Полицијски гласник

СТРАНА 306

линија ка превоју — прегради — између Фаланага. Ова коса линија окружена је изУћсМш бројем полукружних и њој пара"Л^Аним линијама, које полазе од сггољне ст^ане Фаланге, окрул;ују врх конуса, по -Љм се поиова савијају и преносе на страну Прбтивну косој линији, губећи се најзад с11ј'С>1 1 у места са кога су пошле. И доиста, сваки може на први поглед опазитп, да се на сваком прсту, односно па доњој било спољашној или унутрашњој страни његове унутрашње Фаланге, налази један мали троугао, који је, на извесним прстима, замењен луком. Према постојан.у или непостојању овог ■| роугла, и иравцу липија које га сачињавају, сви отисци прстију деле се на четири групе. Прва груиа обухвата све оне отиске, код нојих нема троугла. То су отисци у облику лука, чије линије — вијуге — иолазе с једне стране а губе се на другој, не ударајући у „иоље," и наличећи у свему индијанским луковима или дечијим стрелама. Ова група отисака позната је под именом » кружна гру па. с< Друга груиа обухвата све оне отиске, који образују само један троугао и чије линије иолазе од унутрашње стране, то јест оне, која је' у лево од иосматрања. Аиније ове груие концентричне су и криве, од којих је најмања унутра, а највеКа с иоља. Противно ово] груии, трећа груиа обухвата све оне отиске који, оиет, образују само један троугао, али чије линије иолазе од сиољашње стране, што /Ге рећи од стране која је десно од иосматран>а. Јиније ове или су сииралне, или у облику концентричних кругова, или у облику елиисе. II најзад, у четврту груиу долазе сви они отисци, који образују два троугла, од којих је један сиољни, и чије линије вијуге — иредстављају једну мешавину између друге и треће груае. Нема ни једног отиска, који не би могао бити увршћен у једну од ове четири категорије, према којима је извршена и класиФикација отиска на тај начии што је прва група обележена са: А — агс (агсо), друго са Ј = 1п1егпе (унутрашња), трећа са Е = ех1 ;егпе (спољашња) и четврта са V — уегИсШе ои 1оигћШоп (вихор, вртлог). Ова прва и основна класиФикација, изводи се према палцу десне руке и продужује се даље ирема отисцима осталих прстију, односно класама у које се они могу уврстити, с обзиром на редни број класа. Претпоставимо случај, да једна личност има отиске палца из прве категорије, каЖипрста из треће, средњег прста из четврте, домалог Из друге и малог из прве. Опис њен, у овом случају, представља се са овом Формулом: Палац (прва категорија) = А . Кажипрст (трећа категорија) = 3 *" Сред. прст (четврта ,, = 4 Домали прст (друга в = 2 \'1али нрст (прва » = 1 ■глр Ј1:; .V место свега овога, опис овог истог отиска може се исто овако јасно изразити са А З'м21, у којој Формули А (палац) озна-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

чава главну поделу, циФре 3424 разделе а све скупа: А 3421 серију. Свака серија дели се даље у секције, захваљујуКи отисцима леве руке. Замислимо н. пр. да ова иста личност, чија је десна рука представљена са А 3^21 има леву руку чији би се отисци" озна-

чавали, и то: Палац са У Кажипрст са 1 Средњи прст са ...... 3 Домали прст „ 3 Мали прст „ 4

Облик свих 10 отисака у овом случају означио би се са: серија А : 3^21 ; секција V : 1334. Лако је увидети, колико многобројних комбинација нуди једап овакав систем. Пре свега, цифре 1, '2, 3 и 4, могу се комбиновати у 256 разлнчпих група овим редом:

1111

1121

1131

1141

1211

1112

1122

1132

1142

1242

1113

1123

1133

1143

1213

1114

1124

1134

1144

1214

све до 4444. Свакој од ових група, може се даље поделити на 4 главе, основне групе: А, Ј, Е и У, откуда 256 X 4 = 1024 — серија. Свакој од ових серија, одговора оцет 1024 различних секција, што значи опет, да ће за једну једину серију имати 256 X 1024 =262444 комбинација, или за четири серије 1,0^8.576 секцпја. Као што се из овога јаено види, само из једног нумерисања може се добити преко милион картона, без детаљиог проучаван.а отисака. (Агсћгуез (1' апЉгорсЛо^е сптте1е К 117) (Свршиће се) с француског Д. Ђ. Алимпић ПОСТУПАЊЕ С МЈ1АДИМ ЗЛОЧИНЦИМА и МАПУШТЕМОМ ДЕЦОМ (нАСТАВАк) Било би веома добро, кад би противници нолазећи од ове тачке гледишта. хтели Фамилију и њене кругове да проуче, од које највећи део младих злочинаца произлази. Тада би они са свим другојачије расуђивали, тада би увидели, да би држава и иротиву човечанства у опште и противу ових несретних створења велики грех учинила, када их не би из овако загушљиве атмосФере истргла већ осгавила, да коначно пропадну. Јер при појави Каквог сензационог претреса, који се врши над извесним младим злочинцем, који је у чељусти злочинства запао а који је иначе без икаквог васпитања и однеговања. онда се и нехотичио долази на мишљење, не би ли се у томе могло помоћи, особито, кад би драгава благовремено у помоћ прискочила, да једно такво у покварепост запало дете спасе. Таквих поквареношћу закужених јама, има понајвише у великим варошима. Но ми нећемо овде само о кулшој средини злочинстава да говоримо, већ и оној

БРОЈ 40

јами јчда, које се кривицом или без кривице стварају. Тамо, где Фамилија због лакомислености и уживања родитељских пропадне, не може бити ни речи о светој вези Фамилијарној: родитељи који намерно своју дужност у погледу деце своје занемаре, требају и морају своја права у погледу истих да изгубе. Ово није нова реченица., јер многа права исту већ одавно познају. Остају нам још колибице несретне сиротиње, кругова оних ојађених породица, чији су родитељи принуђени борити се за парче насушног леба, остављајући децу самој себи или предавајући их суседству. Овде се палази често чиста и права љубав родителЈСка, која им често срце пара, но и поред свих опомена, деца таквих родитеља, осгајући готово увек целога дана без родитељске коптроле, постепено се кваре, док напослетку не падну у чељусти каквог злочинства. Но ако су такви родитељи, који одиста своју децу љубе и добра им желе, свесни, они ће тада с радошћу помоћ државну у погледу васпитаЕ^а њихове деце поздравити. Ја могу врло велики број случајева навести, где су родитељи, отац, мајка итд. к мени долазили, с молбом да им помогнем, те да им се деца, која су м&ле иступе њима лично учинила нпр. крађу итд. приме у који завод за васпитање, „они увиђају, да је њихово д-ете без кривице њихове неодпеговано и неваспитано и они се радије хоће истога лишити и у какав завод за васпитање дати га, него да оде у затвор, где ће са свим пропасти." То је права љубав, којој хоће наши предлози у помоћ да прискоче. Потпуности ради морам овде још једну примедбу да додам: државним принудним васпитањем се ослобађају родитељи своје родитељске дужности у погледу деце своје — а међутим добијају много јачу могућност у погледу личних наслада својих. Што се тиче првога дала ове примедбе, то се је у појединим државама, где принудно васпитање у неколико постоји, приметило, да би се неки родитељи било из лакомислености, било из неосетљивости сретни осећали, кад би се своје деце курталисати могли, то је појава која се и у трговини појављује а која се може једино тиме умањити, што би се трошкови око васпигања деце имали наплатити од родитеља, у колико је то, разуме се, могуће а родитељи који намерно своју децу занемаре, имали би се строго казнити. Што се другога дела ове примедбе тиче ја ћу овде нерешено оставити, како је ирема науци Маљтусовој самоограничење нолног уживања једне народносги у привредном ингересу његовом; а у колико ја тачно зпам из многоструког носматрања, у круговима, одакле се неваспитаиа, односно пеоднегована деца понајвише рекрутују, ограничење полног саобраћаја с погледом на однеговање деце не постоји. Шта ће из истог произаћи, о томе се не брине ракијом иијани човек, кад код куће дође а жеиа тако исто. Проширење државног ирпнудног васиитања у овоме не може ни од какве штете бити. Могли би се питати, да ли ово принудно васпитање злочииачке деце не прелази границу кривичног нравосудства? Факт је, да наређења §§ 55 и 56 крив. зак. која