско поданство, изузетно од §. 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из свог досадањег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, ПЛ Р « 22376, 26. августа 1903. год. у Београду.

РАСПИС Свима царииарницама и полшцијс^им в^ластима Царинска Управа, актом својим од 1. ов. мца ЦБр. 7949, доставила ми је, да царинске и полицијске власти неједнако поступају у примени ТБр. 130. закона о таксама, као да се неке од њих задовољавају уверењем општинске власти, којим сеутврди да се новчана казна није могла наплатити из трећине имања осуђенога кријумчара, него су примењивале чл. 150 царинског закона те су га услед тога ослобођавале и поменуте таксе. Да се у будуће не би ова законска одредба погрешно тумачила, а поједине је царинске и полицијске власти подједнако примењивале, то на основу чл. 30. закона о таксама, а по саслушању Пореске Управе, наређујем : да се такса, коју предвиђа ТБр. 130 закона о таксама, наплаћује из целокупног имања кријумчарског осуђеника, ако се утврди случај, да се новчана казна није могла наплатити из трећине његовог имања, пошто се ова такса као тариФна наплаћује за извиђај и осуду кријумчара а не као казнена из чл. 41 закона о таксама. —

Изузима се случај, који је предвиђен у тач. 8. чл. 2 закона о таксама. ПБр. 17720. 26. августа 1903 год. у Београду. Министар финансија, А. БорисављевиЂ с. р.

ОЦИСИШ1Ј4>Е; КРИВДЦД у ПАРИОЕ^ОЈ ПРЕФЕЈ^ТУРИ РоИхаН; раг1е.

Израз »рогкгаИ; раг1е® означује нову методу, која се сада употребљава у париској преФектури, а нарочито у одељењу за идентиФикацију личности, — ради проналаска криваца. Ова метода не ће ни у колико заменити антропометрију, која постоји код већине држава као најбоље средство за класиФикацију многобројних описа и брзо изналажење идентитета лица ,*"која су као кривци имали посла било са судом било са полицијом, — већ ће, на против, са антропометријом састављати потпун и тачан опис какве особе. Метода ће ова, врло добро послужити у многим случајевима при хватању криваца, нарочито и зато, што није бог зна како компликована, те ће се њоме лако користити и нижи органи иследних власти, као полицијски агенти и жандарми. И како она у своме послу не тражи никакве дуге и прецизне радње, то ће се олакшати истраге, давајући одмах иовољне резултате, који се доцније провере уобичајеним начином —- мерењем. Многобројни случајеви, у којима је са њом чињена проба, показали су, да се на сто случаја може десити само један заблуде — погрешке, те зато се може рећи, да је она скоро непогрешима. Некада су се сви смејали детињастим описима, који су давати органима јавне безбедности са налогом, да иронађу и ухвате каквог кривца у бегству. »Нос обичан, брада округла, уста обична, чело високо, очи плаве или црне" — то је био скоро сав опис, по коме је требало пронаћи и ухватити каквог злочинца. Не треба ми напомињати, да је по таквоме опису, који се може слагати са сва-