Полицијски гласник

СТРАНА 270

ким другим или трећим човеком, кога сретамо на улици, — било скоро немогуће нронаћи какво лице, које је извршило злочино дело. Према томе лако је увидети. шта. су јадни агенти и жандарми имали у рукама при вршењу своје службе и дужности! Доцније је ФотограФија дошла у помоћ. Али зар прва брига скоро свакога кривца није управо та, да изнађе начина и могућности, да измени свој општи изглед, косу, браду, бркове, одело и т. д. да се преруши тако, да се не може познати, а нарочито, да се у колико је год могуће више разликује од Фотографије, која, се некада добила његовим сликањем ? Сетимо се само, колика је различност у сликама Фамилије Хумбертове, које су донели разни листови пре њиховог хапшења и оних после хапшења. Само једна промена у ношењу браде, па је разлика велика. Сем тога, кад човек проживи неколико година, често се на њему показују промене, као: појаве се боре на лицу, коса, брада, и бркови оседе, тако, да га је тешко познати и у природи, а камо ли по фотограФији. На послетку, има и сличности у сликама, које могу да преваре; и агенат, који трага за каквим злочинцем. претпоставиће по кад кад, из бојазни, да му и кривац умакне, него ли да ухапси невинога, јер тек само после хапшења долази антропометрија, да потврди или уеишти његове сумн.е. И не говорећи о забуни, у којој се агент налази, кад треба да отпочне истраживање међу хиљаде примерака разних ФотограФија, па ма како да су оне по извесном систему и реду сложене, — ипак и најизвежбаније око може да погреши, чим почне да упоређује ФотограФије са физиономијом лица, које је пред њим. У времену, када се радило и трудило, да се на овај начин — по ФотограФијама агенти полицијски науче, да хватају кривце, било је око 70°/ о процената заблуде и хапшења невиних. Мећутим, у самој ствари никада нема потпуне, апсолутне сличности између два лица, као што нема ни потпуне једнакости. У париској преФектури између 200.000 слика и антропометријских описа, који се налазе у одељењу за идентификацију, нађена су само два лица — која су верно наличила једно на друго и изгледала су као близнаци. Но после дубљег и пажљивијег испитивања, нађена је и међу њима разлика, те би утврђено, да то није једно исто лице, које је раиије хапшено и мерено, већ да су то две са свим различне особе. Најглавније је дакле, да се прибележе и опишу карактерни знаци — анатомске особине, које падају у очи код разних физиономија, и које се ни у колико не мењају са годинама старости, а при том су најразличније међу људима. Те се особине налазе у боји и саставу очију, Форми чела, уста, носа, а нарочито ува, које од свих делова лица представља и показује највећу разноврсност у с-аставу и Форми. Ови се карактерни знаци не означују цифрама, као у антропометрији, већ речима,

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

које се оснивају на ономе што човечије око може најлакше да запази и представи слику једног таквог описа. Тако на пример, да се опише какав мали а дебео човек. млого је карактеристичније, а и лакше ће пасти у очи, када се просто каже »мали дебељко® но да се означи, да је висок на пр. 1 - 58 мет. и да има у облику 1*05 метара. На тај начин је сас.тављен нарочити речник, који је прост и у колико је год могуће више речи су у њему пуне израза. Овде ћемо само у кратко изложити, како се по овој методи врши описивање извесних делова као на пр. носа и ува. Нос се посматра и описује одвојено по форми, а одвојено по димензијама. Форма носа, посматрана са проФила, одређује се: а) по угнутости корена носа, која може бити: мала, средња и велика. б) по леђима носа, која могу бити: издубљена, испупчена, права и преседласта. в) ио нагибу основе носа, који може бити: подигнут, хоризонталан и спуштен. Димензије носа, посматране с лица, одређују се: а) по дужини, б) по ширини и в) џо мкснатости ноздрва. Сем тога могу постојати и извесне аномалије — особености на леђима, врху, ноздрвама и корену носа, као на пр. нос искривљен на леву или десну страну, пребијен, зашиљен, сувише велики, на врху подељен на двоје, корен носа сувише узан или широк, ноздрве врло танке и вибрирају и т. д. које такође све треба описати.

Слика 1. На слици 1 изложени су главнији типови носа,, од којих први представља нос издубљен — подигнут; други прав — хоризонталан; трећи испупчен — спуштен; и четврти преседласт — хоризонталан. За уво смо већ напред поменули, да по своме саставу и Форми представља највећу разноврсност код разних лица. Рачуна се, да има на 43 милиона разних типова ува, који је број добивен делењем сваког какарактерног знака на три пододељка. Најважнија и најглавнија особина ува јесте та, што оно код истога лица: у разно доба старости, никада не мења свој облик, остаје увек исто, те се тако и код старца на уву налазе они исти карактерни знаци, који су били и у детињству. Велики број описа и ФотограФија, који је долазио сваким даном париској префектури у оделење за идентиФикацију, задавао је доста посла директору истог оделења Бертијону. И онје, тражећи начинадакласиФицира млогобројне описе, дошао до горњих закључака и тврђења. Чим је имао више од десет хпљада фотограФских снимака и описа, наилазио је|

БРОО 35 и 36

одма на тешкоће^, како ће их што лакше и прегледније класиФицирати, те је био принуђен , да тражи карактерне знаке за разликовање, помоћу којих би их могао поделити у разне групе, ове на одељке, разделе, и тако делећи их, зауставио се на уву као најбољем, најчистијем представнику аиатомских снимака и различности. Вој. П. Павлићевић. (Свршиће се) Превтупна колонизација") На какав начин воде рат »просвећени" западни људи, ми смо изнели у чланку „Американска зверства,« али није мање страшан ни њихов начин »колонизације,« коју париски посланик Виње д' Октон не назива узалуд »преступна.« У својим списима: јоигњп д, 1 ип Маггп, 1љ соГотиаИоп спттеИе и д1огге Аи зађге; он саопштава такве Факте и црта такве слике, да пред њима бледе све приче о крвожедности освајача прошлих векова. »Кад сам ја био послан, говори он, на југ Судана, брод на ком сам се ја налазио, уђе у пристаниште Бас-Казаманс. Ми сви, оФицири, имали смо довољно времена да посматрамо, у чуну или пешке, велики део тога места, и да идући уз реку отигнемо до наше станице Седгију. Ми смо се могли уверити, да влада најдубљи мир на обе обале. Изгледало је, да је тај крај у приличном благостању; урођеничка села, која смо посетили, изгледала су спокојна и весела поред све дубоке меланхолије пејзажа. Њих је било много и била су у довољно блиском растојању једно од другога. Деца су се играла по улицама заједно са псима и другим домаћим животињама. На сваком кораку сретали смо младе жене и девојке, које су се осмехивале на нас, показујући своје беле зубе. Једном речи, по свему се видело, да је становништво доста велико и срећно. ГеограФија Елизе Реклија, у коју сам загледао, показивала је да становника има до две хиљаде људи у том крају, који смо посетили. Годину, дана после, кад смо се вратили, ја нисам могао познати то место. Обрађена поља била су претворена у пустиње. Место веселих мирних села стајале су само развалине; по опустелим пољима није се видела ни једна жива душа, или боље рећи у даљини су промицали жалосни црнци, који су се завлачили у шибљаке као поплашени зверови, чим су угледали којега Европљанина. Сад не би било тешко пребројати негританско становништво, и да би био веран истини,тај знаменити геограФ морао би мењати циФре, а тако исто и оиис тога афричког краја. И узгред буди речено, као једна од најжалоснијих последица наше колонизације убијањем урођеника, јавља се та немогућност, да се саставе тачни геограФски описи и карте тих земаља. Данас на основу извештаја савесних путника, геограФ описује који било крај Судана, 2 ) Види чланак у (( Полицијоком Гласнвку ,) «Американока зверства као доказ колективних преступа."