Полицијски гласник

«/

ВРОЈ 40.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 4. СЕПТЕМБРА 1903.

ГОДИНА УП

-//Ј ооо оуа с/уа рро с,оо ооо ооо ооо оот сг/о ооо оур оот ооо ооо ооо ооо ооо ооо ( ууј осуј ооо <^ оо сгуа ооо ооо сдо ооо оур ооо с»оо аоо ооо с/>о с<оо соо с / ур сдо ооо с / ур < ууд оууо ооо одо ооо ПОЛИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА П0ЛИ1Ш БЕЗБШОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈ? ИОЛИЦИЈСШ И ОПШТИНСКИХ МАСТИ с<оо с<оо ооо с /у? ос^ ооо о/јг: о/?о с«оо ооо с<оо соо ооо с«оо-с<оо 06*0 субо су>о ооо осо ооо ссо обс (ооо ооо ојоп с<рр с«оо с^уо с ^) оуо оор с/? о оур соо ооо с / ур оур"ооо ООО СДО (УУО ООО аоо С.ОО С<?с с<зс ООО О^З УРЕБУЈЕ ОДБОР МИНИОТАРОТВА УН7ТРАШБИХ ДЕЛА

оао с<00 090 ОгОО <0оо ооо оо о оо о С<СО ООО ооо ОРО ооо ооо ооо оооосњ ооо ооо ооо ооо ооо ООО С.ОО ОСУВ ооо о0о о0о ооо ооо ооо ооо сгзо 090 ООО 0?0 ооо ооо ооо ооо ооо ОРО ооо с .ОО с<уа (К>0 У&* ое/в

СЛУЖБЕНИ ДЕО Народна Скупштина, у седници својој од 27. септембра 1903 године, решила је : да се избор посланика за варош Ниш уиишти и други нов нареди. Прематоме решењу Народне Скупштине, указом Његовог Величанства Краља Петра I., по предлогу Министра унутрашњпх дела, а по саслушању Министарског Савета, на основу члана 100. Устава и члана 2. и 93. закона о нзборима народних посланика,— наређено је: да се на дан деветнаестог октобра ове године, изврши нов накнадни избор Народних Посланика заварош Ниш, за скупштинску периоду: 1903. 1904. 1905 и 1906 године. Из канцеларије Миннстарства унутрашњих дела, 30. септембра, 1903. године у Београду.

Указом Његовог Величанства Краша Петра I., а на предлог Министра унутрашњих дела, постављени су: за начелника тр^ће класе среза ужичког Живана Станковића, пачелника исте класе среза рачанеког , за начелннка треће класе среза рачанског, Љубомира Станковића, начелника исте класе среза ужичког; за писара прве класе среза крагујевачког, Војислава Ристића, писара исте класе среза деспотовачког; за писара нрве класе среза деспотовачког, Ђорђа Стојановића, писара исте класе среза крагујевачког, сву четворицу по молби; за вршиоца дужности писара среза нишавског, у рангу писара начелства друге класе, Владнмира Јовановића, ванредног писара друге класе начелства округа пиротског и вршиоца дужности писара среза лужничког; и за вршиоца дужности писара среза лужничког, у рангу иисара начелства друге класе, Јевту Ћирића, ванредног писара

друге класе начелства округа пиротског и врпЈиоца дужности писара среза нишавског — обојицу ио потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 30. септембра 1903. године у Београду.

ОАВРЕМЕНА ДАК-ТШШСКОПИЈА

Неоспориа је ствар, да је питање о идентитету једно од најглавнијих у свакој кривичној истрази, као и да је Бертилон, решавајући ово питање помоћу антропометрије, обогатио прошли век са једним врло важним открићем. При свем овом, једна нова метода направила ја данас читаву уабуну у научном свету и умањила у неколико, бар тако на ирви поглед изгледа, вредност старог система за констатовање идентичности. Реч је о са временој дактилоскоиији која је опет поникла у Француској, али коју су Енглези први увели у праксу а Американци прихватили, преобразили и усавршили до крајњих граиица. У овоме се нарочито одликовали становници Јужне Америке, за које се, без разлога, верује, да су површни духом у оноликој истој мери, у коликој им је и земља некултивисана. Порекло дактилоскопије заслужује да буде споменуто бар у неколико речи. Употреба отисака врхова прстију, као средства за идентиФикацију, позната је давно и давно, али је у обим нау-шог посматрања ушла тек са Галтоном, Гутањијем и Флоренсом. Јуна месеца 1888 год. Франсис Галтон истицао је већ у велико вредност дактилосконије пред краљевским удружењем у Лондону, служећи се том приликом одличним делом проФесора Флоренса под насловом: „ Важност отисака у судским вештачењима сс , у коме се нарочито пажња обраћа на ирироду , а не на облик отиска. У току ове исте године Фрекон је под утицајем проФесора Лагасања написао дело: »0 отисцима у оиште и њиховој ирактичној иримени у судској медицини а . Као год Галтон и Флоренс, тако је и Фрекон истакао отиске прстију као изврсно средство иден -иФикације за случајеве, у којима је злочпнац оставио отисак своје прљаве или крваве руке на намештају, зиду, хаљинама па чак и на жртви. Поред осталог, он у овоме делу још наводп, како се Вилијам Хершел, чиновник у Бенгалу од пре 20 го-

днна служи отисцима врхова прстију за оверавање идентичности поједпних исправа и расиозиавање рецедивнста. Чим би једна личност допала затвора, Хершел је узимао отисак њеног палца и преносио га у један специјалпи регисгар. Свако доцније затварање ове личности, повлачпло је за собом и ново узимање отиска, који се после сравњивао са првим отиском, и на тај начин долазило до констатоване ндентичности дотичног лица. Фрекон најзад тврди, да је овај начин идентиФитације у употреби и у кинеским казненим заводима. Све ово, као што се види, беше још далеко од једног уређеног система, који би се могао ма и упоредити са бертилонажом, те се, с тога, с правом може рећи, да је савршено дактилоскопија постала у Јужној Америци, у којој је све ово постигнуто. Да видимо прво саму методу, па тек онда њену вредност у односу ка антропометрији. * * * Постоје више начина за узимаље — добијање отисака прстију, али је ме1>у њима најсавршенији и најлакши онај, који се данас употребљује у Јужној Америци. По што се мермерна, бакарна или цинкана плоча превуче танким слојем црног мастила (мастило за штампање или литограФисање) и помоћу нарочитог малог ваљка удеси да овај слој буде свуда једне исте дебљине, наређује се личности чијисе отисци узимљу, да обе своје руке — шаке —■ опере прво у млакој и сапуњавој води, а за тим у води која садржи 4—-5°/ 0 сирћетне киселине. Одмах за овим прсти се, почињући од палца десне руке , својим крајњим Фалангама, (делови прстију између последњег зглоба и врхова) а страном која сачињава судланицу, полажу на плочу мастилом превучену али тако, да се маотило подједнако упије у цео простор између ивице нокта, врха прста и линије која дели претпоследњи зглоб. Ова је најглавнија операција, после које још остаје, да се обојени прст прптисне полако набели, сатинирани картон а у рубрику која му одговара. Па овај начип добијају се отисци од свих 10 прстију. Да ли пак сни — ови отисци —- представљају потпуно оделите па и разноликости у довољном броју, питања су на којпма почива цео систем, и на која је Пиркињ одговорио одавно, доказујући: да меснати врх крајње Фалапге сваког прста има облик једиог кружног конуса од чиЈег врха, или његове неиосредне близине, полази једна коса