Полицијски гласник

ВРОЈ 48. У БЕОГРА.ДУ, СУБОТА 22. НОВЕМБРА 1903. ГОДИНА ТИ УУО ООО ООО ССУР СУУЗ С ОО ооо 06»0 СОО СОО С/УР С<РО СОО ОјОО 090 ОбО соо ООО СОО ОУР с«90 С*90 ООО ОУ? ОУР ООО (>РО СОО (>уа СОО ООО ООО С*УЗ ооо ОУР С/УЈ С<У5 с/?о ооо ООО СУОО С/УР С/9Р о<уа ооо с«оо с/?о с^о

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР^ЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛШИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИИИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ соо ооо ооо ооо ссо соо С6^> ооо соо соо С-бО соо соо соо ооо с<оо соо с/>о соо с/?о ссо а оо соо соо сдо соо соо соо соо ооо соо с<?о соо с^о соо с<оо соо ОРО с^о с^о соо с^о соо ОРО с^о с«оо соо с/?о со^ 7РЕТ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИ0ТАР0ТВА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЈ1А соо аоо ооо соо соо соо соо соо соо соо ооо с«©о соо соо СОР <2<зо соо ооо соо соо соо соо соо соо соо соо соо соо соо со*о соо соо сг?о с^о с/?о с^о с^о соо соо с^о соо сдо соо с/?о соо с^о соо ^оо ооо

СЛУЖБЕНИ ДЕО 1Бегово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити и то: за инспектора треће класе Министарства унутрашњих дела Љубомира Романовића, председника првостепеног суда на расположењу; за начелника треће класе округа крушевачког Петра Благојевића, председника врањског првостепеног суда, по његовом пристанку; за начелника четврте класе округа ваљевског Стевана Ј. Гудовића, члана прве класе Управе вароши Београда; за начелника четврте класе округа топличког Живојина Пандуровића, судију првостепеног суда на расположењу; за начелника четврте класе округа пиротског Властимира Максимовића, начелника прве класе среза лепеничког ; за члана прве класе Управе вароши Београда Филипа Вујића , помоћника прве класе начелства округа крагујевачког, по потреби службе; за начелника треће класе среза трнавског, Станка Милошевића, рачуноиспитача Главне Контроле; за секретара нрве класе начелства округа рудничког Андру Дим. Динића, секретара исте класе начелства округа београдског, по потреби службе; за секретара друге класе начелства округа београдског Милана Б. Трпковића, секретаре исте класе начелства округа рудничког, по молби; за вршиоца дужности начелника среза хомољског у рангу секретара начелства друге класе Николу Ванића, вршиоца дужности начелника истог среза у рангу среског писара прве класе; за вршиоца дужности начелника среза лепеничког у рангу секретара начелства друге класе Димитрија Христића, лисара прве класе среза пољаничког; за вршиоца дужности начелника среза левачког у рангу среског писара прве класе Душана Николића, писара друге класе Управе вароши Београда; за нисара друге класе среза пољаничког Видака Пилетића, писара исте класе среза белопаланачког, по потреби службе; за писара друге класе среза параћинског Војислава Ј. Петровића, писара исте класе среза лепеничког, по потреби службе ;

за писара друге класе среза космајског Стевана Јаковљевића, писара прве класе Управе вароши Београда, по потреби службе; за вршиоца дужности писара среза колубарског, округа београдског, у рангу писара начелства прве класе Владимира Антонијевића, писара друге класе Управе вароши Београда, по потреби службе ; за писара треће класе Уираве вароши Београда Тимотија Вукадиновића, вршиоца дужности писара среза космајског у рангу писара начелства друге класе, по потреби службе ; за писара треће класе Управе вароши Београда Милорада Тутунџића, ванредног писара друге класе начелства округа београдског, и вршиоца дужности писара среза колубарског, истог округа, по потреби службе ; за писара треће класе Управе вароши Београда Чедомира Рајића, практиканта исте Управе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 19, новембра 1903. године, у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрагпњих дела, — одобрено је решење Државног Савета од 28. октобра тек. год. које гласи: „Одобрава се Министру унутрашњих дела да на подизање новог каменог пропуста преко јаруге која просеца бањски пут од виле »Вера« до везе са сеоским путем код имања г. Љуб. Ковачевића и д-р Станојла Вукчевића, у Врњачкој Бањи, може по ревидисаним техничким документима и предрачуну утрошити 1746-75 динара и овај издатак ставити на терет партије разних материјалних трошкова Министарства гл. ХХХХШ. бр. 185/2 буџета санитетског ове 1903-ће године предвиђене поред осталог и на разне грађевине по бањама.® Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 11. новембра, 1903. године у Београду.

Р А С П И С Свима смфудашм наче«лствима и Управи вароши Београда. Дознајем, да код многих окружних и среских начелстава и сада још постоји обичај, да полициски чиновници узимају своје плате и аконтирају из депозитних

каса. То чине не само чиновници надлештава, чија је депозитна каса него има случајева, у којима се из депозитних каса на име плате издаје и чиновницима из других надлештава. Њихове се признанице после по књигама воде као привремени издаци. Овака практика очевидно је противна закону о буџету. По члану 83. тога закона издавање плата, пенсија, додатака врши се почетком или у току месеца, за који плату ваља издати. Ни у коме случају није допуштено издавање плата за месеце који нису на реду за исплату. За противно поступање одговара и онај који даје, и онај који прима по §. 112. кривичног закона. А по чл. 84. закона о буџету плате се могу примати само код оне благајнице, где је за њих отворен кредит. У томе члану изреком јенаређено: да никаква друга благајна не сме давати плату, пенсију, пздржање или додатке. И онај чиновник, који би дао и онај који би примио противно пропису овога члана, одговоран је по §. 112. кривичног закона. Потребно ми је овом приликом обратити пажњу начелству на једну важну околност. У другоме одељку §. 112. кривичног закона од казне изузет је случај о привременом издавању плата чиновницима, о чему као што тамо стоји и особити прописи постоје. Све до садашњега закона о буџету могло се сматрати да ти особити прописи још нису израђени и да се чиновници, који овакве кривице учине, неће кажњавати лишењем звања на свагда, т. ј. да се то неће сматрати као послуга државним новцем. Али од како је законом о буџету изречно споменуто, да ће се на такве случајеве примењивати §. 112. кривичног закона и на тај начин коначно ре гулисано питање о привременом издавању плата за месеце који нису на реду и узимање и давање плата на благајнама које за то немају отворен кредит у смислу сматрања такве радње као послуге државним новцем које се дело казни лишењем звања на свагда, — то је израз, у другом ставу §. 112. кривичног закона, »изузимајући случај о привременом издању нлата чиновницима и служиоцима" изгубио сваку законску вредност. Закон о буџету сматра сваку повреду чланова 83. и 84. као послугу и прописује казну лишења звања на свагда. Према свему томе, препоручујем начелству да мотри најстроже, да се сви руковаоци депозитних каса и чиновници полициски управљају по закону о буџету. При свакој повреди тога закона, начелство ће повести истрагу и онда даље шта треба радити, а