Полицијски гласник

БРОЈ 35 и 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 275

хове одлуке могу да спасу живот људски, али могу и читаве породице да сурвају у пропаст и беду. Често у личној опасности, у борби с талогом људским, они вазда морају да сачувају мирноћу и мудрост, ваздасе сећајуКи своје велике одговорности. Много јо стало до њихова оштроумља: данас по трагу каког одбеглог благајника, стоји чиновник на какој железничкој станици у оделу какога носача, и као да никако и не гледа у путника што је баш сад дошао а међутим посматра с највећом пажњом; сутра га налазимо у елегантном оделу испод в липа" где игра наивнога странца, те да тако примами овог или оног лопужу; одмах сутра дан иде стопу у стопу кроз Берлин за каквим сумњивим злочинцем,преобучен у каког раденика, прикучи му се у какој крчми а да ои то и не опази, па му стане посматрати понашање. Па онда опет видимо га као хлебарског момка без посла, где се увлачи у хлебарнице у којима су тако често страсне коцке; или се затвори у какав стан, у који разбојници мисле да провале, па изненади господу баш кад су у највећем послу. Криминални чиновник и злочинац наравно, има изузетака — нису баш тако на омрази као што се говори. Злочинац, наравно, види у криминалисти свога непријатеља, али како је он уверен у истинитост свога основнога принципа: »Својина је лоповлук, 8 тако је исто уверен и у то, да је баш позив криминалисте да њега, злочинца, гони те да буде од што мање штете; то је његова дужност и зато се он плаћа; то му дакле човек не може примити за зло! Јест, често се поговарало, како покашто између ове две, са свим противне стране, постоји нека врста узајамног поштовања према лукавству и труду, с којим гледају да један другог ухвате и да се извуку један испод другога, и није редак случај, да се из уста каког злочинаца чују похвалне речи о каком особито ваљаном криминалном чиновнику. Зато врло ретко и долази до крвавих борби између криминалних чиновника и злочинаца, па шта више, догађа се, да заступници обеју сграна пријатељски седе крај чаше пива и причају један другоме о својим доживљајима, нарочито у време, кад је какав штрангов баш издржао последњу казну а нову још није заслужио. Главну масу криминалних чиновника сачињавају кптта18сћи1;2тапп-и. Они су изишли из униФормисане бранилачке чете, из које најпре излазе на шест месеци да се огледају, па их додаду криминалној полицији; ако се покажу, онда стално ступају у њену службу и за навек скидају униФорму шуцмана, пошто у својој новој служби носе само грађанско одело. Његов знак распознавања јесте колико талир велика метална медаља, која на једној страни има орла, који лебди изнад вароши Берлииа, а на другој речи: в краљевско пруски полициски чиновник" и нумера медаље. Ово је уређење још из године 1809. У то су се време, за време Француског становања, толико умножиле покрађе, да су се оно неколико полицајаца морали помагати поузданим приватним личностима, те су приватне личности онда носиле ове медаље, као доказ и знак распознавања. Па и данас онаслужи, разуме се, још непрестано исгоме

циљу, и на основу овога знака сваки криминални чиновник може одмах да предузме затварање, и да потражи помоћ униФормисане полиције. Наоружање криминалних чиновника, и то револверима, тек је од скора заведено. Чиновници их опет употребљавају само у крајњем случају — као нпр. пре неког времена, кад је један криминални чиновник једнога злочинца убио (уосталом ни пошто намерно). Иначе се они ослањају на своју телесну снагу, која их готово никад не изневерава; исто тако ретко ће кад употребити и лисице. Оне се састоје из два мала дрвена беочуга, састављена једним конопчићем од танких црвених жица. Те беочуге чиновник узме у руку, пошто конопчић обавије око чланка на десној руци ухваћенога, и при најмањем покушају његовом да побегне, конопчић дубоко засече у месо; при томе је чиновнику десна рука вазда слободна, те да тако може савладати сваки отпор свога заробљеника. Из дана у дан, криминалној се полицији прикучују све новији задатци, и са сваким даном њихов посао све више расте, и они га готово увек брзо и сигурно отаљавају; а ако се томе дода: да сада у Берлину има преко тридесет хиљада људи, који на лоповски начин траже своју зараду, онда — но о томе други пут.

ПОСТУПАЊЕ С 1Ј1АДИМ ЗЛ0ЧИНДИ1А и МАПУШТЕНОМ ДЕЦОМ (наставак) Ово нас извођење јасним језиком поучава, на шта се треба код деце понајвише обратити пажња. Свако умно рођено дете има у себи толико опште урођености снособности — да се помоћу нормалног развитка може прилагодити свима карактерним приликама, које су на исто у првим годинама први утисак оставиле; но етичке и духовне снаге могу се једино помоћу брижљивог васпитања омогућити. Постепеним сазнањем једнога детета, а благодарећи утицају спољна света, оно постаје способно, да на утиске реагира и да подражава сваки нов, поглед ма каквој делателности; у времену, када се с једне стране страх и бојазност проузрочи, ствара се с друге стране воља, жеља и радост истога. Дете захтева ово или оно,и у случају ускраћивања, безразложно се љути, пропраћајући срџбу своју дрско у безмоћном гневу дерањем, лупањем и претњом противу онога који му је ово ускратио. И тако се тим начином развија постепено разлика код детета између допуштеног и недопуштеног и што се односи и дела специјално на пословање исте догађаје при којима заповест или забрана главну улогу има да игра а доцније се то разликовање распростире и на сличне појаве. Па и поред тога, овде не може бити говора о појму доброг и злог што се тиче њиховог обичајног значења. Разликовање допуштеног и недопуштеног мора дете и доцније да прати, и то у првим данима ње-

говог иступања из Фамилије, његовог осуствовања из куће родитељске, при његовом додиру са другим лицима, другом децом, нпр. у школи, при многобројним утисцима на улици и јавном саобраћају. Овде се врло лако могу учинити погрешке противне правноме поретку, особито када брижљивим васпитањем нису опредељене границе детета у погледу доброг и злог, допуштеног и недопуштеног, нарочито када сепутем поучавања исто сазнање не може распрострети на спољне утиске и надражавање изван куће. Школа једино допуњава домаће васпитање, особито помоћу религиског обучавања, треба да се душа детиња етичким преставама напоји. Такође и тада, када је дете већ почело с правим појимањем разликовати добро од злог, право од неправог, чини се исти прелаз, то се врши истим Фазама развитка, као што мало пре рекосмо у погледу разумевања о допуштеном и недопуштеном. Савест је будна само у случајевима, када се радосна чувства као неправо појаве или као таква осете, иначе пре појаве истих, она јеуспавана. Само у сличним случајевима неправо ће се од првог разликовати и радосна ће чувства обичаЈним мотивима савладана бити; постепепо доспевају етичке преставе до такве снаге, да су оне доцније на све радње од утицаја. Са овим није казато, да су ове преставе код свих једнаке и да оне исту снагу имају као и код одраслог човека. И сада је природан утицај младићских година веома моћан. Млад човек готово увек посматра једну ствар другојачије него зрео; први подлеже дражењу које му обећава непознате радости а које на старијег никаквог утицаја нема; код првог се појављује многоструко уобрежеље у место оскудног искуства и преставља му извесну ствар у битно другој светлости него што то мон№ изгледати искреном и зрелом човеку. Када дете, а према томе доцније одрастао човек, с погледом на карактерна својства правнога поретка није ностепепо изобржено, односно однеговано и то тако, да му иста служе као путовођа у његовом даљем кретању, то је конфликт између њега и законског поретка неизбежан, јер његови природни егоистични нагони, или нагони сопствени њему као индивидуи или нагони који су произишли странпутицом хрђавих примера, не могу се никојим другим контра мотивимазадржати. Такзих, који иоштовање у погледу свога васпитања од других ни уколико неуаГивају, има веома много. Многи родитељи не могу, многи неће, многи хоће и желе своју децу добро однеговати и они би све за то жртвовали, али прилике им не дозвољавају, да потребно време за то добију и потребна срества на то употребе. Само умерено однегован и у погледу душе и тела потпуно зрео човек, у стању је да нагоне своје у границама законских прописа уздржава. У овоме тек времену може бити говора о кривичној одговорности извесног лица. ТТТта помаже једном младом човеку, што право од неправог разликовати може, када истом као природна последица његовог млађаног живота морална снага недостаје, те да стане на пут својим неморалним наго-