Полицијски гласник

СТРАНА 344

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 44

Тодору Аврамовићу, зидару из Београда непознати лопов украо је 21. тек. м-ца два пара чакшира од белог сукна и побегао. Наређује се тражење. Акт управе гр. Београда Бр. 31771. Милана Ластавицу, бив. слугу, који је покрао разне ствари Димитрију Витковићу, обућару из Београда, тражи управа града Београда, актом Бр. 31991. Милан има 25 год., високог је раста, крупан , црномањаст , дугих бркова. Иронађеног треба стражарно спровести управи града Београда. Тодор — Тоша Јовановић, из Крушевца, ноћу између 20 и 21 ов. м-ца извршио је крађу свом другу Антону Митровићу, рудару из Сенског рудника, с киме је у једном стану био, и том приликом однео му ове ствари: један пар штофаног црног одела новог. један капут и прслук од другог пара одела половног, три кошуље мушке беле, две шлоФијанке на прсима шарене, један пар вунених наруквица, један нож велики, два калупа сапуна, једну златну бурму, три иара чарапа, један пар обуће. Украђене ствари вредо 150 дииара. 'Годор је висок, доста крупан, има 25 — 3 0 година, иде згрченим раменима, у опште је црномањаст, има рапаво лице, бркове црне и велике. Иозивају се све полицијске власти, да Тодора и покрађу живо потражо и нађеног спроведу начел. окр. моравског с позивом на Бр. 1 3786. УБр, 31779. Вилхелм Јонас, машинист воденичаи, стар 45 година, сув, средњег раста, брије се, дужих црних бркова, 12 ов. м-ца побегао је из Београда и однео адиђаре, које је његова љубазница Катинка Ланг, служавка украла свом газди Ђорђу Илићу, трг. овд. Он је однео златан сахат са ланцем, златан брош, златан прстен и златну гривну. Моле се све полицијске власти, да живо потраже Вилхелма и са покрађом спроведу управи града Београда с позивом на Бр. 30560. Тако исто умољава се сваки онај , који буде шта сазнао о Вилхелму или покрађеним стварима, да то достави најближој полиц. власти. Вилхелм је пре кратког времена био машинист у воденици Данчевићевој у Прокуиљу, па је могућно, да се је склонио опет као машинист у каквој воденици у унутрашњости. Ноћу између 24. и 25. т. м. ове год. непознати крадљивци, из отворене штале, украли су Владимиру М. Јевтићу из Васиља, два вола длаке сиве, стари по 3 год. без роваша са жигом „В/П." Позивају се све полиц. власти, да крадљивце и покрађу живо потраже, и нађене спроведу начел. ср. у Књажевац, с познвом на Бр. 19567. УБр. 32041. Мито — Мнлан Или1>, Циганин, који је био под истрагом и у притвору среза колубароког, због крађе стоке и прављења лажних исправа, побегао је из притвора. Он има 2 0 год., средњег је раста, округла лица, малих ретких бркова, нешто мало буљавих очију, црн је као и сви Цигани, у оделу је сукненом ; на испиту изјављивао је да је родом из Горње Топлице, он је по изгледу из окр. смедеревског. За одбеглим крадљивцем наређује се живо трагање. Акт уцраве града Београда Бр. 30462. Димитрије Татомировић. На дан 10. октобра т. г. непознати лопов украо је 122 комада јарећих кожа, у вредности 302*40 динара, Хајнриху Флајшеру трг. из Београда. Веђеном истрагом, полиција ухвати овог лопова у Пожаревцу заједно са покрађом. На пр-

вом свом саслушању, код начелства пожаревачког казао је да се зове Димитрије Ђорђевић, трговац из Београда. Међутим, кад је доведен у Београд изјавио је кварту савамалском да се зове Драгутин Ђокић. Упитан зашто мења име, навео је као разлог : да не би изгубио капитал, који је уложио у коже, јер их је из Д. Милановца за Дубравицу експедовао на име Димитрија Ђорђевића. У току даље истраге дознало се, да ни ово друго име није право, већ да се овај Драгутин презивље Татомировић, и да је родом из В. Градишта. Ово су тврдила два грађанина, који

су га познавали. Том приликом сазнало се, да је 1889 године у друштву са још 5 другова извршио једну крађу у В. Градишту. због чега је у своје време и кажњен. Лични опис: средњег раста, сувоњав, има црну браду у шпиц, нос прав, у опште емеђ, стар 3 3 године. Од одела има на себи: црни Филцани шешир, зеленкасте панталоне и црни сако капут' Управа града Бееограда позива све полициске власти и општинске, а грађане моли, који ма шта буду сазнали о овоме лопову, да њој — управи —јаве, с позивом на акт Бр. 30 461. Мита Милан — Или!. Јанкови!., побегао је 23 октомбра ове год., из притвора среза колубарског, пошто је апсану провалио. Окривљен је био за крађу свиња и прављење лажних исправа. Има од прилике 20 год., средњег је стаоа, црне масти, округлог лица, црне крупне очи мало буљаве, мадих још ретких бркова, у оделу је сукненом. Позивају се све полициске власти, да Миту живо потраже и нађеног спроведу начелству окр. крушевачког, с позивом на Бр. 16975. УБр. 32288. Нспознати крадл.ивци, ноћу између 19. и 20. октомбра ове год., удешеним кључем отворили су обор Харистотела Харисијадеса, грг., из Ниша, који постоји близу л Апедовца», и из истог украли су две дебеле свиње, у вредности 2 40 дипара. Моле се све полициске власти, да живо потраже крадл.ивце и цокрађу, и нађене спроведу начел. окр. нишког, с позивом на Бр. 21609. Убр. 32139.

ПРОГЛАШЕН ЗА ХАЈДУКА Решењем начелства окр. подринског, од 8 октобра ове год. Бр. 13252, које је објављево

свима полициским властима у земљи и преко службених новина, позват је Илија Вујановић, бив. осуђеник, из Босне, који се одметнуо од власти у намери да чини казнима дела, да се у року од 15. дана сам пријави ма којој најближој полицијској власти. Како је овај рок

протекао, а Илија се није хтео јавити ни једној власти, то га је начелство окр. подринског решењем од 2 4. ов. м-ца Бр. 14131., а на основу члана 3. закона о хватању и утамањивању хајдука, огласило за хајдука, с тим да је од данас слободно свакоме убити га. УБр. 31978.

КРИМИНАЛНЕ БЕЛЕШКЕ И ДОГАЂАЈИ У ЗЕМЉИ Ноћу између 9. и 10. октобра, изгорела је слама Јовану,ЧДилану и Симеуну браћи Лукићима из Ноћајског Салаша. 10. октобра.. Павлу РаФаиловићу из Д. Грбице, округа крагујевачксг, изгорела три сена и два пласта отаве. 11. октобра. Милутин, син Станке Тодоровић, из Завидница, среза лужничког, нађен обешен. 12. октобра сукобили су се Арнаути са нашим пограничним стражарима на граници топличког округа. У том сукобу на нашој страни остао је један мртав. 13. октобра. Раденко син Јована Ђорђевића из Клајића, среза јабланичког, обесио се на тавану своје куће. Раденко је војник сталног кадра и као болестан био је код своје куће, па услед дуготрајне болести обесио се. Ово је утврђено и увиђајем да лицу места.

ШТАМПА КРАЉ- СРП. ДРЖАВНА ЦЈТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИ7РИЈЕВИЂ ДОСИТИЈЕВА У/1- БР. 14