Полицијски гласник

БРОЈ 35 и 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 271

броји његово становништво, износи њихова места, број њихових становника и њихову културу, и дрта што је могуће тачнију карту. Шест месеци, или годину дана после, то што је он описао као цветну оазу, постало је жалосна пустиња; ни трага од села означених на карти, нити описане културе. Ту пустога начинио је какав одред евронске војске, или чете каквог месног краљића, будућег пророка, Самара или другог ког ловца на ЛЈуде. То је било и са злосрећним становницима тога крајичка, који сам описао. Ја се нисам ни мало томе зачудио, јер сам био скоро присуствовао сличном призору, мало јужније у Нунецу. Сабљом и пушком, мала колона, којој сам ја припадао, јако је изменила топограФију те реке. Пролазећи видео сам тамо тако исто весела, мирна и спокојна села, као и у Бас-казамансу. Као и тамо, по улицама су игале умиљате негританке, овце, домаће свиње. Те животиње, као гато смо с почетка видели, много су се више бојале нашега присуства, него урођеници. А другога дана, тога мирног села, тако тихог и спокојног у својој огради од палама, већ није било, па је заједно с њим нестало и других, која су се јуче огледала у води реке. Да би се задовол,ио чији мрски каприц, они су били истребљени, збрисани с лица земље картечима наших аујвов. Убијени су били они добри старци, који су нам још јуче уквзивали тако дивно гостопримство; оне красне женске, поред све њихове црне боје, које су нам се тако мило клањале на праговима својих колеба, поубијали су наши савезници, црнци! Убијене су и оне девојчице, које су се тако слободно и весело купале у реци. Ах, тајрат, тај мрски колонијални рат, подли и гадни рат, како сам га ја клео, стојећи на палуби брода. ■— Песник! сањалица! красан војник! — подсмевали су ми се другови. Колона полази у поход. Спахије (мусломански коњаници) увијени у бурнусе, иду напред. Урођеници стрелци иду за њима, окружени својим заробљеницима и заробљеницама, који су често морали носити њихово оружје. Они су били горди и срећни ири помисли, да ће се кроз неколико дана или часова увећати број њи> хове стоке. Покварени алкохолом и ратничким животом, изгубивши и ону малу дозу наравственог осећања, која је дана њиховој раси, они весело иду нанред, и њихове се ноздрве шире, као да осећају пријатни мирис крви, крви њихове браће, жена и деце њихове рођене расе! Они јако вичу кад виде да ће скоро бити битка и ударају ногом у слабине робове носаче, који се увијају под теретом који носе, да би их тим ударањем натерали да брже иду. Остраг иду мрнари пешаци бледа лица и мутна погледа. Они нису тако весели као њихови другови урођеници, које не спопада никаква болест, али и они желе да се поремети она убиствена једноликост њиховог живота. Деморалисани наравствено колико и истрошени физички , они се по мало осмејкују својим уснама без крви, при помисли, да им предстоји дастрељају „погане црнце,«

које у простоти своје душе они криве за све тешкоће свога изгнанства. Да! ти мирни људи, кроткији по природи него овце, које су они чували у пољима Бретање или у Севенским горама, те добричине, који нису никад увредили ни свога пса, ни магарца ни краве, они ће се кроз неколико часова претворити у љуте зверове, и кос.иће око себе људске животе онако исто усрдно, као гато су косили сено. Ја упорно остајем при једној ствари, коју сам често помињао: то што њих руководи, што их гони и због чега постају дивљи и зверски, то није нада на какву празну добит, или необуздана жеља за орденом, они знају да та одликовања нису за њих, ма какву храброст они показали; — тако исто њих не привлачи изглед да ће заробити доста људи и жена, као што то привлачи урођеничке ратнике —• они су задовол>ни онима, које ухвате њихови другови урођеници. Њихов једини смер, њихова једина мисао, понављам то, јесте да се освете тим »подлим црнцима® како се изражавају њихови оФицири, тим »проклетим та! 1атеа к због којих су, како оЉ то упорно уображавају, њих отргли од њиховог завичаја, или заната или од њихове њиве, да би их нослали да умиру у тим проклетим крајевима. По томе се они увек с великим одушевл>ењем спремају да убијају те становнике. Позади њих, с лева, с десна,свуд у нереду, у коме нема ничега војничког, гурају се као вампири или шакали, омрзнути савезници, које су опремили и наоружали начелници села. Голи или једва покривени неким ритама, оружани сабљама, они кличу од радости, и спреју се за своју страшну улогу шакала. Кад се битка сврши, они онда туку жене и децу. и пљачкају све што им падне шака — кошуље сандуке, платно — све то жалосно имање нобеђених, које није изгорело у пожару. Али добит, којој ое они највише радују и којом се они опијају, то су заробљеници и заробљенице. Пошто се сврши експедиција, они иду те их продају на разним пијацама Судана. И сад тешко оним сељацима које сретну на путу. На карти комондгуса они су расноређени на две групе. Једне ће бомбардовати, стрељати, или „ломити® како се изражавају официри на свом жаргону; а друге чека само реквизиција. Судба ових других тако је исто незавидна као и судба првих. Њима отимају сву спремљену храну у кукурузу и у браишу од хлебног дрвета, коју ти јадници брижл^иво чувају око колеба, у оградама покривеним сламом. Сву ту спремљену храну пождеру они за једаи тренутак. Тако исто покраду и кокоши, с-виње и овце, које су мучно хранили растињем, које даје то неплодно земљиште. Тако село, кроз које прође колона, постаје пустиња. У њему остану само старци •и деца, и оне ћери или матере, које солдати нису хтели да поведу собом. Али јога ужасније поступају с онима, који су по некад на сам бесмислен предлог, а понекад просто из каприца ОФИцира објављени као неиријатељи. У Јоигпа1 сГ ип Мапп прича се како је 1885 године била решена путем коцке, од командира аујвоз

1' Аг^ен!; и 1уе1апс1, судба краља Бокара и његових села Кучуку и Катину у РиоНунец, која су била збрисана с лица земље, а становици сви побијени. Тактика истребљивања непромењива је, и увек је тако проста и тако преступна. Обично проста палисада од бамбуса окружује жалосну гомилу колеба. Она села, која су утврђена, — ако се сме употребити тај израз имају осим тога и ограду од набоја. У тим селима има обично пет до шест стотина становника. Мушки су наоружани сабљама просте израде, или дрвеним копљима, или рђавим пушкама кремењачама, које они пуне камењем, парчадима гвожђа, место куршумима. и које чине више штете њима самим, него њиховим противницима. Додајте томе да., благодарећи полигамији, у селима има много више деце и жена, него одраслих, способних да се бране, и ви ћете добити јасан појам о ггравом стратегијском (!!) и војном (!!) положају села на која нападају колонизатори. Официр с педесет солдата, иаоружаних Лебеловим пушкама, улази у село без пуцања, после првог позива на предају. Шта више бива да целу колону, ако она јави да је дошла, дочека без икаквог отпора, уплашено становништво. Једино горе што би могло бити то је то, да се становништво нада у бегство те колебе остану пусте. Неки командири мање крвожедни и више човечни тако су и поступали, и скоро увек с успехом. На жалост, то је изузетак, а обично се поступа онако како смо горе описали. 0 заузимању Сикасо, које је вршено одвратном крвожедношћу, Виње д' Октон саопштава цео низ занисака, које је сваки дан бележио као у неки дневник, један очевидац тог гнусног преступа. Ево тих записака у њиховом страшном лаконизму: После опсаде настаје јуриш. Краљ се убија. Издаје се нареба да се пљачка. Све је заробљено или побијено. Заробљеници, којих има на 4000 људи, збијени су у гомилу као стадо. Пуковник почиње да раздаје. Он је сам с почетка записивао у књигу, за тим остави то говорећи: — Поделите међу собом сами све то. Деоба бива са дреком и виком. За тим на пут! Сваки Европљанин добије једну жену по овом избору. Капетан М. који није хтео жену, дао ју је своме слузи. Сви стрелци добили су сваки по три жене. Једноме је допало девет жеиа. У повратку с тим заробљеницима прелази се по 40 километара. Сву децу и оне, који су сустали од умора, убијају и лешине бацају по крајевима пута. Једна жена порађа се на путу; дете бацају одмах на пут, шта више не гледајући да ли је мушко или женско дете. За време тих етапа, људи, које су повели ради тога да носе провијант, остају пет дана не добијајући своју порцију, и добијају по педесет удараца ако поједу шаку хране коју носе. Солдати су награбили толико заробљеника, да им је немогућно ни разместити их по квартирима, ни хранити их. Кад су стигли у Базелму где је мало хране, и у Тумбукту, они су тражили да начине за њих колебе и да им даду хране. Командир одреда одговори им- Продајте их. За време тих раздавања дешавале су се чудновате погрешке. Раздавани су и иродавани срод-