Полицијски гласник

ВРОЈ 46 и 47. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 15. НОВЕМБРА 1903. ГОДИНА УП ■ ујо ооо о оо д/ уз р ро с о оо ооо осо ооо сиок ооо ооо ооо ооо ооо < ууо с / у ? ооо ооо ооо с<уо сг /а с/уо ооо ооо ооо с < о6'(>у6 ооо суур 6оо сууа о<?о <уу> ооо ооо'оеА> ооо о&о ооо ојсп> <ооо ооо о«ро с^у: полицијски глдсник СТРУЧНМ ЛИСТ ЗА П0ЛИ1Ш БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИИИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ с.оо <ЈСГ) осо ооо оср ООО ооо ооо оро сг?р осо с/20 ооо ооо одо сгго ооо ООО ООО ООО СХЖ ооо оор ооо ооо с/уо ооо оор с/у^ (ууј ооо соо ооо ооо осо (ууд с«сс) о 00'000 ОЈСЊ ооо ооо ооо сдо ооо ооо сгао СЈОО ојс?. 7РЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРОТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА "љо оооооо осо оор осо осо сууо с/90 оро ооо обу: ооо оу5 ооо ооо ооо сгсо ооо оор ооо ооо ооо оуо оор ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо осо с/ур с/ур ооо сг?0 ооо ооо оор~~осо обо обо 0<?0 ооо оооојоо ууо оо*

СЛУЖБЕНИ ДЕО ——«*• Његово Величанство Краљ Петар 1., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, ноставити: за вршиоца дужности писара среза златиборског, у рангу писара начелства прве класе, Живка Богојевића, бившег полицијског писара. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 11. новембра, 1903. године у Београду.

СТРУЧЊАЦИ ЗА РУКОПИС 0 оцењивању рукописа и њиховој вредности владају најразличитија мишљења. Једни из тога стварају читаву науку, а други сматрају знања о томе за уображене и претеране ствари. Том ствари бавили су се људи још одавно. У седамнаестом веку изашла је једна књига од Камила Балда и једна »Мео^гирМа Ргозреп АИопзеп,« које су се бавиле оцењивањем рукописа; у почетку овог столећа изишла је у Паризу једна анонимна књига „Б' аг1 с1е јис!ег с1и сагас^&ге с1ез ћоттеа раг 1еиг есгИиге." Гете и Лаватер интересовали су се тиме, Хенце, који је дуго година публиковао »у Бејрг^ег 111из1;ге2(:еп 2еИ;ипд,' ( оцене о рукописима, нагшсао је и једну књигуотоме („СћЈго^гаттаготапИе," Бе1р21§ 1862)., у многим другим часописима такође се писало много о рукогшсима. У Француској се у том погледу својим оштроумљем истакао особито Мишон, а Ерленмајер посветио се психологији и патологији рукописа, Такође многи други људи од знања и иера бавили су се тим питањем. Главна је пак ствар за иследника његово рођено посматрање, сопствене студије, које ће, ако се наставе с ревношћу и довољво дуже времена, довести иследника до уверења, да су пре у праву они, да оцењивање рукоииса данас најмање има научни карактер. Оцењивање рукописа може за иследника бити од двојаке вредности: он преко њега упознаје своје људе, а затим може решити претходно питање, да ли има довољно ословца да се нађе идентичност двају рукописа, па да се потражи стручњаков суд. Прилике да се о том набаве потребна знања, ваљда се не пружају ником више но иследнику, који не само птто до-

бија у своје руке много рукописа, но који познаје већином и људе, чији су ти рукописи. Тако он има прилику да увек из личног саобраћања с тим људима црпи објашњења за оно што је у рукопису пронашао. Сваки кривични акт пружа за то у изобиљу прилике: концепти и потписи колега и писара, потписи сведока и окривљених, доста пута и писма и друга писмена, која се доносе у канцеларију, дају довољпо материјала, да се могу вршити студије. Потребно је дакле само интересовање за ствар, а то се код ревносног судије мора претиоставити. Врло је просто упуотво како да се поступа у оцењивању рукогшса: Посматра се руКопис, покушава се да се из њега прочита оно што се може прочитати, упоређује се оно што се изнашло с оним што се с друге стране могло докучити о човеку и напослетку чипе се покушаји да се буде на чисто, зашто смо у овој и у оној тачки неправилно судили. То је све лако рећи, али извођење свега тога изискује много више времена и труда, што ће се интересантношћу посла и његовим успехом богато наградити. Односно првог дела рада мора се потпуно систематски нриступити делу. Најпре морамо настати да проучимо старији облик слова, који по правилу употребљавају старији људи, али нам ваља имати на уму, да не треба изводити безуслован закључак да је старији облик слова употребио отарији човек, а модерам опет млађи. Људи, који су имали каквог учитеља за гшсање и много су самосталнијег карактера, задрже старе облике, које су научили, врло дуго, па чак целог века. Такође има људи, који су из симпатије према архаистичким Формама, или према ком старом човеку, навикли на стари облик слова. Исто тако има старих људи, који задрже неку младалачку црту, који радо примају све што је модерно, те одмах одбацују „застарела слова" као какву одећу која је изишла из моде, и усвајају нову Форму слова. Али се сматра као правнло, да се, на име у познијим годинама, не мењају више лако навикнути облици слова. Пошго смо проучили овај први случај морамо да испитамо, да ли је рукопис извежбан или неизвежбан. Тај посао ие задаје никаквих тешкоћа, и ма да се не може речима изразити, шта то значи кад с.е каже »исписан« рукопис, инак сваки писмен човек ће да учини разлику између тешког, неумешног, незграпног рукописа и рукописа, који је тачан, исправан и лак. Тиме је пак већ много учињено, јер се после те констатације људи могу поделити

у две велике групе и тврдити, да рукопис није њихов. Већу тешкоћу задаје питање о полу онога ко је писао, ма да ће и овде свак, и ко се није бавио студијом рукописа, моћи у многим случајевима чинити разлику. Код мало већег посматрања и вежбања ускоро ће се дотерати дотле, да се у том погледу никад, или готово никад више неће чинити грешке.* Али да се дотле дотера није важно само с тога, што се то испитивање мора вршити сваки пут, већ и стога што ће се код повеће поузданости и у мушким писменима открити извесне женске карактерне црте, а у женским писменима мушке, што свакад много доприноси да се позна неки човек. Први рад, који ваља да предузмемо односно спољашњости писмена, састоји се у томе: да се мушки рукоштси поделе по позивима. За извесне класе позива то је лако. По брзом, површном. читком, скраћаваном рукопису (н. пр. дин. = динара, в. = вредност, овд. = овдашњи и т. д,) нознаћемо одмах трговца. За рукопис научњаков је значајно, да је он — и ако се тешко може чигати — веома сличан са штампаиим, јер научењак услед многог читања и иехотично тежи да се у рукопису приближи штампаном. Војник пише приближно трговцу али јасније, чвршће, поузданије. Чиновник има рукопис, који се може назвати „употребљеним". Учитељ основних школа, који непрестано учи децу правилном писању, ретко кад да се ода том раскошу да усвоји самосталан рукопис; он и у обичном животу пише као и у краснопису, као год што и лекар, који је у послу, и своја приватна писма пише рукописом и начином у рецепту. Рукопис се често изражава и према томе из које је дотични писар земље. Онако како гшше Француз или Аустријанац, не пише нико више, и кад се њихови рукописи проуче долази се готово до уверења, да човек с националним карактером уопште не може писати друкчије но што пише. Оно има и изузетака, али овде ћемо готово дати за право др. Фридриху Шолцу, који вели: »Кад један научар пише као неки препишчик, а трговац као уметник, онда су они промашили свој позив. Свакојако да ту много чине и споредни утицаји : Подражавање рукогшса неке омиљене личности (нпр. оца), подражавање неког облика, који се неком учинио можда леп и оригиналан код неког туђег рукописа; даље наслеђе а и извесне телесне особине доприносе много, пошто н. ир. кратковиди