Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46 и 47

увек пише ситно. Али ови споредни утицаји имају или само на чисто спол.ашн.е моменте утицаја (величина писмена. поло/кај редова итд.) или показују извеспе карактерпе особине (тежн.а за подражавагг.ем, несамосталпост). Изналажење, управо читање тих и других карактерних оеобина најтежа је ствар у оцењивању рукописа, али и најважнија; ,мп не пшпемо само руком, већ и мозгом," вели Шолц, а то је истина. То ће нам се најлакше објаснити, ако узмемо да оцењујемо не рукопис разних људи с разним особинама, већ рукопис људи у различитом расположењу. С потпуним правом узимају се ту за углед свакад Наполеонова писма, иошто је мало људи који тако реагирају на све утиске а још мање оних који су толико доживелп као ои: 1804 3 децембра 1805, 1806, 21 септембра 1812, 6 октобра 1812, 13 октобра 1813, писмено абдикације, 4 априла 1814, и —на Св. Јелеии. Каква промена судбине, каква промена расположења, каква промена у рукопису. Проучавање ових бсам потписа поучније је но читав пиз књига. Изгледа да је немогућно, да се датуми потписа размеие и да се потпис Наполеонов док је Буонапартина срећа била на зениту мол;е сматрати као потпис, који је имЈтератор погписао на Св. Јелени. 0 особинама рукописа, које потичу услед болести, нећемо ни да говоримо. 0 томе мора да суд изрекне лекар. Иследник је само дужан да потражи лбкарево мишл .ење, кад се код рукописа сведокова или окрив љене личиости појаве моменти, који падају у очи. Такви момеети су нпр. неправилно писање слова или речи, неспособноет да се напише опо што се диктује или казује, састављање слова или речи, укратко све што изгледа необично. С иравом се наглашава, да се многе душевне болести (на пме парализа) још много раније покажу у болесникову рукопису, пре но што се икакав траг борбе може оиазити. — За иследника ће бити важно то нос.матрање, да мутава лица, а нарочито извесни идијоти пишу слично ономе како говоре. Последњи уметну одједаред у сред рукописа неку бесмпсленост, нешто што се не може разумети, а први тек напишу: „ад на вби оди гожђе" (Кад на врби роди грол^ђе). Пошто анонимне пријаве, писма у којима се прети, ружи и слично чини већином долазе од идијота, то ће иследнику бити лако констатовати по таком једном лапсусу, да је то дело неког идијота. (Свршиће се)

Узроци преетупа и борба е преетупношћу (по најновијим научниш податцима)

у колико је напредовало научно изучавање преступних Факата, и најближих узрока, који су условљавали те преступне Факте, постајало је све очевидније. да на преступе треба гледати пре као на ране извесне врсте, које заражавају друштвени организам, и од којих према томе треба лечити тај организам, а не тешко кажњавати преступнике. Нарочито велике услуге учинило је у том односу прилагање кривичном праву начина сгатистичког метода. Тада се брзо увидело да не само преступност стаповништва извесне земље, за извесно време, преставља величину довољно постојану, која се колеба само у одређепим границама, које су при том сувише уске, него да и сам расиоред преступа по категоријама, остаје више или мање незанимљив, дотле док се не измене социјални и економски услови, у којима се државе налазе. А за тим су далл, подробнија испитивања доказала да ,на количину и род преступа силно уиливишу и многи, чпсто физички Фактори. У броју ових послецњих једно од иајвиднијих места заузимају годишња времена. Распоред различних категорија преступа по појединим месецима, престављено у облику криве линије — као што се то често узима у статистици показује потпуно несумњпво, да ако ту и бивају каква била колебања, то су она једва примегна. Тако но нодатцима француске статистике за више од 40 годишњег нериода, од 1827 до 1869 године — неморални покушаји на децу, у хладне зимње месеце, од новембра до Фебруара, чине само од 5 до с>Ч."/ 0 општег годишњег броја таквих преступа; а у пролеће број таквих преступа све више расте, и у Јулу достиже максимум — 14°/ 0 - За тим са наступањем јесени оно опет почиње поступво да опада до зимњег минимума. У Немачкој тешке и лаке телесне повреде, лнчне увреде, домаће сва^е, противљења властима, најчешће се понављају у месецу августу, а крађе сваке врсте покушаји на туђа имања, најчешће се дешавају у децембру. Већ само ти Факти невољно наводе на мисао да између невоље, која нарочито расте у зимње време, и престуиа против својине постоји извесна веза, као што постоји веза између летњих врућина и преступа протнв наравствепости и друштвеног поретка, — нарочито кад се томе још дода да и максимум зачетка тако исто бива обнчно у топлим месецима године. Може бити, да међу тим појавама и нема нарочитог узрочног односа, у правом омислу те речи; шта више врло је вероватно да ту делују, осим козмичких, још и неки други Фактори. Али се не може одлучно одрицати очевидни паралелизам између колебања темнературе, и количином ових или оних преступа. А да би се показала сва важност сличнпх извода с научне тачке гледишта да поменемо испитивања ПетенкоФера, која показује да постоји известан паралелизам између развигка инФекционих болести нарочито тифозних нобољевања, и колебања нивоа воде нод зем.љом; — у оно време кад још није било ни речи о каквим специјалним бацилама , тиФа, мере предузете тада у Минхену,

Изгледа, да се у крнминалистици одавно сматра као непобитна истина, да се преступи скоро увек јављају као испољавања зле воље преступника; одавно сви нанори правника и државне власти били су управљени искључиво на то, да би по могућности обуздали таква испољавања путем изазвале су значаЈно опадање смртности сурових репресивних мера! А г ји у тој мери, код тамошњег становништва.

Али не само да годишња времена упливишу па размере преступности, иего како изгледа, такво дејство* показује и раса, па и вероисповест. У осталом констатовати унлив та два последн.а Фактора у извесном случају већ је мпого теже. Инак тај Факат, да је склоност самоубиству у германској раси 15 пута јача, него у романској раси, не подлелш никаквој сумњи. Тешкоћа испитивања тога питања јесте у томе, да до данас још није потпуно научпо утврђепо: шта унраво треба да се узима као раса у антрополошком смислу. Али зато унлив проФесија н занИман.а иа преступност, јавл.а се већ сад као потпуно утврђени Факат. У осталом томе се није ни чудити, пошто је несумњиво да је већ и сам избор проФесије у врло многим случајевима условљен природним, индивидуалним особинама човека. Заиимљиво је да један од најважнијих узрока, који изазивају растење количине преступа, јесте неумерена унотреба алкохола, у ком било облику. Неоспорно је, да међу преступницима количина сталних нијанаца увек бива врло значајна. У Белгији посматрања за период од 29 год. ноказала су, да међу осуђенима на смрт, алкохолици састављају око 60°/ о , а међу осуђенима на доживотну робију — 54,6°/ 0 БонхеФер испитавши 113 скитница, нашао је да су 101 од њих пили сваки дан, у средњу руку, по 3 / 4 литра ракије. Под непосредним упливом алкохола извршују се сви, најсуровији преступи против личности, — као што су телеспе повреде, разбојништва праћена иасиљем, вређање моралности, покушаји на жеиску част, буна против установљених власти, док се нреступи против сопствености ретко кад врше у том стању. Недел.пим и празничним даиима, кад људи пију више, извршује се скоро половина свих покушаја, учињених у преступној намери. Значајно је, да у Немачкој, где на 1000 људи долази у средњу руку 1,83 осуђених за наношење тешких телесних повреда, у Пфалцу где обилно има вина, тај број долази до 4,81, у Баварској где обилно има пива — до 3,42 па и до 4,9, а у провиицији Бромбергу, где се нарочито много није ракија, — до 3,44, то јест скоро два пут више од нормалног броја. Даље нису без уплива на преступност и злоупотреба дувана, морфијума, кокаина, етера. Веома важну улогу играју у том односу и разне предрасуде, празноверица, а нарочито проституција. Тако усређиван.е проституције у јавне куће, без сумње да умањује преступност, јер скраћује сутенерство, које је извор толиких преступа. Још је интересантније дејство разних економских и социјалних Фактора. Тако је већ давно било опажено да поскупљавање хлеба увек вуче за собом растење броја крађа. Кад је у средини 90-тих година двојни центнер ражи стајао у Немачкој 21 марку, број осуђених за крађу, није прелазио тамо 190 на 100.000 становника; а 1891—1892 године, кад је та цена достизала 31,66 марке број осуђеиих за крађу пео се тамо на 236 на истих 100.000 становника. Очевидно је, да између оба та појава постоји узрочпа веза, која је условљена тешкоћом за већину људи да се одуче