Полицијски гласник

СТРАНА 272

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35 и 36

ници солдата или људи, који су одани Европљанима. Да би се то поправило потгшсивана су пропуштања. чудновато паписана. Ево једнога од таквих: — пропустите Мананиму Куе, који иде у Бамаку с човеком и малом девојчицом, који су неслободни (поп Нђгез) да би искупили сродника једног нотабила из Сикаса. Потпуковник X... Сикасо 6. Априла 1889 г. к Вреди ли продужавати те цитате. Сви су они такве исте садржине, и сведоче о једном истом: о невероватној суровости, којом су водили и којом воде освајање или колонизацију, —- назовите то како хоћете — црнога континента сви Европљани: Французи, Белгијанци, Енглези и Немци. Ропство тамо цвета и људи се продају као стока. И све то после красноречивих изјава о културтрегерству , и тежњи да се ослободе невољници и да се укине трговање с људима. Таким истим начином присаједињен је Мадагаскар протекторату Француске: »18. августа 1879. скупили су се на црвеиом острву 1000 Сакалава и 400 њихових жена. Према њима је била постројена Францускавојска: сенегалски иалгирски стрелци. У центру, у хладу тамариндовог дрвета, наместио се главни штаб. Командир одреда седео је на столици, између две Француске заставе. Вође Сакалава предаду 500 сабаља и 150 кремењача пушака и долазили су један за другим да иољубе поге Француског оФиЦира, (!!) За тим 400 жена, држећи свака у руци ио једну поморанцу, прилазиле су и врло грациозно клекнувпш — како саопштава летописац — положиле су поморанџе код ногу командирових. После тога настане говор : пуковник Шерар изјави да »од времена изгнанства краљице Рановалне, Французи су господари над Мадагаскаром и заштитници свих његових иарода." Он показује начелника којега Сакалави треба од сад да слушају и да му се закуну на верност. У басен с водом бачен је један златан новац и завучена сабља, која врхом својим стоји на златном новцу; десиом руком урођеничке вође хватају за балчак, и у име свога становништва куну се на верност „алатом, водом, земљом и Богом кунемо се да ћемо бити верни. Помрли, ако погазимо заклетву! 1( И том водом, која је сад постала света, вођи кропе гомилу. Таквим начином и мирним демонстрацијама Французи су успели да уведу њихову владу ту, на велико незадовољство оних солдата, којима је рат потребан ради рата, да би се одликовали и добили награде. Канонерски ча.мац Ба бигрпзе чекао је на обали долазак колоне. ГЈо молби свога капетана, агенат морске пловидбе г. Самат стигне ту. Тај је агент већ дуго година зкивео у том крају, добро га је познавао, и счм је био у њему познат и одржавао је трговинске везе с унутрашњим крајевима земље, био је у добрим односима са Сакалавима, и био је веома дружеван; шта више био је везан »крвним братством" с вођем округа Амбике »краљем Туером.* На Мадагаскару »крвно братство® утврђује се између два човека путем доста свечане церемоније. Убоде се ножем у груди обојице и крв једнога цомеша се с крвљу

другога; оба брата морају испити ту крв, и после тога дужни су један другом узајамно новерење и преданост. Самат оде у Амбике; тамо оду и поручник Блот и неколико морнара. Краљ Туер дочекао је врло лепо ту господу морнаре, носаче, и урођеничке слуге, који су их пратили. Потпуно верујући „брату своме« Самату, он се договарао с њим о томе, како да приреди свечани дочек пуковнику Жерару, о чијем су га доласку били већ известили; да би та свечаност испала још значајнија, он је дозвао у Амбике све нотабиле из округа и многе од својих суседа, који су дошли са својим заставама и многобројним музикантима, и цело друштво било је живо и весело У јутру 29. августа норучник Влот и Самат дознавши да се Француска колона налази свега на два сата растојања, оду у њен логор; они су мислили да ће се истог дана вратити у Амбике, и оставе тамо свој пртљаг и своје слуге. Нашавши пуковника Жерара они му саопште, у каквом су красиом расположењу они оставили цео гај крај. Пуковиик, као да их није разумео, нареди поручнику да он сутра са својим морнарима суделује у нападима: »као што је генерал ГалиЈени извршио велико освојење у Имерни, тако и пуковник Жерар жели да објави о свом заузећу Манабе. Блот и Самат протестују, тврдећи да је међу њима настао неспоразум, али пуковник понови своју наредбу тоном, који није допуштао приговора, и осим тога нареди им да остану у логору, да се не би могли вратити у град и предуиредити становништво. После неколико минута јави се и краљ Туер и молио је за допуштење да изјави своју преданост пуковнику; Жерар га није хтео примити и нареди да му се каже, да ће он сам лично саопштити своје наредбе у престоници. У сред ноћи војска се крене. Они су се кретали неопажени кроз густу шуму и ћутећи опколе Амбике; артиљерија заузме места, од куда је у случају нужде могла бомбардовати град. У расвитак војска је ушла, са шест страна, у град који је спавао; сенегалски стрелци упадну у домове и настане покољ. Ужа,снути становници били су иробадани бајонетима; они који нису били одмах убијени покушали су да беже; али црни савезници Француза и њихови црни солдати гонили су их као дивљач и нештедимице убијали. Краљ Туер, сви угледни становници, сви грађани пали су то јутро нод ударцима. Стрелцима је било наређено да убијају само мушке, али њих није било могуће уздржати; опијени задахом крви, они нису ноштедели ни једну женску, ни једно дете. Слуге и носачи агента Самата, помешани с гомилом становника, претрпели су исту судбу. Кад је свануло, град је престављао слику потпуне пустоши. Неки од Француза црвенили су од стида; то су били морнари са »бигрпзе-а,* невољнп саучасници у убиству својих јучерањих домаћина; протестовали су и иеки ОФицири и солдати из сувоземне војске, навикнути на ратне суровости, али узбуђени том улогом, коју су им дали да играју у том случају. Трубачи затрубе збор, иодоФицири преброје људе; ни један човек из Француског

одреда није био убијен, сви су били здрави читави, аосле славпог боја. Солдати су се одмарали и јели. Крв је покривала земљу. После подне под упливом сунчане топлоге, подигао се омањи облак, — то се пушила крв 5000 невиних жртава. Кад се ноћ спустила на земљу, ретки уздаси, који су излазили из груди мртвих тела, доказивали су, да је међу мртвим телима било још и живих. Један од Француза мислећи да је егзекуција већ свршена, тражио је дозволу да помогне онима, који су били још живи, али му је то било одбијено, и свн ти несрећници помрли су ту ноћ. У званичиим извештајима број жртава брижљиво се крио. У „Оахе^е оШс1а11е' ( било је наштампано само »краљ Туер, његов министар и два вођа били су убијени у борби.' ( Незгодно је било давати већи размере тој ствари, у којој на страни Француза није било не само убијених. него ни једног рањеног. У тим новннама стајало је још: »500 заробљеника пали су у наше руке® али то није истина, ношто ни једаи урођеник није остао у животу, после те борбе. Ето, на који начин колонизирају Азију и Африку „просвећени" Европљани. И не узалуд Виње д' Октон назива таку колонизацију »преступном.® Та се историја понавља и у Конгу, и свима другим крајевима, где су се појавили културтрегери. Начин радње тих колективних преступника тако јеужасан, и дотле узбуђује душу, да иодвизи друштвених преступника, који су правно признати као такви, бледе пред нодвизима европских и америчких колонизатора и освајача, код којих још има и Фарисејства и притворства а и то нешто значи.

Цомоћна ередетва криминално] полицији (Из деда Паула Линденберга »Берлинска подиција и злочин.«)

Помоћна средства, која стоје на расположењу криминалној полицији, у њеном лову на злочинце, исто су толико разноврсна колико и духовита, и упропашћују човека, кад први пут завири у њих. На првом месту стоји албум злочинаца; али пре но што се ближе позабавимо њиме, мораћемо да укратко истакнемо значај ФотограФије за криминалистику, јер она је верни савезник при хватању злочинаца и при одбрани невиних. С тога ФотограФија све више и више долази у помоћ полицији. Не само да се злочинци и сумњиви ФотограФишу, и њихове слике у стотине егземплара разашиљу страним полицијама, те да оне на њих, приликом њихова »гостовања® обрате пажњу или похватају бегунце, — него се ФотограФишу и друге ствари, које су важне ради објашњења какога злочинства и својом проширеношћу много доприносе, да се што открије. Пре више година, убијена је и опљачкана у Берлину једна старица, која је живела самохрана. Није се могло наћи нигде ни трага ко је убица, сем једне цедуљице, која се нашла у стану међу стварима уби-