Полицијски гласник

СТРАНА 350

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ" 45

нити брак са имућним младићима. — Као шго се види, браћа Цигани су у исти мах здипили и девојке и мираз. — Међутим, вели се у писму даље, ако девојке не пристану на венчање, вратиће се својим родитељима здраве и читаве, разуме се, уз добру откупнину. Шпанске власти ревносно трагају, како би се с том сгвари дошло на чисто, пошто притворени Мађари одричу свако суделовање у овоме разбојништву. Д Предрасуде. — Пре кратког времена полиција у Петрограду ухапсила је Ану Потрин, стару 17 год. за то што није имала пасоша, и осудила је на прогонство у место рођења ■— град Сарапул. На неколико дана пре него што ће се кренути на пут, чувари затвора опазише неке ране по њеном врату. Подвргоше је одмах лекарском прегледу, и на велико запрепашћење видеше: да је осуђена девојка стегнута гвозденим обручима преко плећију, груди и паса. Угштана за узрок ових обруча, несретно створење изјавило је: да их је добила од једног пустињака из околине Перма са налогом, да их носи пуних 10 година и тек после тога рока да се врати њему, на што ће их само он моћи скинути. Веше већ протекло 4 год. како је несрећница носила овај терет и сви разлози, који су ишли на то да је убеде о глупости коју овим чини, остали су безуспешни. Један други случај, који се десио у Јерменској, у селу Бајандуру, још је интересантнији. Ноћу, између Вел. Петка и Велике Суботе неки Асмашасов заклао је, на самоме прагу црквеном, свога јединог сина, старог свега 7 месеци, и тиме га иринео Богу на жртву. Позван да објасни овај свој злочин, казао је ово: ■— Пре 2 год. био сам веома болестан, и сви лекови, које сам узимао остали су безуспешни. Већ сам у велико очекивао смрт, кад одједном усним један сан. У њему ми се јавир Јован Крститељ и кроз једну огромну варош однео ме у једну лепу долину, где сам видео Господа како седи на златном престолу. Његово лице било је опаљено, очи велике а коса седа. — Јоване, рече ми Господ, ја ти враћам здравље, али ми за то мораш принети на жртву сина, кога ћеш ускоро добити, и то онда кад буде имао 7 месеци. Обећао сам што ми је тражено, а поред тога још и то да ћу моју имаовину разделити сиромасима. Сутра дан већ сам се осећао боље, а кроз неколико дана са свим сам оздравио и све имање одмах поклонио цркви и сиромасима. Ускоро за овим, жена ми роди сина и Господ ме, тачно после 7 месеци, потсећа на обећање. На Вел. Петак изјутра ишао сам у град и куиио нож, а у вече, пре службе, отишао сам у цркву и молио Господа за живот мога седмомесечног синчића, али узалуд. Одговор је био негативан. После овога није ми остало ништа друго, до да испуним своје обећање, што сам и учинио. Опште мн.ење мишљења је, да је овог бедника требало пре послати у лудницу но

у затвор, као што је истражни судија са њим учинио. Цена једне лубање. — Један црнац из Јужне Америке, продао је своју необично велику лубању једном лекару за 500 долара. Цена ова исплаћиваће му се у месечним ратама од по 5 долара. У случају, да купац умре пре продавца, лубања пма припасти лекарском удружењу у Њу-Јорку. Дечији двобој. — У Брезању, у Галицији, — како јавља »Нова реч«, — догодио се двобој између два ђака другог разреда гимназије, који су се били заљубили у исту девојку. Они су се тукли из малих револвера на одстојању од десет корачаји и пуцали су више пута један на другога. Један је од дечака смртно рањен, други лако повређеМ. Д Несрећна љубав. — У краљевској палати Квириналу, у Риму, отровала се прошле недеље једна коморкиња. Бедница је одмах пренета у болницу. Мисли се, да је овоме самоубијству узрок несрећпа љубав, пошто је ово чељаде иначе било здраво и живело у добрим приликама. Д

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА

Један оиштинеки пиоар пита ово: „Јован Јовановић, сељак из ове општине, има да плати 5 9 динара, на име трошкова око извршене секције над умрлим му братом, коју је секцију захтевао Јован, јер је сумњао да му брат није умро од природпе смрти, већ да је отрован. Среска власг наредила је оуду , да паплату овога трошка изврши, или пошље попис имања, или најзад, уверење о немаштини. На питање општинског суда, како се овај трошак сматра , да ли као кривичан или не, полициска власт није дала одређепи одговор, него је казала да суд поступи по закону. Општинском суду иотребно је да зна: како се ови трошкови сматрају — да ли као кривично или грађанско потраживаље , и према томе, могу ли се они наплатити ако је дужник сиротног стања по чл. 2. т. 8. зак. о таксама, или ће се наплата извршити у смислу §. 471. грађ. суд. иоступка, или ће се, па послетку, наплата извршити без обзира на иоменута законска благодејања ? Како ја, као писар, треба да дам правац овоме послу, а ја сам међутим, и сам у недоумици, ја молим за потребно обавештење". На ово питање одговарамо: Како се Јован не јавља у улози кривци, него онога, који је од власти тражио да се кривац нађе, ако би бидо кривице у опште т. ј. ако би његов брат био заиста отрован, го се на њега нд може однети наређење т. 16. сгава другог §. 47 1. грађ. суд. иоступка, него се наплага трошкова има да регулише по закону о уређењу санитетске струке и чувању народаог здравља. По члану, пак 9. т. 16. овога закона, трошкове око секције плаћа крива страна, у овом

случају Јован, јер је он захтевао секцију, која је, како се види, била непотребна. Али, како последња реченица ове тачке дозвољава ту могућност, да трошкови ове врсте падну на терет санитетског Фонда, ако се не би могли наплатити од дотичног дица, а међу тим не одређује ближе : да ли је та немогућност наплате апсолутна или релативна, то се онда разложно да извести закључак , да се и наплата ових трошкова има да врши онако и у оном смислу, како се врши наплата болничких трошкова према распису господина Министра унутрашњих дела, од 22. октобра 1898 год. Бр. 10205, који је саопштен у 35 и 36 броју „Полицијског Гласника" од пр. год. * * * Ђ. М. рачуновођа општински пита: „Као рачуновођа и нисар општински, провео сам 23 дана на курсу као старешина II позива народне војске, у овој години. Сирома сам човек и платом издржавам себе, жену и децу. Благајник општински не да ми плату за 2 3 дана, колико сам провео на војној дужности, налазећи да ми она за то време не припада. Ја опет мислим, да имам право на плату за преме, јер ја ово време нисам провео ван службе по својој вољи, већ но наређењу државне власти. Моли се уредништво за потребно објашњење. На ово питање одговарамо: По чл. 118. закона о општинама, у свима случајевима одсуства, где улази, наравно, и осуствт ради исиуњавања војних дужности, ако не траје вишс од месец дана, плата се не губи. У случајевима, пак, болести, она се не губи за три месаца. Према томе, благајник греши што не издаје плату рачуновођи у случају који је изнесен , јер у оваквим случајевима , где је иснуњавана дужност према држави, но би требадо узпмати лебац једном сиромаху чак ни тада, кад ово питање не би било јасно регулисано законима. * * * Сава Савић, из Ранића, продао је једну своју њиву Николи Илићу, ондашњем, још пре 15 година, и купац од тада ужива ову земљу без икаква прекида и узнемиравања. О овој продаји постоји просто писмено, потврђено вдашћу , а није издата Формална тапија, те тако власт није ни извршида пренос ове њиве по пореским књигама на купца Николу, нити је, пак, он то сам учинио, те тако Сава и данас нлаћа порез на ову њиву. Обавештен сада о овој грешци, Сава је тражио од Николе да му врати сев порез, који је он до сада плаћао за њега, али Никола не ће да чује за то, и једва се склонио да му врати за носдедњих пет година а за раније године је, вели, право накнаде застарило у смислу чл. 126. закону о порезу. Моли се уредништво за потребно обавештење." На ово питање одговарамо: Закон о неносредном цорезу, а имено чл. 126., регулише одношај између државе и поједннаца, а не између ових пооледњих.