Полицијски гласник

ВРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 341

кулација, или их намами да виде своје не ретко велико политичко или аристократско име на челу каквог било великог Финансијског предузеКа. Такви су били скоро сви панамисти. С почетка су се они доиста силно борили нротив искушења, али је саблазан била и сувише велика, а подстицање са стране и сувише јако. И тако су се они поступно подавали злу, поступно су му уступали, а за тим, кад је прошло неко време, њих је то зло толико савладало, да им је оно ушло било веК у навику. (Свршиће ое) ПОСТУПАШЕ С МЈ1АДИ1 ЗЛОЧИНЦИМА и МАПУШТЕМОМ ДЕЦОМ (наставак) Не треба прећутати, да се на основу статистичких дата у Виртембергу број младих злочинаца, од како је уведен кривични законик за Немачко царство, повеКао, премда се је граница казнимости померила од 10 на 12 годину. Зато, што противу деце од десете до дванаесете године не бејаше никакве кривичне претње, као што је то раније случај био, зашто се је као природна последица појавила нека врста подивљалости истих, те се је из тога разлога морао и број младих злочинаца осетно повећати. У овоме је смислу нарочито једно мишд>ење заступљено било, коме у исто време бејаше у погледу овога и брижљиво израђсна статистика придодата, а ио којој је изнето, да је у кратком времену у једном казненом заводу број осуђених младих у години 1870/71 од 74 лица скочио у години 1874/75 на 203, премда се број свих годишње без разлике злочинаца (осуђених) у истом размаку времена а у истом заводу креташе изме^у 2317 и 2342 главе. Према тврђењу овога мишљења, у овоме ће се многи други сложити. Овоме мишљењу стоји једно друго сасвим против а које је такође из Виртерберга а којим се данашња граница казнимости у погледу младих сматра за сувише ниску и захтева се одсудно, да се иста у сваком случају треба и мора за неколико година у напред помакнути. Шта би имало у овоме мишл,ењу као правилно да се објасни, задало ми је грдних мука, но и у томе сам напослетку потпуно успео; но и ако ми околност може потнуно послужити као доказ, у корисг онога мога тврђења, које раније изложих, а то је, да је суђење појединаца у погледу овога, нарочито у појединостима веома неправилно и да они у овоме не могу свој суд давати, пошто им у овоме потребно знање недостаје. Свакојако, истина је, да се је од дана, када се је данашњи крив. законик за Немачку увео, а којима се граница казнимости у погледу младих даликвената помера од десете на дванаесту годину, да се је од тога времена број младих осуђених знатно повећао, — јер се је у истом транутку граница казнимости прикилегованог младог

сталежа од 16. на 18. годину померила. До тада се је младолетност у кривично правном смислу у Виртембергу са шеснаестом годином завршавала, а од тада са осамнаестом и сви они, који од 16 до 18 године осуђени беху, урачунаваху се као млади осуђени. Тако се само може објаснити прирагнтај броја осуђених младих у Виртембергу, који се је од дана увођења данашњег немачког крив. законика повећао, јер ме иначе нико до сада није могао убедити, да је тај вишак из броја оних од дванаесте до шеснаесте године старости. Према сигурном извештају од стране једног званичника из Министарства Правде, а коме ја и иначе за услуге у овоме благодаран морам да будем, могу то још додати, да до увођења немачког крив. зак. за Виртемберг, дакле пре истог, да је највећа реткост била, да се неко испод дванаесте године осуди, тако, дакле, да се кривичним закоником за Немачку није Фактички нигата друго увело, него што се је у пракси у самој ствари до тада и радило. Поменутом мишљењу стоји на супрот још и та околност, да у Саксонској, у Брауншвајгу, где је казнимост отпочињала свршетком четрнаесте године и како нас из обеју држава уверавају, са увођењем крив. зак. за Немачко царство, сажаљевајући, никакав се бољитак у погледу поправљања броја криминалитета младих није осетио. Из тога разлога чују се гласови из тих земаља — Саксонске и Виртемберга, да се ова граница у погледу казнимости младих, треба и мора померити у напред. Директор хамбуршког казамата г. д-р Штренг каже у своме спису: штудије о кривичној извршности и суштини тамнице захтевају неопходно, да се граница казнимости у погледу младих мора померити на четрнаесту годину. Различита законодавства појединих земаља варирају у овоме питању веома различито једно од другог; о овоме је у неколико већ било речи. Осим Немачке, граница казнимости у погледу младих отпочиње још у 12 години: у Аустрији и Угарској, Цириху, Апенцелу и Сонотурну 1 ; код Италијана и Шпањолаца граница казнимости младих отпочиње још с навршетком девете године старости; нови пак фински крив. законик, који још није ступио у силу, наређује, да се с кривичном казнимости отпочне с навршетком петнаесте године. Француско и енглеско законодавство не познаје још општу границу казнимости младолетних. Ово питање бејаше од веома велике важности на берлинској конФерененцији, о чему се је дуго дебатовало. Напослетку, с великом већином гласова, бејаше усвојено, да се граница казнимости у погледу младих треба на четрнаесту годину помаћи. За шеснаесту годину било је свега осам до девет гласова, који миноритет престављаху. Комисија се бејаше одлучила, да на берлинској конФеренцији буде оно мишљење заступљено, које мајоритет — већина заступаше, а мишљење миноритета — мањине — да буде одбачено и да се ирема томе од ајзеиахенских предлога. којима се

тражаше да граница казнимости младих на шеснаесту годину буде помакнута, има одустати. Ако би се морало узети, да су млада лица обично у шеснаестој години наравствено довољно зрела и развијена и да се на основу такве равијености од стране судије због крив. дела на одговор узети могу, онда би се с друге стране опет узети могло. да је шеснаеста година у Немачкој без икакве важности. С навршетком четрнаесте године, дете се одваја од породице и од основне школе, оно ступа као радник, шегрт и т, д. у друштво и од тога доба, однеговање породично и изображење од стране основне школе престаје, па нрема томе је од големе важности, да се и кривична дела једног овако младог лица од навршетка четрнаесте годипо кривичио припрете, те да се на основу тога припрећивања место — једно такво младо лице кривичио казнити може, ако би, разуме се, једно такво дело учинило. Са оваким извођењем и усвајањем, да се четрнаеста година старости има као граница казнимостиу погледу младих узети, налазимо, да с тим наше досадашње излагање не стоји у противречности а тако исто и с принципом миноритета — мањине, остављајући ири том судији, да у случају, где кривична зрелост није утврђена, да у место казне може наредити, да се однеговање делимично применити може. С овим би ова ствар у основи непромењено остала, једино с том разликом, што би се оставило судији, да у времену од четрпаесте до шеснаесте године може према приликама изрећи казну или однеговање у овом заводу. Свакојако, појавиће се питање, да ли ће се казнени судови, код првих двеју класа старости следећих група искључиво одлучивати на извршење пресуде у погледу однеговање или такође и на казну; но надати се је, да при независности у оценивању, судија ће према изнетим предлозима и на основу праксе, онако поступати, како би се с његовом одлуком жељена последица постићи могла. (Наставиће се) Д-р Андра Гвозд. Живковић.

МОЋ СНВЕСТИ — А. Хеденстјерна (Свршетак) — Да, казао сам истину, ја сам паликућа! Ви онда још не бесте овде, господине нопе. Бејах купио добро Халстену. Ту је било и тако хрђавих њива, са којима су ме преварили, и ја сам убрзо почео стењати под тешким теретом дугова, Једино, што је вредило на томе добру, беху лепе солидне грађевине, али од тога нисам могао живети. Како сам штедио и радио неуморно од јутра до мрака, само да дођем до свога рођенога имања!... Ах, господине попо, кад би ви знали, како сам се замарао, радећи свакога дана кроз много година!... Сад бејах стекао своју рођену баштину и

1 Србија такође има ову граниду казнимости. Види § 55 срп. крив. законика, Лреводилац..