Полицијски гласник

СТРАНА 370

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

«/ БРОЈ 48

ја ћу са своје стране контролисати, како се овај мој распис извршава. Све досадашње привремене издатке, где их буде имало, учињене из депозитних каса на име чиновничких плата и аконтација начелство наплатиће у најкраћем року и мени о свему поднети извештај. ПБр. 30438. 10. новембра 1903. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. Проти-ћ с. р.

СТРУЧШАЦИ ЗА РУКОПИС (Свршетак) Од велике важности је за иследника, ма да га није тешко одредити, утицај извесних спсљашњих момената на рукопис; њих ћемо лако распознаги, ако имамо при руци више писаних угледа једног човека, у којима није било дотичних утицаја. Али тако шго можемо одредити, и ако пемамо објекта за упоређење. Тако ћемо на пр. диктат познати по грешкама, које су могле постати само тако што је онај који је писао рђаво слушао, даље по томе, што се из рукописа и ортограФије може извести закључак о мањем степену образовања но што се то оцени по садржини написа, а поглавито и по томе, што се позна да писар није мислио. У чему је ту цела ствар, не може се изразити речима, али ће се лако наћи, ако се најпре проучи нешто, о чему се зна да је писца сгало великог труда; између написа, који је сгваран мишљењем и диктата наћи ће се нека чудна, особита разлика. Слично стоји и с преписом ; он је, по правилу, израђен брижљивије но концепт, поправке су ретке, цела ствар има неку бојажљиву црту. Она се и код ФалсиФиковања, која такође представљају неку врсту преписа, каректерише тако важним моментом као што је умакање пера. Осмотримо најпре какав диктат или „прост" концепт, који су писани брзо, без пауза размишљања. Иишемо ли истим пером, мастилом итд., ми ћемо приликом сваког умакања захватити од прилике једнаку количину мастила и том количином мастила једнак број писмена написати, кад мастило у перу почне нестајати, последња писмена постану блеђа и знатно се разликују од првих писмена, пошто су она због умакања била црна 1 . Та блеђа места могу се лако наћи лупом и нашавши њих констатујемо, кад је писац умакао. Та места се избележе и писмена између места, на којима је умакано, изброје. Ако је њихов број између свака таква два места приближно једнак, онда нред собом имамо прост концепт или диктат, писац је умакао онда, кад му је мастила у перу нестало. Нађу ли се пак знатне разлике у појединим гомилама писмена, морамо се о

1 Само врло нервозни и узбуђени људи не чекају, докле се истроши мастило из пера; они умачу сваки час и тиме, што у њихову напису нема бледих писмена, одају своју нервозност иди узбуђење.

томе поразмислити. Стоји ли ствар тако, да је број слова неко време једнак, затим одједаред јако расте, па онда је наново једнак, онда се може извести закључак да је било прекидања у писању које је наступило можда услед размишљања. На име писар је застао с писањем док је још у перу било доста мастила, размишљао је и у почетку писања опет је умочио. Према томе бледа писмена нису тако честа, већ су у врло великом размаку. Наравно да и онај који диктира може чинити паузе, али код диктатора има и других знакова, тако да се у оцени не може погрешити. Код преписивања стоји ствар с умакањем друкчије. Преписивач не умаче само онда кад цочиње мастила нестајати, већ и онда кад је прочитао став који ће да препише. Посматрајмо само човека који преписује па ћемо опазити, да он умаче сваки пут кад прочита који став, ма да за то није било потребе. Последица је тога та, да у једном препису или нема пикако бледих писмена или су она у врло неправилним размацима. Али ако је тако тачно преписивано, да је нпр. рукопис нодражаван, дакле ФалсиФикован, онда никако нема бледих места. — Фалсификатор пише црту но црту или бар само мале групе потеза одједаред, а за тим непрестано баца очи на углед ;'том приликом наступају паузе саме од себе и њих он и нехотично употреби да умочи перо, тако да бледа писмена не буду никако ни написана. Један спољни моменат, чији утицај гакође није тешко распознати, то је журба или пак особита брижљивост. Журба се карактерише у рукопису већим заокругљеним писменима, без оштрих углова и неједнаког облика; рукопис лако испадие из обичног положаја, усправаи рукопис постане положениЈи, положенији пак усправнији, подела редова је неједнака итд. Супротно томе бива, кад се пише с брижљивошћу. Обично се у таквим приликама метне у држаље ново перо чији се оштри потези одмах познаду. Писмена су у таквом рукопису правилна, редови тачно раздељени и равни, тако исто и ставови почињати су у једној линији и у опште цео рукопис показује највећу брижљивост и пажњу. Брижљивост, која се употребљава у руконису, највећа је онда, кад је писац хтео да сакрије свој сопствени рукопис, кад је ФалсиФикао и према томе био принуђен, да пази на сваку појединост. Та брижљивост баш онда пада у очи, кад ју је дотични хтео да прикрије, дакле ако је привидно површно писао, ма да га је то писање стало ђаволских мука. Кад неко може да ФалсиФикује нешто, што одиста изгледа да је површно написано, онда је он своју ствар проучио, он може да учини оно што је најтеже у целом послу ФалсиФиковања рукописа. Не може ли он то да изврши савршено добро, то ће се у његовом делу на први поглед познати извесна унутрашња противречнос.т, и не знајући у чему је ствар. Тек после дужег посматрања доћи ће се до гледишта: »Рукопис је површан па ипак није површан,« и чим смо дошли дотле, на правом смо путу, јер можемо извести закључак: Рукопис изгледа да је површан, али иије нисан површно.

Од врло је велике важности и лако је уочити моменат ненавике. Сви ми пишемо сасвим друкчије кад седимо код куће за уобичајеним писаћим столом, пишемо уобичајеним пером на уобичајеној хартији и кад на нас не утиче нешто необично, Сасвим је то пак друга ствар кад нам нруже зашиљено трговачко перо, да на неуобичајеној хартији, можда стојећки и пресавијени потпишемо, рецимо, своје име. Ненавикнуто не само што је лако познати, кад се има материјал за упоређивање, оно се испољава и само одмах, јер се по појединим облицима писмена познаје, да их је писао неко ко много ради с пером. Оно што је за иследника најважније да нрочита из неког рукописа то је наравно карактер једног човека. За то је потребна спрема и вежба, а како се до те спреме и вежбе може доћи, проговорићемо овде после неколико редова. Ко је о томе уверен да се из рукописа одиста може нешто научити, и ко хоће да се ствари озбиљно лати, тај то мора урадити систематски, а ко ствар олако схвата, може од ствари изоставити оно што му је воља. Систематски се пакради онда, кад узмемо преда се једну збирку рукописа добро познатих људи, чији карактер, старост, занимање итд. добро познајемо. Те рукописе узимамо редом и ас! ћос, т.ј. с намером читамо, не би ли нашли какав опредељен моменат. Дакле у рукопису каквог стара човека наћи ћемо све што се може схватити као резултат старости: застарели начин изражавања, дрхтави рукопис, невешто манипулисање, стари облици писмена итд. Све то прибележимо а за тим у рукопису других огледних објеката исте старости тражимо такве моменте. Нађемо ли у рукописима последњих такође моменте, који су се раније сматрали као особине дубоке старости, онда ћемо гледати да утврдимо, зашто се оне налазе и у рукописима, млађих људи и изотавимо сва обележја, која нису само особипа старих људи. Добијемо ли доциије какав такав рукопис опет морамо тражити та обележја и оно што смо нашли да поиово прибележимо. Те прибелешке ће бити многоструке: често ћемо налазити нова обележја, особине које се налазе и у рукопису младих људи. Те прибелешке морају се вршити у свима могућним правцима: у ногледу разних степена старости, пола, положаја, позива, занимања, интелектуалног стања, наклоности. особина, карактера, телесиог склоиа, расположења и како се називају ти поједина моменти. При тражењу ових особина треба имати две ствари на уму. У неком рукопису можемо да тражимо неки моменат, који је у карактеру појединог човека. Узмимо да тога човека сматрамо као особито лакомислена, онда ћемо тежити да у рукоиису нађемо израз те лакомислености. Кад мислимо да смо тај знак нашли, прибележимо га. 'Го је прва ствар, а друга је ово: Гледајући и расматрајући неки рукопис тежићемо да у њему изнађемо што се може изнаћи, па онда ћемо испитивати у колико се то што смо нашли слаже с оним што већ знамо о човеку. Напослетку да споменемо још једно готово механичко средство за проучавање рукописа. Узме се суво иеро или какво