Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35 и 36

госпођиног рубља, одела, и златних и оребрних ствари. Рекоше госпођи, да се обрати криминалној полицији и ту јој одмах изнеше албум злочинаца свеска девета. »Сигурно ће то бити ова на шестој страни, ова Ема Шубел,« рећи ће чиновник с мирном одлучношћу. в А.ли она се звала Аугуста Техов," плашљиво одговори дама. »И, та има других имена још, и племићских, погледајте овамо, зар није ова? с< и криминални чиновник показа иа једну фотограФију. Али дама мрда главом: »Не, не, то није!" јер је нред њеним очима отмена салонска појава, у полузакопчаном жакету од плиша са модерним шеширићем, испод кога извирују уметнички намештене локнице, са красним сунцобраном и врло елегантним рукавицама. „А то ће сигурно она бити,« одговара полицајац, »Та Ема Шубел воли да се преоблачи, данас је баронеса, сутра служавка, па онда опет кака бона и помоћница какој газдарици; али ми имамо и више њених снимака — како вам се ова чини?« И он јој показу,е на лепушкасту слушкињу у хамбуршкој капици на заглађеној коси, у белој кецељи, и памучном оделу. »Јест, то је та Аугуста!" — узвикује дама готово уплашена. — »Јест, јест, та радо прави таке комедије," вели чиновник, „морамо се позкурити да је ухватимо, иначе нећемо од ствари уопште ништа наћи; одавно ми њу знамо; шест пута је била хапшена.* У вези с албумом злочинаца, стоје регистарски листови и спискови знакова уз које још долази и збирка надимака, злочиначких. Регистарски листови, чији се бројеви слажу са бројевима у албуму, садрже личне податке потребне при претреснма. Претпоставимо, да је какав лопов већ у албуму: испод његове ФотограФије стоји број 310; кад чиновник нађе нумеру 310 од регистарских листова, одмах ће ту наћи поново слику лоиова, поред које, сем тога, стоје написмено и допуне : »Химелман, Фридрих (у ствари Хершел), обућар, трговац. Рођен 7. марта 1853. у Варшави. \У. 2931, А. О. (Нумера акта варшавске полиције). 1883. због кесароштва у друштву у Сарлуису — 2 године затвора 10. априла 1884. кесароштво (Констанц) 2 месеца ззтвора. 13. јула 1888. похара у друштву (Бон) 2 године 9 месеци затвора." Кримицални комесар или истражни судија , могу сад врло лако да набаве даље податке о овом лопову. Спискови знакова, који исто тако испуњавају врло велике свеске, подељени су овако: коса, очи, нос, уши, руке, ноге, ожиљци, гуке, тетовирања и муцавост. Ако на пример отворимо главу носеви, онда ћемо наћинпр.: »Тиле, Ернст, 221 (ово је опет број рогистрарног листа, па дакле и албума злочинаца, грбина носа у лево савијена,« код ногу отприлике: »Верктаг, Фридрих, 751., лева нога краћа него ли десна,« или код тетовирања на која се често наилазикоц злочинаца: »Шмит, Ернет, 6610. Иа грудима један орао, на десној мишици два укрштена мача, један ан^ео н једна жена, на левој мишици грб и змија." Врло је интересантНо азбучно размештање надимака злочиначких, која стоје у вези делимично са презименом, делимично са местом рођења или с некадањим зани-

мањем или са спољашношћу њиховога носиоца. Ова њихова назначења бележе се отприлике овако: »Емил Келнер — Емил Бекер, Келнер; 21. маја 1862. рођ. у Берлину. — Разбојник. — Или: „Штралсуидац Алберт. — Алберт Бруц, месар. 18. јуна 1856. рођен у Штралсуиду. — Сељачка варалица.® — Или: »Аугуст - Карамбол. Карло Фридрих Ернст Шнајдер, рођ. Шулце, 4. јануара 1858. рођ. у Берлину. — Разбојник.® — Да поменемо само још неколико имена. Напомињемо да берлински злочиначки свет познаје: »Мртвачку главу," »Улана Ота, (< »Пекара Едел, <( »Сивог Атона, <( »Матроза Алберт, (< »Кармерунера Фрица,« »АдолФа Зјала,« »Црног Рихарда, <( »Дрског Освалда," »Сликара Густава," »Сомотску главицу, 4 »Плавог Августа, ;< »Штудеггга Освалда,« »Ота кувара, с< итд. И ово додавање надимака донело је већ многе користи. Једном је у зидарској улици било извршено опасно разбојништво, и извршиоце су залуд тражили; у то се једнога дана пријави криминалној полицији један занаџија, који је становао у истој улици и саопшти. како је његов дванаестогодишњи син, неколико вечери једно за другим наилазио пред кућним вратима на два човека, од којих је случајно два пут чуо име »Црвени Ота." Криминална полиција нареди да се од сада оштро припази на тога Црвенога Ота, на кога она до сад није никако ни посумњала, па онда да му се иретресе стан, и управо нађе да је он један од оних разбојника, који су учестовали у оном разбојништву. Још је већа потиора у оним списковима знакова, и овде ће бити довољно да наведем само један пример. Дође једном криминалној полицији једна удовица и с њом једна њена ћерчица; нека лопужа која се претварала да хоће да узме под кирију собу, покраде је. Кад су изнели пред њу албум злочинаца, она не могаде наћи слику тога никоговића. Али кад су је упитали да ли јој није пало у очи ма шта било на његовој спољашности, онда кликну ћерчица: »Мама, ја сам баш добро видела, он је имао на једном палцу једаи зарез, један ожиљак.® Чииовник потражи међу »ожил>ци <( и одмах нађе лонова, с којим се потпуно слагао опис те госпо^е; истога дана после подне он је био ухапшен, те га изведоше пред госпођу и она га познаде година дана затвора била је казна. Даље, врло је опсежан материјал како да се похватају оне варалице, које ФалсиФикују рукописе и раде на имитицијама жигова. Један је сандук пун пунцат таких ФалсиФиката. и на сваком листу стоји име ФалсиФикаторово. Претпоставимо случај, да је на основу неког лажног писма или печата каке Фирме, дигнута од каког трговца роба на пошти и оштећени подносећи тај лажни напис криминалној полицији извести је о томе. Ако варалицаније »новак« какав, онда се са прилично сигурности може рачунати, да се између ових хартија овде сигурно налази још какав ФалсиФикат његов, и да ће га врло лако пронаћи чиновник, који је познат са овим задатком и има искуства у томе. По изгледу врло је опсежно, а међу тим је са свим просто уређење, по коме се за

два сата могу претрести све гостионице берлинке, и сви пансионати, те да се испита: да се у коме од њих није склонио какав разбојник, што је са стране добегао у Берлин. Берлин је подељен на тридесет квартова, гостионице и станови за странце у свакоме кварту исписани су све на поједном листу. Ако сад треба да почне таква једна потера, онда се изашљу тридесет чиновника, од којих свака има да претресе куће које су исписане на његовом листу; после два сата сваки може да извести шеФа да ли је претрес имао какога успеха или не. За везу с осталим немачким и страним полициским управама служи „Централни полициски лист 3 ) <( који се штампа у двадесет и пет хиљада егземплара, и који разуме се, доноси и Фотогра®ске слике оних злочинаца, до чијег је личног упознања стало берлинској полицији. Његов јесадржај врло шарен и многом би сиротом романсијеру могао пружити богат материјал, јер су у њему саопштене »биограФије/ 1 а нарочито биографије швиндлера и мангупа, пуне су интересантности разних врста и често пута имају врло романтичних и еротичних ствари; сем тога, у њему су опомене и писма, личне нотице о одбеглим лоповима, тачни описи оних, који по свој прилици носе лажна имена, саопштења о симулантима, позива на суђења, и томе сличних ствари. Ма колико да су велика ова помоћна средства криминалној полицији, она ипак нису довољна, те да се борба са берлинским злочинством оконча вазда победом, — за то су потребне и живе потпорне трупе, и то су тако звани »вигиланти« или »петогрошићари;« последње име носе још од оног доба кад су за сваку своју услугу добијали по пет гроша у сребру. Вигиланти су обично изишли из злочиначких кругова, или су им, пак, толико слични, да их можемо рачунати у њих; на тај начин они докуче многу вест о каком намераваном лоповлуку,те на време известе полицију о овим својим посматрањима, како би она могла да употреби претходне мере. Али, ако злочинци дознаду, да когод од њихових игра улогу достављача, онда је он свршио за сва времена, или га пак налраве згодним оруђем његових ранијих другова, подмећући навлаш лажне гласове и обмањујући на тај начин иолицију. Покашто вигилант служи и полицији и злочинцима, то јест служи оној страни, која га боље плати, а нарочито злочипцима скупо продаје своје ћутање. У овоме се гогово вазда има посла са сасвим прљавим, а ни мало поузданим карактерима, али криминална полиција не може да буде без вигиланата, те мора да пази на њихова извешћа. Пре свега пак, код криминалне нолиције вреди опет реч: »Помози сам себи!« и у свима случајевима криминални су чиновници остављени сами себи, своме раду; снага воље, проницавост, окретност, претварање, телесна снага — то су отприлике особине, којима мора располагати ваљаи криминалан чиновник, ако хоће да што ваљано испослује. Њихове су дужности најтеже што их човек може замислити, њи-

3 ) »Сеп<;га1-РоПе11>1а1:(:. >>