Полицијски гласник

ВРОЈ 35 и 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 273

јене и на којој су биле две врсте написане мушком руком. Разуме се, име није било потписано. Ову је цедуљу полиција ФотограФисала и објавила преко новина. Писар једнога адвоката, видео је у новинама тај рукопис и учини му се позиат, претури акта и одиста, па једном исказу некога сведока нађе исти рукопис. Одмах извести иолицију, и она ухапси онога сведока,и после краткога времена потврди се да је он био убица. У једном другом случају, ФотограФија је била спасилац једног невиног човека, била је убијена једна млада девојка и притворен је један човек, на кога се сумњало да је он извршио то дело; на плећима те девојке нашла се једна длака, за коју су мислили да је из браде оптуженога. Кад су ту длаку ФотограФским путем увеличали шест стотина пута, видело се, да је то длака од иекога пса, и то од некога маторог, жутог пса са краћом длаком, и у господару тога истога жутога пса нађоше после убицу девојкииог. Нарочито је ФотограФија од велике важности при исиитивању трагова од крви, тј. да ли је крв животињска или људска. Један, на кога се сумњало због једнога убиства, и на чијем су се оделу нашле капље од крви, тврдио је, да је крв једне козе што је он заклао, и тај је свој исказ могао и доказати. Али ФотограФија, у увеличању од десет хиљада пута, ноказа, да је на капуту сем крви од козе и људска крв, и заточеник тако нагнат да призна свој злочин. Сличне велике услуге чини ФотограФија за проналажење ФалсиФикованих исправа, пошто се различна места, према своме хемиском саставу, различно и појављују. Тако је једном један сведок био позван пред суд за 21. једнога месеца; он је био задоцнио па оида, да би избегао малу новчану казну, направи од 1—4. ФотограФија му показа његову „исправу,® и он због ФалсиФиката доби осам месеца затвора. Па и израдирана места јасно се покажу у фотограФској увеличаној слици, те су открили многу паметно склопљену превару. 1 ) Али, сад да пређемо на албум злочинаца. По његовом уређењу и по његовом огшсу, берлинска се полиција може с потпуним правом поносити, јер се он у безброј случајева показао као неоцењено помоћно средство. За своју добру подлогу, има да

1 ) Иа и хемија је, ту скоро, дошда у домоћ криминалној полицији, пошто је Рене Форжеу пошло за руком — истина се даље доказивање има мало да причека — да пронађе и невидљиве трагове злочинаца. Ако какав злочинац метне своју руку на какав тапет или босоног иде по соби, онда, како је крша стално влажна, или знојава, то остави латентне трагове, који се чак не могу ни опазити, али се они хемиским средствима јасно испоље. Ако човек до • дирне хартију, онда на њој не остане никаква трага од тога притиска руком, али ако се после дужег или краћег времена превуче нреко те хартије плоча иремазана обичним мастилом, онда ће се видети не само рука, него ће онда одскочити и све оне Фине линија на кожи, које су код свих људи различите, па како оне за сваког понаособ показују карактеристичне разлике, могу служити и као сигурни знаци за расиознавање. Форжо даље тражи средства која ће помоћи: да се утврде отисци од голих ногу ио паркету и од ирстију на стаклету. До сада су понајбоље резултате донели: за отиске голих ногу по паркету двопроцентна сребрна једињења а за трагове од прстију на чаши опиумова киселина и пара од Фуароводоничке киселине.

захвали пажљивости инспектора берлинске криминалне полиције, често спомињаног, необично предузимљивог и заслужног господина фон Мершајт-Хилезем, који је 1876. за своје личне циљеве, био спремио једну збирку ФотограФија свију могућих злочинаца, и прилозима својих криминалистичких колега брзо је проширио, док је, најзад, није устуиио полицији, и тиме јој учинио једну од највећих услуга. Данас тај чувени „албум злочинаца® има дванаест великих свезака и има укупно осам хиљада ФотограФија, почињући од злочинца, који је извршио колико злочина и код кога један крст на хумци показује његово погубљење, па све до оног дванаестогодишњег лопуже. што је у једном дућану покрао неколико метара свилених пантљика. Подела свезака је овака: 1.) Убице и опасни лопови; 2.) кесароши; 3.) лопови по дућанима и сајмовима; 4.) лопови ште краду кад су људи у сну; 5.) варалице које хватају сељаке; 6.) варалице, ФалсиФикатори; 7.) лопови што краду биљарске кугле, опреме на Фењерима, кваке на вратима, огртаче; 8.) различни злочинци који нису поменули никакав „специалитет"; 9.) девојчуре и л.уди с неприродним наклоностима, 10.) скитнице; 11.) ФотограФије интернационалних лопова и варалица 2 ). Као што се види, читава збирка са чијим ћемо се појединим типовима доцније позабавити. Уза сваку ФотограФију додате су ближе ознаке онога, који је ФотограФисан: најпре име, за тим величина тела, па онда кратак лични опис. Дакле на пример : № 187 Фридрих Карл Шулце 173. Коса црно сива, очи граорасте, нос дуг и узан, усне напрћене, бркови мрки.« Или: „№ 510 Ернст Август Леман, 1,85. Коса затворено плава, кудрава, мало проседа, очиплаво сиве, носзаковрчен, пуна брада затворено плава, на челу, на левој страни плави ожиљак, савијен на доле.® Прегледање ових свезака у једну је руку врло интересатна ствар, а у другу руку врло одвратна; оно до душе није баш цела истина кад се говори о неком »злочиначком типу,« јер многи од ових убица и разбојника изгледају по спол,ашности врло мирни, те би се баш и поузданији физиономичари могди преварити; али се сад тек опет појаве лица, на којима је изражено толико суровости, подмуклости и мржње, да се човек с одвратношћу окреће од њих. — Међу оним варалицама, што обмањују сељака, излази нам пред очи читав ред врло елегантних прилика, које, да их човек нађе где на другом месгу. никад не би пробудиле сумњу, да је њиховој егзистенцији једини циљ превара и обмана. Па и међу вдамама" има баш и дражесних, но изгледу отмених прилика, а тако исто међу интернационалним лопужама, који врло лепо говоре по неколико језика, и врло вешто умеју кокетовати с оном пантљичицом од ордена у рупици од капута. Ту су тако исто и најразличније тоалете, овде, у пикантном маскен-костиму, видимо каку витку плавушу, што су је са бала одвели у затвор, тамо опет каку пијачну лоповицу са корпом у руци, каког разбојника преобучена као

2 ) 0 овоме албуму писао је у нашем листу г. Таса Миленковић.

поштоноша, или каког лопужу у кочијашком оделу, па онда читаву гомилу људи преобучених у женско одело, па каквог „огртач-лопова," — танко му тело завијено у два украђена иберцига, — каквог отменог Персијанца у дивној шубари и капуту с рундавом огрлицом, који приликом какве мале куповине, у какој Јувелирској радњи, задене на прст по неколико дијамантских прстенова „из пометње,® или каког мулата, што је преварио толике гостионичаре. Многе нам слике показују, да овим тако одликованим лицима никако није било по вољи, да се овако гратис сликају, те чешће видите какво лице делимично или са свим искривљено, овде како полусклопљено око, тамо опет развучена уста или отомбољену вилицу. Пређе су се морале чешће употребљавати и таке мере, које стоје у највећој опреци са оним уобичајеним речима ФотограФа: »молим, молим лепо," данас моментална ФотограФија врло часно испуњава своју дужност, те злочинац не добије ни времена да се нарочито намести. ФотограФски атеље налази, баш уз саме собе инспектора криминалне полиције, и састоји се из једне мале полутамне просторије, у којој вазда гори по једна светиљка; на двема страна светлуцају неколике шпиритусне лампе, лаким притиском на једну лопту од гуме запали се прах од магнезиума, при чијој се светлости фотографише, и истога момента слика је већ ухваћена, и готово је увек жива и пластична. Ако се какав злочинац и успротиви, сада се само још у крајњој невољи нрилази сили; понајвише се покушава лукавством да га умире; какав чиновник ћаска с њим и претвара се као да га саслушава, и доноси му акта и поставља му питања, док од једном не плане магнезиум и чиновник му не рекне иронично се смешећи: „Највећа хвала, слика ће биги изврсна!« Али ако каког злочинца ни по коју цену не могу да натерају да мирно седи, онда се ои, и без његова знања, нацрта за време какога саслушања; после се по овом цртежу изради ФотограФска слика. Од свакога снимка израде се четири слике: једна од њпх долази у албум злочинаца, једна у акта по ствари дотичнога, трећу добије управа криминалнога одељења а четврта се остави чиновницима да је боље разгледају. Какве услуге чини албум злочинаца, понајбоље се види из тога, што се он више пута на дан употреби а преко године помогне те се похватају стотине криваца. Једноме старцу био је нестао у позоришту његов новчаник ; поред њега је седео један миран постарији господин, који је неколико пута проговорио по коју реч с њим. — в То је! викну покрађени и показа на слику. „Аха, та већ сам мислио," одговара чиновник,којп овом чудноватом галеријом слика располаже с највећом брижљивошћу и с чудноватим познавањем личности и физиономија, — и већ после неколико минути написано је наређење да се тај и тај ухапси. Други један случај: Једна госпођа била је погодила једну служавку и била је врло задовољна с тим скромним, марљивим сељачетом, што је тако слатко говорило се*љачким жаргоном; али после осам дана нестаде те кујнске виле а с њом и разног