Полицијски гласник

ћРОЈ 38

мубликује од 1899 год., уз припомоћ још неколико писаца, годишплк о болесним полним односима, који је врло интересантан и све потпунији из године у годину. с Француског Д. Ђ. Алимпи-ћ (Свршићо се)

ПОСТУПАШЕ С МЛАДИМ ЗЛОЧИНЦИМА и НАПУШТЕНОМ ДЕЦОМ (нАСТАВАк) Горе поменутим мишлЈвњем није казано, у чему се састоји та нестрогост наших предлога, њиме се само негнра а шта би требало доћи, истим се мишљењем готово ништа не каже. Сажаљевајући, ја нисам више у стању у погледу горњега мигнљења полемисати, но и поред тога поменуто мишљење заслужује још неколико речи. Само у колико се извесиог круга прав ника тиче, хоћу колико ради гласа поменутог интернационалног криминалиог удружења »групе за немачко царство 0 да речем: да су мисли, да се истим друштвом, које се хуманитетом руководи, хоће да се ослаби и да добије са свим другу Форму због некажњивости младих, а да ће се све то постићи некажњавањем злочинца због први пут учињеног крив. дела, новчане казне и ограничењем затвора, да су такве мисли нојединаца неистините; присталице једног оваког мпшљења у погледу циља интернациопалног криминалног удружења су у заблуди. Ово говорим једино у своје име као члан поменутог удружења. Све државне установе бивају прво испитаие у погледу тога, колико користе општности; јер се социјално добро њима иомаже и на то су управљени сви напори друштвени; треба ли кривично правосудство као и друге чињенице, које са истим у тес.ној вези стоје, треба ли оно, питам, од ових напора, ових тежња удаљено да буде, сме ли оно од света затворено да буде, без икаквог обзира у погледу захтевања времена да проведе а да се не развија једновремено у служби правнога реда. Не разумевајући време и данашње друштво, према ономе што сте на последњему правноме скупу у Келиу заступали, било би: да је судија једино дужан према делу казну да одмери а што ће од њега отуда постати, то се истога ама баш ништа не тиче. Иста реченица не би тако много у данашњем времену уши парала, кад би у место на немачком, на латинском језику гласила: »ЕЈа!; јивШЈа, регае1 типскш,« тада би се иста могла у томе времену као неки препорођај држати; у развитку пак Иемачког царства који с реформама у погледу социјално - политичког живота предњачи, иста реченица више не пасује, њој нема места. Од кривичног се правооудства мора захтевати, даисто правноме поретку а с тиме целокупности друштвеној заштиту у погледу злочинстава ујемчи, због тога се не сме недоставним напорима идеалне правичности заносити, која многима у самој ствари и није казна, која би их требала за учињено дело постићи, а која би их од

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

даљег чињења кривичних дела уздржати могла, јер је као превеитивна мера без икаквог значаја; напротив, са иравосудством треба свесно поступати, с њиме треба као познатим среством у борбу противу злочиначког света ступити а тиме извојевати победу над онима, који прави ред нарушавају и тако утицати на њих, да у будуће не буду имали внше куражи на даље чињење кривичних дела. Употреба овога оружја, мора се управљати према извесном лицу као противнику; овог треба нрво прбштудирати и тада треба тек противу њега она средства применити, која се као нужна показују и која ће сигурној победи одвести. те тиме у исто време и другима показати, да је правни поредак противу свакога напада довољно заштићен па ма од куда он долазио. А да се таквнм напорима и тежњама не тежи, да се државна власт ослаби, не нотребује никаквога потврђења, јер се тиме хоће описани циљ кривичног правосудства постићи, чему тежи и немачка група интернациоиалног криминалног удружења. Било да се једна или друга од ових идеја преко циља хоће да иребаци, опет од истих не постоји готово никаква онасност. Такве идеје не постају закон, већ једино излазе на јавност и заинтересованим круговима дају прилику за расуђивање у иогледу саме ствари и постепено исчезавају, ако се као непрактичне и без циља покажу. Тим се начином прибира извесна миожина штоФа, који се иначе приликом стварања закона корисно применити може. Наши предлози неће ништа друго бити до једна врста законског пројекта, који ћемо ми веома радо изменити, само ако нас неко с разлозима уверио буде о потреби исте измене. 0 неком слабљењу државних власти овде не може бити говора, јер ми и сами полазимо од силе државних власти, нападајући при том дубоко у круг Фамилије. Но и са ове тачке гледишта, а с обзиром на проширење државног принудног васпитања, учинило нам се је извесно иребацивање, јер се каже, да би се тиме Фамилијарна веза уништила, а међутим држава је на првоме месту дужна, светињу Фамилијарну неповређењу одржати. То је пребацивање у опште противу принудног васпитања, јер се иначе верује, да би се у овоме одношају постојеће право морало уклонити. За нас би дакле још једино остало да испитамо, да ли би дал^и нападај на светињу Фамилије донуштен био. Ми смо то незамишљено потврдили. Интереси државни су увек готово виши од интереса приватних и у случају сукоба, морају се увек последњи првима запоставити. Само тамо, где се у интересу правне сигурности друштвене као нужно показује, ми ћемо Фамилију напасти; дакле само тада, када Фамилија оно не испуњава, што је према држави дужна и што треба да чини, када дакле она нотомство онако не васпитава, као што држава захтева, те како не би доцније несретним трагом злочинаца ударило. У колико су наши напори већи, утолико је више могуће Фамилију неповређену одржати, то доказују наши предлози, јер се њима хоће једна врста домаћег васпитавања да уведе и то под контролом државном. Да ли су они, који у увођењу

СТРАНА 295

принудног васпитања виде распад Фамилије, да ли су они ма и један ноглед до сада свој на данашње Фамилије задржали а чију свету везу хоће да одрже, или се овде води једно прикословље (приговор) без икаквог стварног разлога, јер они који ово чине, не познају прилике у којима живимо и нису у стању апсолутно никакав суд у погледу истих да донесу! Д-р Андра Гвозд. Живковић. (Наотавиће се)

СДИКЕ Из ЈАБДАНИЦЕ

IV. Б Е С А написао д. с. к. Насељен разнородним елементима, јабланички срез вам пружа збиља интересантиу слику популације, али вам, наравно, доноси и све оно, што се мора јавити као последица ове разноликости народа. Отуда је са свим природно, што овај срез пружа толики број разнородних кривичних дела, колико укупно не дају остали срезови тога судског округа. Наравно, да ми срески писари то најбоље осећамо, по изласцима у срез, које морамо да чинимо. Ни празник, ни слава, ни мала слабост, ништа то не може да ме оправда ни задржи од пута, кад се деси какав знатнији догађај у реону општина, који је поделом службе мени припао. Ту и сами ми не покушавамо да одлажемо полазак, јер се, то је верујте истина, дужом службом и код нас развију осећања дужности онако исто као и у војсци. Чим служитељ донесе акт са оном с/гереотипном заповешћу: » да писар г. Павле учини извиђај на лицу мсета, и даље уради што треба по закону", ја већ наређујем да се коњи спремају за пут, па макар да је то поноћ, макар да сам као млад човек у најбољем весељу у механи. »Служба дружбу не трпи«, рекао бих друговима, који би покушавали да ме задрже за сутра, и после кратког времена већ се пробијам кроз ноћиу помрчину сутеском Јабланице или којим другим путем. Шта ћу му ја, кад је таква служба тих млађих полициских чиновника, да они морају и ноћу и по киши и цичи јурити по срезу с крају на крај. Али и ако сам већ био павикнут, да оваква наређења, за ноћна путовања, примам без роптања, ипак вам морам признати, да ми је један пут врло тешко пало Мој један жењени колега добио је класу и тим поводом припремио вечеру да нас почасти. Његова вредна госпођа била је добра кућаница, па спремила вечеру, да би цар могао јести, а ја сам просто, што но веле, имао пик на добру вечеру, јер ме Васа Цинцарин, једини механџија у месту, већ бешеудавио неким јанијама и паприкашима. Додајте доброј вечери још бол.е вино, иа онда Асаиа свирача са његовом тајфом који је био сигуран барометар за једно сјајно весеље, па и сами можете замислити