Полицијски гласник

БРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 343

Првоотенени Суд одбије Идију од тужбе као неумесне, налазећи. да иисмвно иотврђено судом о ародаји овог а дуАана , нема врвдности арема трећем, ноји није уговарач, јер, вели, није издато у форми, коју ироиисују §. 292, 298 и 299 грађ. закона. Да ли је овакво гледиште Ирвостеп. Суда правилно, и може ли се човек лишити своје имовине на овакав начин?" II. „Сотир Павловић, из Калуђерице, купио је извесно имање од једног одбеглог Арнаутина. Пре него што је суд потврдио тапију о овој продаји, Павле Јовић онд. повео је нарницу о пречем праву откупа, доказ^јући, да је то имање господарлук, а не приватна својина Арнаутина. После дуге парнице, на послетку је Павле одбијен, јер је утврђено, да ово имање није било господарлук, него својина, и да је Павле на овом имању био прост закупац за време рата, па како је Арнаутин побегао , он је остао на истом, и у међувремену од ослобођења до парнице, подигао на овоме кућу и остале зграде. Само земљиште уступљено је пресудом Арнаутину, и како је Сотир по праву куповине ушао у његова права, то је, наравно, ираво Арнаутина прешло на њега, а он је од подициске власти тражио, да му се досуђено имање преда. Кад је приступљено предаји имања ■— земље, онда је Павле изјавио, да он нема ништа против тога, да се Сотиру уступи земља, али како он на једном делу ове има кућу и још неке стаје, које су неоспорна својина његова, јер их је он подигао , а пресудом нису досуђене Арнаутину, па по томе ни Сотиру , нити је вођеним спором расправљен тај одношај, оц је тражио, да се из тих зграда пе покреће. Среска власт стоји сад» пред питањем: како ће извршити судску пресуду, кад на имању постоје и грађевине, које пресудом нису додириване, а збиља су подигнуте од стране Павлове ?» III. »Врло су чести случајеви, да појединци траже уверење од општиве, како имају онолико земље, колико им је потребно по §. 47 1. грађ. суд. ноступка, како би могли отуђити известан део свога имања и издати тапију. У овим случајевима јављају се за суд многе незгоде. Тако, прво није нигде записано, колико хектара одговарају оној мери од иет дана орања. Даље : на који ће се начин то утврдити — премером или податцима из пописних књига. Ако се призна ово посдедње, онда шта ће се радити у случајевима , кад је неко уписао више него што у ствари има, па би тако ослањајући се на књигу, он остао без онога дела, који по закону треба да има, иди обрнуто, кад је који уписао мање, те му се тако онемогући продаја и онога дела, који би иначе, могао продати ? Моли се уредништво за потребно објашњење. IV. Суд општине мирошевачке, актом својим од 17. ов. м-ца Бр. 1292, пита: „За наплату привагних дугова, власт, среза л. — — чког, продала је једно парче земље

Павла Гајића, тежака из Смрдљиковца, и како против продаје није било жалбе, то је купац положио излицитирану суиу. Суд општински, молио је среску власт, да Ио новаца, добивених за ово имање, пошље преко 300 динара , колико Павле дугује на име пореза за ову и прошлу годину на имање, које има у овој општини. Среска власт враћа овај акт општински и гражи да јој се јави : колико Павле дугује пореза само на продато земљиште, те да само тај порез пошље, јер вели, из овога имања не може да се наплаћује порез за остале парцеле. Да ли је овакво гледиште среске власти правално, иди је она дужна, да пошље сав тражени порез?

На ова питања одговарамо: I. Схватајући погрешно наређења §. 292, 298 и 299 грађ. законика, а нарочито законодавног решења од 1 3 јулија 13 50 год. ВБр. 1197 наши су судови редовно узимали, да је тапија једини законски доказ о својини непокретности. У томе се толико далеко ишло , да је чак и општа седница Касационог Суда, од 187 4 г., донела оваку одлуку: „За важност преноса непокретног имања према трећем лицу, које није уговорач, нужно је да се овај пренос убаштини по §. 292, 298 и 299 закона грађ. што је код нас све једно — продавац мора купцу судом окр. потврђену тапију да изда, по решењу од 3. јуна 1850 г. ВБр. 4197. (Види збирке Ст. Максимовића. Датум и број погрешан је или овде или код § 2 92 грађ. зак.) Следствено овоме, донде, док се ово убаштинење ие изврши, имање непокретно сматра се као својина продавчева, и као такво оно може и од трећега снажно за рачун продавчев интабулирано бити, па ма да га купац у Фактичкој државини има, изузимајући једино случај , ако је прописано време за застарелост протекло". Наслањајући се, на ову одлуку, судови су, као што напред рекосмо узимали, да писмена о продаји, потврђена судом, као што су уговори, немају оне вредности, коју има тапија, па су у свима сдучајевима, равним овоме конкректвом случају, признавали прече право интабудацији , која је дошла и ва годиву и две дана пооле продаје, кад само није била издата тапија. По томе је, сигурно, основу, и суд Првостепени одбио Илију од тужбе , дозвољавајући тако, да се прода његова неоспорна својина за рачун дуга Адексиног, од кога је он дућан купио, али таква је оддука судска незаконита, и она ће пасти. То је утврђено најновијом одлуком опште седнице Касационог Суда, од 13. овог м-ца Бр. 4 7 65, у којој с.е врло лепо признаје за вредеће свако писмено о продаји, утврђено судом, као и све остаде јавне исправе , уз разумну оцену прилика, под којима су оне поникле. Према овоме, свако писмено о продаји, утврђено судом, које би продају обележавало у смислу §. 295, грађ. закона, било би равно тапији по вредности и према трећем дицу. које није уговорач.

Интресантно је, да је Министар унутрашњих дела, у раопису своме од 12. јуна 1891 год. ПБр. 9402, износећи важност тапије, био објективнији у оцени овога патања, па уз тапију признавао као доказ и остаде јавне исправе. Но што смо ми већ биш написали овај одговор, изашао је чланак у (,Гласу" бр. 4 3., од М. Ст. М. у коме он налази, да је она прва одлука и садашње одвојено мишљење мањине, правилније, али ми остајемо при своме одговору. II. Ако је стање ствари одиста онако, како је преотављено питањем под II, онда овде стоји случај §. 278 грађанског законика, и власт нв може истиснути Павла из куће и осталих зграда, као и земљишта на коме су ове , све дотле, докле се овај одношај не расправи судском пресудом оделито од спора , што га је Павле водио против Арнаутина о пречем праву откупа. Онога, који је у слабијем џраву треба упутити на суд, па кад о томе изађе пресуда, онда ће се њоме допунити ранијо донешена. III. Питање о издавању уверења објашњено је у бр. 30. и 31. од прошле и у бр. 40. од ове годиве, те сада нећемо о томе много говорити. Сада имамо да додамо само то, да се величина имања може утврдити само премером, те се, по томе, за издавање уверења не сме узети као основица пописна књига Б ... По §. 471. грађ. суд. поступка једном земљоделцу треба да остане пет дана земље, без куће и окућице, рачунећи у дан орања 1600 кв. хвати. Између квадратник хватова и квадратних метрова, претварач је 3-60 и овај број множен са бројем 1600, даје резултат 57-60 или 57 ара и 60 нв. метара, шго опет множено са бројем дана пет, даје ресудтат 2 хект. и 70 ари, колико један земљоделац треба да има цо §. 471 грађ. суд. поступка. V. Греши полициска власт ако мисли, да држава може наплатити порез из поваца, добивених продајом каквога имања, само на дотичну парцелу а не и остала имања јер је државно право првенствено и простире се на цедокупну имовину дужникову. Ово питање расправљено је у 3 0 и 3 1 броју од прошде године, а у чланку: »један заборављеии закон." По правилу, које смо поставили да не дајемо нова објашњења на питања, која су већ објашњена, ми сада упућујемо суд . да тамо нађе одговора на постављено питање.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ ТРАЖИ С Е Косту Јовановића, Циганина из Прокупља, окривљеног због крађе стоке, тражи начелник среза параћинског актом Бр. 15048 Коста има 16—18 година, средњег је стаса, косе плаве, у оделу је сукненом. Пронађевог треба спровести стражарно поменутом среском начаднику или управи града Београда с позивом на акт Бр. 22106.