Полицијски гласник

ВРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

а/ СТРАНА 371

шиљасто дрвце, па се онда потера по написаним писменима у рукопису као да' се пише. Није то никакво претеривање или уображавање, кад се тврди, да човек радећи то долази у неко чудно расположење, које одговара расположењу, с којим је у своје време напис израђиван. ОсеКа се нервозна узбуђеност, јед, радост, гнев, ако је писар био узбуђен, једак, радостан, гневан. Али не само што том приликом осећамо тренутно расположење, у коме се налазио писац, кад је писао дотични напис, већ и карактерне особине и наклоности. Овај метод испитивања поновићемо и онда кад смо се о неком човеку боље оријентисали но што смо раније били оријентисани. Ако смо нпр. испитали рукопис неког окривљеног и створили извесне назоре о човеку, онда морамо цео рад поновити и оба исхода обновити, кад се доцније докаже његова кривица или невиност. Јели потребно да се испита идентичност двају рукописа, онда ће се поступити по правилима, која смо већ напред споменули. Ко мисли да рукопис упореди тако, што објекте метне један уз други па истражује сличности и несличности, тај или неће учинити ништа или врло мало у лакшим случајевима. Правилно ћемо поступати само онда кад се свако поједино писмо само за себе испита, прегледа и определи после чега се резултати а не писмена, међусобно упореде. Тек кад се тај посао брижл.иво доврши, онда се могу објекти међусобно упоредити и једнаке и различите црте изнаћи. Али овде се за „једнако" и „различито« морају створити сасвим опредељени нојмови. Сваки од нас не пише у разна времена иста слова. Она су често у једном истом реду неједнака. Једнакост слова је у томе, кад их је један мозак диктирао, кад имају за основу исту мисао, исти дух, исти карактер. Исто тако могу два слова изгледати једнака, али ако их није диктирао исти мозак, ако нису писана у истом духу, она увек изгледају друкчија. То је алФа и омега код сваког оцењивања рукописа. БЕРЛИНСКИ СВЕТ ПРЕСТУПНИКА Берлин је једна од европских престоница чије се становништво врло брзо умножило. 1840 године Берлин је имао свега 300.000 становника; 1850 год. становништво његово порасло је већ на 600.000; 1871 год. 826.000; — и 1875 г. 966.000. 1890 године рачунало се да у Берлину има већ 1,578.000. Свакогодишњи прираштај становништва чини 4 на 100, и надмаша свакогодишњи прираштај становништва у Паризу и у Лондону. Од броја становника берлинских свега 4 на 100 родили су се у самом Берлину; прираштај становништва показује се поглавито као резултат непрекидног досељавања из провинција. Привлачна сила великих центара јесте познат Факат. У престоницу привлачи трудбенике нада на лакшу зараду, него у провинцији ; али је не мање привлачна сила и за лењивце, и опасне елементе народа. Лопов, проФесионални бедник и јавна женска налазе у престоници изворе, какве у другим местима не могу наћи.

Није могуће одредити број лонова., варалица и л,уди кажњивог начина живота, који налазе прибежишта у великом граду. Статистика је немоћна да их изброји. У Берлину, у сваком случају њихова је војска врло знатна. Два немачка дела С. А^ехеп ВегНпег Уегђгесћег1еБеп. — и О. 2. Уегђгесћег луећ. уоп ВегПп — дају нам могућности да загледамо иза кулиса тога опаснога света. Анонимни писац другога дела, које је произвело велику сензацију у Немачкој одређује на 30.000 војску злонамерника сваке категорије. Истина та се цифра односи на прошлих десет година, али су сви разлози ту ча се мисли да се она никако није сман ила него пре да се увећала. Берлин пати од тескобе и антихигијеничности својих станова не мање као и остале престонице Европе и Америке. 75.000 станова има у Берлину где се тискају 270.000 људи, који се састоје из по једне собе. Збијеност становништва на неким тачкама јесте огромна, и силно шкоди моралном и физичком здрављу становника. У Немачкој је веома раширен обичај код бедних људи, да примају једнога или двојицу на преноћиште, који спавају на поду, или у једној иостељи. Јазбине такве врсте служе као станиште за сироте становнике, за бедног честитог раденика с децом, тако исто као и за проФесионалног лопова. Благотворни уплив школе често се паралише од штетног дејства такве скучености у становима, где дете има да гледа свакојаке бестидности. Порок, разврат разоравајућп делује на душу детета. И као резултат тога видимо да број прираштаја, који се занима лоповством, јесте веома велики. Малишани краду играчке, ситнице из излога магацина,- краду голубове и псе. Мале јеле које продају у децембру месецу за украс по домовима, показују неодољиву привла-чну силу на мале лопове. Заједно с прљавим становима и улицом, и неке крчме које посећују лопови и свакојаки злонамерници, служе као школа преступа. Пошго је злонамерницима преко потребно да опште један с другим, то они одређују састанке по крчмама. И ниже класе врло много посећују крчме. Полиција трпи да оне постоје заго што је њој згодно да опасни елементи друштва имају центре, који су њој познати. Крчмар по некад бива и посредник полиције, а најчешће он ћути, и ништа не зна и не чује. У Берлину има не мање од двадесет крчми, чији су клијенти поглавито из света преступа. Те крчме, које се налазе на окрајцима града, скоро су све смештене у нодрумима; на њима нема Фирми које падају у очи, и у вече светлост пробија на поље само кроз завесе. Ту су обични посетиоци проФесионални логгови и њихови помоћници који им показују где се могу настанити и издаваоци станова. Сви ти људи говоре шапатом, пију вино и играју карте. Свађе су ретке; чим се где подигне ларма, суседи се умешају, да би спречили скандал. По некад се отварају врата, једна глава провири и повиче: — Л|атреп. На тај глас сви се спасавају бегогвом у мрак; крчмар успе да покупи стакла и чаше, и кад полиција уђе, локал је пуст. У Берлину као и у Франкфурту по крчмама те категорије постављају се нредстраже; за

нешто мало пара бедници пристају да стоје на пољу и да предупређују, кад се на хоризонту нокажу подозриве личности. Кад су нолицијским надзором нредузете мере да се пресеку сви путеви за одступање и да се ухвати који било злонамерник, за којега је издата наредба да се ухапси, оп се обично нредаје без отпора. Он се мирно покорава полицијском агенту. Веома је ретко да се он брани ножем. У опште насиље није својствено берлинским злонамерницима; они више воче хитрину и лукавство. Убиства су ретка у Берлину. Те крчме имају обично собу, која излази у двориште, и где по некад настају оргије и пије се шампањ. Људи без крова налазе себи врло јевтин стан у Берлину али какав је то стан? У иодрумима или у старим коњушницама. Ту проФесионални лопови долазе да траже себи помоћнике, којима с почетка дају лакше ствари да раде на пример да стражаре, да доносе добит. Поступно, ако помоћник покаже способности, његов се ранг повишава. У исто време дају му надимак који замењује његово право име. Врој хапшења за просјачење умањио се од 19.000 године 1881. на 6636 у 1890 године, а за скитање и немање крова од 12.000 на 9000. У Берлину има три врсте домова за преноћиште; на првом су месту муниципални, који обухватају десет одељења, свако за 70 људи, који славају на дрвеним клупама. Тамо су намештене каде за 20 људи. После купања рубље се дезинфикује, примање почиње у четири сата после подне, и продужује се до по два сата ноћу. У половини деветога сата сваки добија мало супе и парче хлеба; у јутру пред одлазак иста порција. Муниципалним агентима препоручује се да пазе на ред. 1890 године ноћивало је ту 214.541 човек и 12.834 женске. Највише посетилаца има у децембру месецу, а најмање лети. Што се тиче оних који посећују муниципални дом сувише често, тб њих одводи у јутру полицијском чиновнику, који им одређује пет дана рока ради тога да нађу себи стан. У противном случају њих предају прокурору. Људи старији од шесдесет година и богаљи искључују се од тога нравила. Услед тога муниципални дом за преноћиште има известан број сталних становника. (Овршићс се)

ПОСТУПАШЕ С МЛАДИМ ЗЛОЧИНЦИМА и МАПУШТЕМОМ ДЕЦОМ (НАСТАВАК) Фамилијарно однеговање је, свакојако, најидеалнији начин васпитања, особито, када се исто брижљиво врши, — о томе не постоји никаква сумњаОће ли, да се дете од своје Фамилије отргне, то се онда мора у томе с највећом опрезношћу приступити и када се то догоди, онда треба заводима увек претпоставити однеговање

1 О гоме ое је и интернационални конгрес (октобра меоеда 1890 год.) у Антвирпену изразпо.