Полицијски гласник

БРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 323

још више преотупних личности, у заводима за поправку, и то је начело основ система, који је усвојен уРа1гопаде /а тШа1. Тамо ее разумно одабирају деца слабе наравствености, рђаве или најгоре. Тамо се разликују просто порочни, болесни и они код којих се органска еволуција рђаво врши, и који не припадају ни право порочним, ни болеснима; једном речи, који се појављују као ненормална бића. Међу малолетним личностима те врсте најуспешније се могу изводити огледи поправке, нопгго ненунолетна деца, и ако су дегенерапти, опет нису неизлечива. Они могу и доцније, ако се оставе на вољу судбине, постати преступници, и шта више, врло онасни, као што локазује судска статистика; али у извесном тренутку свог живота они су достуани за аравилно организован систем васаитања, као што то доказују резџлтати. Ако се они уДале од уличних саблазни, од штетних примера њихових недостојних родитеља, од огњишта беде и порока, из средине која их развраћа, то ће Се на скоро поправити природа Детета о коме се брину, које уче, и навикавају на посао. Ра1гнпаур (атта1 зна'за 18 случајева, да су малишани, сиротани ,,који су били ухапшени за мале кривице, за скптање и за прошн.у, које су после пуштања наместили били код разних мајстора у провинцијама, — били потпуно исправног и доброг понашања и веома марљиви. Али још се немају потребни извештаји о свој деци која су поверена бризи тог завода Ра1гопа§;е ГатШа1, јер је тај здвод скорб осноиан; али у колико се његова радња буде ширила и колико се искуства с огледима буду умножавала, све ће се више потврђавати и идеје које су у основу томе заводу. ■ ■ ■ 0 РУКОЦНСУ КРИВДЦН

(Свршетак) На сваки начин такво ће трагање бити погрешно, јер злочинци показују највеће разноликости у индивидуалитету. Разбојници, убице, ФалсиФикатори, паликуће, опасни крадљивци, ФалсиФикатори новца, велеиздајници—сви су они разноликог васпитања, припадају најразноврснијим занимањима; њин разум снага, њихове воље, њихови таленти, страсти — прелази све степене. Тако, дакле, нема ни једне основице, по којој би се просечна сличност рукописа могла претпоставити, ма и само у једном погледу, као што то чини Ломброзо, делећи све злочиначке рукописеу две групе. Код рукописа по занимању ностоје са свим други меродавни односи. Брз, течан, једнообразан рукопис трговца одмах се позна. Рукопис научењака одликује се тиме, што, и ако чесго нечитак, личи на штампана слова, јер научник услед многог читања и нехотице усваја облик штампаних слова. Војник пише доста слично трговцу, али јасније, чвршће, одлучније. Чиновник има рукопис, који се не може друкше наавати већ „израђен« „исписан". Учитељ,

који увек мора деци лепо, за пример, да пише, не може стећи свој самосталан рукопис, он и у обичном животу пише »прописе". као и послом заузети лекар што садржину својих писама екрива у облику рецепата. Наравно да има изузетака, но лепо каже д-р Ф. Шолц: »кад научник пигце као копиет и. трговац као уметник. то су оци своје позиве промашили". ДакЛе овде ; је код рукописа ио занимању слагање предоминираних навика, праваца мислИј много веће. Чак и то, што су скоро сви рукописи злочинаца врло нехармонични, не доказује ништа. Хиљаде честитих, поштених људи пишу тако исто нехармонично, као и озлоглашени злочинци, јер су необразовани. С друге стране опет толики злочинци припадају образбваним Сталежима. Само би било од штете за ову младу граФолошку науку, која много обећава, али која изИ^ сКује нарочито брижљиву негу и обазриву поштеду, када би се тврдило, да се злочинац може дијагносцирати по рукопису. То не може нико. Са свим друкше стоји са питањ^м. да ли -се по рукопису и из писама изцесног лица са сигурношћу може дијагносцирати морални деФекат ? О во °е гштање мора безусловно иотврдити. Под повољним околностима (нарочито употребом многог материјала из ранијих година) као што је случај са горенаведеним примером кривоклетства, може се по писању са сигурношћу утврдити јака морална оскудица, на име наклоност ка лагању. Али из тога ни најмање не следује да је онај, што је те иотезе дера ставио на хартију, кривоклетник или у опште човек склон на казнима дела. Он може биги окретан глумац у животу, шпијун или страстан оговарач, али не прекорачавајући законске границе. : Тако може бити и са другим деФектима, који код образованих криваца достигну своје екстреме. Није на нр. тешко но извесним тако названим „убојним знацима«, које је раније и Мишон обележио као ударце сабље, јатагана и т. д. дијагносцирати страсну пожуду за борбом, чежњу за господством и томе подобно. Али ко због тога држи писара за крволока, тај греши. Рецензент, који литерарног противника уништи с критичким ударцима сабље и буздовна на хартији, прави исте убојне, а нарочито нападне црте, које се налазе у писмима атентатора, анархиста и убица. Још један пример друге врсте, такође из живота, може показати како је потребиа велика опрезноСт при закључцима у пресуђивању о рукописима сумњипих лица. Претпоставимо да постоји известан број писама једног до тада поштеног лица, а сада окривљеног за превару, утају или ФалсиФиковање, јатаковање или крађу, па стручњак нађе у већини његових иисама поред знакова грамзивости, лакомислености и себичности, испољене и зиаке тајног торбарења или наклоност за утају, тако да би он морао изјавити да дотични много и радо сакрива и утајава — то се ииак ово чисто граФолошко нахођење не би смело употребити као основ вероватности зато, да је дотични извршио једно од имено-

вани крив. дела. Јер управо тако, као' С(>д и варалица, јатак или ФалсиФикатор, који нрипада образованим сталежима, могао би писати и какав плагијатор, који краде мигли. па их носле као сВоје рођеЦе објављује у другој Форми. оптуженог резултат граФолошког исцитивања његових писама у моралном пргдеду не може служитн као основ подозрења, да је он учиџио какав злочии или преступ. Ако стручњак ње^ову л.убан ка истини , мирољубивост или часпост, обележи као деФекат, дакле да му недостају та својства, тада судија може ово нахођење изравнати са исказом једног сведока, који терети, али је и бранилаЦ тада V потпуном Прапу ако утврди, да такви рукописи нису ретки пи код честитих, поштених и врло угледних лица. У свима круговима људскога дрштва има ласкаваца, који се до душе по рукоцису могу познати. али којима се не мол^е друкше него каквим случајем доскочити. Не мање може резултат граФолошког иснитиван.а под околностима бити од највеће важности за решење питања о кривичности. Јер у многим случајевима, где постоји само један доказ, а окривљени ие нризнаје дедо и не пада у нротивречности, може природа н.еговога рукоииса мало допринети. У колико? То могу наведен приг мер објаснити. У почетку је казало, да се лажл.ивац у поверљивим писмима. где.г^д себе и свој рукопис не крије, не слу;^ стално и искључиво цртама, које су ка^ђг, ктеристичне за отвореност, искреност истииитост. Мађе ли се, дакле, да је фу л копис замишљеног кривца, оеумп,ичсно#' кривоклетство таке нрироде, то ое не.„сме питање о кривици безусловно потврднаш. Распикућа нише друкче, а тврдица, слабон умни друкше, а друкше нренредењак. Тан® и човек који се издаје за онаквог какав је у ствари, коме је тешко претварати,^^, пише друкше но човек који се не издЈце за рнаквог какав је, крји никоме не верује и увек мисли да другога обмане, те је сс због тога годинама вежбао у савлађивању самога еобе и вештини да своје џланове признаје. Слично и у другим случајевима. Кс.у свсме искривуданоме рукопису обично употребљује све знаке благоволења, доброте, задовољства и у томе не наговешћује никакву агресивну тендецију, тај тешко да ће бити способан да учини убиство с предумишљајем. Шена која се онтужује да је ради намирења својих полних ножуда свесно и без насиља извршила браколомство, а она то упорно и одриче и тврди, да баш на против има одвратноот према телесном додиру с људма (што се евентуално и од њеног мужа може дознати) не би се смела у случају сумње на браколомотво сматратн за криву, ако се њен рукопис састоји из таких црта и ако не даје ни најмање изгледа, да је она склона полним пожудама. Такве в енергичне природе" како их Мишон назива, — које нормалне жене не могу да разумеју, никад не захтевају нохабитацију и трпе је само из осећања дужности према мужу. Несигурније је еуђење о рукопису • лопова, јатака и таквих, који су оптужени