Полицијски гласник

ОТРАНА 348

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 45

Главни типови прввтупмика (по податцима савремене науве)

(Свршетак) Најзад четврти тип преступника престављају арестуаници иод упливом страсти. Тај тип врло се јако разликује од три претходна типа, нарочито тим, што ту нема ни најмање могућности да се изнесе какво било анатомско или психичко одступање од норме. На против преступници из страсти бивају, већим делом, врло правилно развијени људи, који се осим тога одликују врло развијеним наравственим осећањима. Једино што би се код њих могло узети, за неку аномалију то је њихов претерани алтруизам, претерану потребу љубави и дружења, које обично и бива најближи узрок, који их наводи да изврше овај или онај преступ. У опште се може казати да, ако урођени преступници скоро свакад престављају анестете, тупоглаве и безосећајне изроде, то преступници из страсти. на против, скоро се увек јављају као складни људи. и осетљиви до крајности. Кад је неки Курти дознао да га је његова љубљена изневерила и одбацила га, онда он купи кућу преко пута њенога стана, да би само имао могућност да види, — не њу саму, него само прозор од њене собе. Он је узбуђено показивао својим друговима столицу на којој је „тај анђео,® како је он називао своју љубљену, обично седела. А носле неког времена он је »тог анђела" убио. То је тако исто као што је Да-Хига кад није могао више ни говорити, ни видети се са својом љубазницом, коју је после тога и убио, он је по читаве сахате стајао пред њеном кућом, наслонивши уво на зид, да би само чуо шум од корака његове драге. Заједно с тим, такви преступници пошто изврше свој злочин, никад не падају у ону дубоку апатију, која је карактерна урођеним преступницима; него, на иротив, они одмах показују најсилније кајање, које их по некад доводи и до самоубиства. Ципријани, чим је убио жену, одмах је скочио с прозора. Санд, уверивши се да је Кацебу престао дисати, с места се ударио ножем у срце. Клуади кад је свршио са својом љубљеном, почео је обасипати њену лешину врелим пољупцима, а затим је попио азотну киселину, а кад су га спасли од отрова, он је онда зубима прегризао себи вене на руци. Они од преступника из страсти, који не прибегавају самоубиству, обично се одмах предају суду, отворено, са свима нојединостима, и шта више у неколико и увеличавају, причајући како су извршили своје преступе, а затим наваљују тражећи да их суд строго казни. У одличној расправи ХолцендорФа наведена је између осталога, подробно врло поучна историја два преступника из етрасти, Мијерса и Коригата, који су доцније, под упливом осећања силног кајања, постали једни од најбољих и најоданијих мисионара. Страсти под чијим се упливом врше, обично преступи, никад не долазе у категорију оних страсти, које полако сазревају у људском срцу, као што је, на пример, честољубље. Оне се обично односе искљу-

чиво на категорију таквих страсти, које одједанпут навале на човека, које овладају целим његовим бићем, и не дају му ни минута да се промисли. Већим делом то су најплеметније, најузвишеније страсти, које су само својствене човеку и под њиховим упливом субјекат делује увек потпуно подударно с узроцииа, који су их изазвали, код Леоне такав је узрок био промена љубазника, —■ промена коју су још више загорчале подсмевке; код Виране — испољавање потпуно свежих последица гажења супружанске верносги; код болесног БулеаСурова бездушност женина, којаје, држећи да је он заспао, сасвим гласно разговарала с њеним љубазником, о његовој блиској смрти. Орсини, Санд, радили су из најчис^ијег патриотизма, из ватрене жеље добра својој домовини, ради чега су се и решили да убију оне, које су сматрали за највеће непријатеље своје домовине. И скоро увек у таквим случајима између замисли и извршења те замисли протицао је врло кратак размак времена: код Булеа свега неколико часова, код Виране само неколико минута, што никад не бива у случајевима ни код урођених преступника, ни код криминалоида. Најзад преступници из страсти никад нису ни мало подли и лукави; код њих нема никад посредника; па и оруђа за преступ они никад не спремају раније, него се обично послуже оним, што им у даном тренутку најближе дође на руку — своје зубе, нокте, по некад какве маказе, какво било парче гвожђа или дрвета, — једном речи они се у том тренутку понашају са свим као суманути. Тој категорији врло често припадају и политички преступници. Њих доводи до проливања крви већим делом партијски Фанатизам. Такве природе вршећи преступе, при чему често жртвују и себе, увек су уверене да чине добро дело, чиме зараЖавају и друге. У Пероији, после покушаја Бабија, могло се видети, да су људи који никад нису припадали секти бабиста, прибегавали лажним тврђењима за себе, да би само имали могућности да поделе његову судбину и да умру заједно с њим. Не може се одрећи ни то да се преступници из страсти врло често одликују јаким умним способностима. — Такви су главни типови преступника, у колико је, у данашње време, успела да их поучи кривично-антрполошка школа Ломброзова.

ПОСТШШЕ С МЈ1АДИМ ЗЛОЧИНЦИМА и МАПУШТЕМОМ ДЕЦОМ (НАСТАВАК) Можда би од огромне важносги било, кад би се граница казнимости од једанаесте на шеснаесту годину помакла, јер би се тада они, који мисле, да је претња казне као и сама казна иешто у погледу младих криваца, без чега се не може, могли уверити, да је ово једна врста самоограничења и што је и дало гговод«. комисији, да се у своме предлогу руководи; можда би

! тиме противници овога померања границе ' казнимости на шеснаесту годину оваком ■ једном нашем озбиљном схваћању стања ' ствари извесну концесију учинили, те према 1 томе, нама приступачнији били и у место | пристрасне крнтике, они би нашим ми■ слима можда објективну критику посветили. Но томе се комисија свакојако не могаше прилагодити, — и опа се радује, што је гго једногласном одобрењу готово већине давалаца мишл.ења у погледу ноступања с младим злочинцима и чланова берлинске конФеренције дванаеста година напуштена као граница у погледу казпимости младих, и што се је нарочитим (прописима) предлозима створила гарантија тако, да се на младе деликвенте од од 12—18 год. можс применити казна или однеговање што све зависи од избора шта ће за једно такво младо дете бити корисније. Децу од дванаесте до четрнаесте године старости треба отргнути од несразмерне казне, коју би безусловно требало заменнти васпитањем. Јер се не само с могућношћу већ и са сигурношћу може тврдити, да, када би се судији оставило, да би исти у оваким случајевима готово увек ово последње наређивао. На основу свега овога је у првој поставци, која је при крају ове књиге изложена, казато: »Ко у моменту извршења каквог кривичног дела, четрнаесту годипу није навршио, не може се због истог кривично гонити." 2. Односно тумачења § 55 крив. законика за Немачко царство, који говори о граници казнимости у погледу младих, постоји свађа, да ли је истим параграФом неурачунљивост детета означена или је истим само Формално изговорено, да деца због крив. дела не могу кажњена да буду; у овоме извештају, ово се питање не би узимало у обзир, када иото не би практичке вредности имало а која се као нужна показу:е, да се овде спомене. Без икаквог коментара о томе, које је од горе поменута два мишљења правилније, комисија не ће ништа друго да каже, да оно што је мало пре речено, да у будуће деца пре четрнае;те године не треба због крин. дела кажњена да буду. Питање о урачунл.ивости према томе је са свим отворено пуштено. Наравствена зрелост, коју ми овде као иредуслов за казнимост извесног младог лица захтевамо, није готово никаква претпоставка у погледу урачунљивости '. Дете у овоме међувремену степепа старости може толико духовно развијено да буде, да може с кривичио правном намером извесно дело да учини; ово питање у поједином случају може судија расправљати, када за то узрок постојп ; питање о казнимости и неказнимости детета, не ће се овим додиривати.

1 Једино због привилеговаие етарости, придајемо ми наравственој зрелости извесну важност у погледу крив. дела а која се као мерило у погледу кривичне одговорности има сматрати. Код одраслих наравствена је зрелост безусловно нужна. Одрастао који, без да је душевно болестан, услед своје наравствене покварености, своме нагону подлеже и крив. дела учини, не може никада као невин да се пусти. Овим се хоће овде да покаже, на напоре који су управл>ени специјално на то, да се неваљале разузданости и жеље сузбију, које се као последица потпуне покварености показују које су као резултат онога, код кога су сви осећаји потпуно умртвљени.