Полицијски гласник

СТРАНА 314

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 41

Да би што боље одговорили на иостављена иитања, принуђени смо учинити још једно упорођење између бертилонажа и дактилоскопије. Реч је о добијању, класиФицирању и изналажењу картона. Одговоримо тачку по тачку на ово троструко иитање: а. Добијање антропометријских (Вертилонових) картона, као што смо већ нагласили, дуго је и тешко, и захтева, поред дугог времера и нарочиту претходну спрему. Начин добијања картона ио методи дактилоскопије, који се данас практикује у Јужној Америци, на против, врло ]е лак и незахтева скоро никакву специјалну спрему. Није, при том, искључена могућност, да би овај начин, кад би се усвоио у Европи, био комиликован у истој мери као и код бертилонажа. б, Класификација антропометријских картона у сваком погледу одлична је, што ће рећи: брза, проста тачна и савршена. Ово је једна од најглавнијих заслуга Вертилонових. Противно овом, класификација картона камен је спотицања за дактилосконију, и захтева, неминовно, једну нову систематизацију целог система класиФикације ради савршене практичне употребе. в, Питање о истраживању картона у тесној је вези са питањем о њиховој класиФикацији. Изгледа нам, да се оба система, у овом погледу, одликују подједнаком лакоћом. Пре него што би, из свега изложеног, извели одговаре на постављена питања, ми смо сматрали за потребно да о новој методи чујемо и мишљење г. Вертилона, који нам, је на питање: „да ли отисци ирстију и мају стварне вредности са гледишта идентификације? — одговорио са речима: — Да, извесно, а на, иитање: Верујете ли ви у могућност иравилног класифицирања картона, добивених ио методи дактилоскоиије? са речима: — Да, али налазим да би комбиновање мога и овог система било куд и камо сигурније и брже, иод условом да иерсонал буде извежбан у читању и иисан^у добивених мера. После изложеног може се са позитивпошћу казати, да. дактилоскопија, бар за сада, не може иотиуно заменити бертилонаж, али му може аослужити као драгоцена доиуна, нарочито за констатовање идентичности малолетника. Овако комбиновања метода довело би, несумгшво, до неосаорних резултата , Најближа будућност показаће да је ово наше мишљење правилно. (Агсћиез 3' ап1ћгоро1о51е сптте11е № 117) с француског Д. Ђ. АлимпиЋ

О РУКОПИСУ КРЦ8АЦА Злочинац је на западу предмет свестраног испигивања. Његове душевне и телесне особине испитују се до најмањих ситница, како би се упознав злочинца, што успешније борило противу злочина.

Овога пута задржаће мо се на једној особини злочинаца, на коју до сада није обраћата код нас никаква пажња, на злочиначком рукоиису. У Немачкој са рукописима се почело занимати рано. Још у седамнаестом сголећу било је писаца, који су се овим питањем занимали, а већ у новије време, нарочито од појаве кримивално-антрополошке школе, има много и засебних дела и монограФија од разних писаца о рукописима у опште, а Царочито рукописима криваца. Напомињемо само: Д-р Фр. Шонда : рукописи и његови карактерни знаци; одељак оупотреби вештака прирукописимау књизи д-ра Хаиса Гроса: Ручник за истражне судије, полицијске чиновнике и т. д.; МонограФИЈа В. Прајера о рукопису криваца у часопису за криминалну антропологију; одељак о рукопису криваца у Ломброзовом делу: злочинац и т. д., по којима пишемо овај чланак, а која могу иследници корисно послужити. Најважније што иследник може из рукописа прочитати, то је карактер једног човека. Из рукописа се може дознати: старост, род, положај, занимање, умна способност, склоности, особености, карактер и разни други моменти. Само ознаке ових појединих особииа ваља умети наћи, а то се помиње у неколико склоношћу, али поглавито вежбањем. Никоме другом не пружа се лепша прилика да овоме прибави потребно знање од иследника, који не само што кроз своје руке протура врло много рукописа, већ готово и увек познаје људе од којих долазе, те из личног додира са њима може се уверити: шта се из њиховог рукописа може закључити. Сваки кривични предмет иружа за то лепу прилику, пошто они носе више разних потписа, само треба интересовање за ствар, а то се код ревносног иследиика већ претгшставлЈа. Поступак при проучавању и суђењу о рукоиисима врло је прост: посматрати рукопис, гледећи да се из ших прочита што се прочитати да, упоређивати оно гато је нејасно, затворено у рукописима са оиим, што се с друге стране о дотичним људима, може дознати, и напослетку, покушати да се објасни: зашто се у овој или оној тачки погрешно мислило. Многи неће држати рукопис као довољно важан, да се из њега може добити морална слика једнога човека. Међутим од тога ће се гледишта одустати чим се помисли на то, да покрети руку, глас, ход и изговор често довољно одају душевно стање једнога човека и да ове појаве почивају само на тренутним, пролазним мишићним покретима, док се рукопис заснива на покретима који се обележавају и столећима мсгу трајати. Све се више множе чињенице, које доказују зависност индивидуалних особина рукописе од индивидуалитета онога који пише. Особеност душевне конституције једнога човека, била она дата више наслеђем, дакле даровима, околностима и органским особеностима, било да је више модиФицирана Фуикционалном применом, на име васпитањем, погрешкама у васпитању, као и болешћу, огледа се у начину, како се она чудноватом

јасношћу у писменима пројицира при писању руком од великог мозга напоље. Оиај који истражује ово у сваком обичном рукопису скривено иисање може по њему дознатп непозната својства, још не образоване наклоности, недостатке у карактеру и преимућства писача, и после брижљивог критичног упоређивања што је могуће већег броја рукописа видеће, да кад се пренебрегну знаци расположења, који зависе од пролазног душевног стања, остаје знатан број трајних знакова, који су у најразмоврснијим рукописима једнаки, само ако и њихови аутори и поред највеће разлике у карактеру слажу један с другим увек у једној тачки, у једној трајној к^рактерној особини. То важи како за особине карактера, тако исго и за чисто индивидуалне особине, које ничега заједничког немају са . делатношћу воље. Још 1867 год. један познати граФолог из рукописа тада једва седамнаестогодишње Коволевске са сигурношћу је открио изванредан математички таленат, ма да ни она нити ико други није ни слутио, да ће она бити проФесор математике и изводити Физичко-математичка истраживања првога реда. Ова констатовања чињенице доказује не само истинитост горњег тврђења, већ и велики значај испитивања рукописа малолетника нред избором њиховога занимања. Али и много доцније, пошто је занимање одавно изабрато, може тачно утврђење трајних знакова каквога рукописа у приватном животу бити и за правосуђе од велике важности у погледу открића извесних скривених чињеница. Падне ли на каквог непорочног човека сумња да је свесно учинио кривоклетство, као што је скоро био случај код криминалног комесара 'Гауша у Берлину, то не би требало пропустиги а да се не испита гато је могуће већи број његових приватних писама из последњих година, независно од њихове садржине. Покаже ли се истраживањем рукописа код његазатвореност, подмуклост, притворност, лажљивост, го, истина, тиме сумња на кривоклетство нећебити непосредно потврђена, јер и многи други неискрени људи чине исте потезе пера; али ако се из писамадаје упознати отвореност, ириродност, усрдност, љубав ка истини, или се она сумња може ослабити толико, да се држи као и да не постоји, јер се не догађа да човек, који се по навици не придржава истине, који гази своју часну реч, може, клевета, где год од тога користи очекује, у своме природноме рукопису употребљује стално и искључиво оне добром познаваоцу познате потезе пера, који отвореност и љубав ка истини одају. Далеко би нас одвело, када би набрајали све ове знаке у писању, а и иначе они се најбоље уочавају сопственом студијом рукописа. На овом ћемо се месту задржати на нечем другом , што за криминалну антрпологију има великог интереса. До најновијег доба била је тежња на то управљена, да се у писању политичких криваца открије ма какав карактерИстичан знак, који би се нелазио у свима злочиначким рукописима, и то знак више или мање истакнут, чешћи или ређи, прост или сложен, по чијем би се сталном нахођењу