Полицијски гласник

СТРАНА 372

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48

једног оваког детета ма и у Једној страно Фамилији. Само тада, када је сопствена Фамилија једнога детета, према дотадањем карактеру његовом, у апсолутној немогућности, да га у будуКе васпита, треба тражити за даље васпитање истога каку подесну Фамилију а тек у крајњем случају, ако је степен покварености детиње толики, да је заводско васпитање неизбежно, треба приступити васпитању у каквом заводу Само ћемо у толико ми за дрти у круг фамилије и истој децу отргнути, у колико 6и то ради сиасења истих нужно било. Због тога се ми и не можемо контролног Фамилијарног васпитања одрећи. Што наши даваоци мишљења, кажу свакојако, ми морамо то као потпуно оправдано признати; тешко и врло тешко мора бити, наћи подесну Фамилију којој се деца без икакве бриге могу на васпитање поверити и које су међу тим готове примити такву децу. Но када се по нека таква Фамилија нађе, а такве се могу наћи, које хоће младу децу на однеговање и васпитање да приме, то би онда врло велике штете било, ако би то њено однеговање остало без државне контроле. Но где је реч о деци која су обвезна школу да посеКују, то онда брига у овоме није тако јако оправдана, јер се предавање овакве деце понајвише из тога разлога дешава, како би се истих снага што корисније експлоатисати могла. Из своје сопствене користи, наћиће се свакојако известан број Фамилија које би примиле једно овакво дете. Но у овоме треба веома опрезан бити. Овде је реч о првоме предавању једнога детета, одмах ио извршењу каквога кривичнога дела. Ако је прека потреба, да се више деце једној страној Фамилији поради васпитања предаду, особито у случајевима, где је кривично дело истих незнано а међутим таква се деца једнога човека неопходно морају отргнути од своје Фамилије, то је онда у доцнијем стадиуму, државно контролно васпитање неопходно нужно, ако се хоће да важи, да се један овакав заводски питомац прими од некога ради пробе као шегрт, радник, слуга итд. Но овде може врло велика опасност да наступи, нарочито ако се јаве они којима није стало толико до васпитања овакве деце, колико до експлоатације радне снаге њихове. У оваквим се случајевима мора веома опрезно приступити избору; но и поред свега тога, таква се деца морају па рад упућивати. Такође и државно коитролно васпитање у сопственој Фамилији је често веома нужно; особито тада, ако се је надати, да ће контролом државном у ногледу Фамилије детиње иста бити надражена, да употреби бар у будуће све, да евојој обвези у погледу васпитања свога детета следује, пошто је кривично дело једног оваког детета од незнатне важности Но и иначе, када родитељи једнога оваквог детета доцније потврде, да су у стању васиитање свога детета да предузму и с успехом исто да изведу, онда им треба под контролом државном ради пробе предати једно овако дете. С правом се може рећи, да су деца у страној Фамилији веома лако наклоњена, да се жале и да клеветају и ја могу још обратити пажњу и на то, да се оваки хранитељи оптужују понајвише зато, као да.

су неморални и да су исти с оваком децом у ненормалним, однос ненаравственим одношајима били и из тога разлога, људи који су у овоме горког искуства имали, неће са лако у упус.тити, да се доцније васпитања једног оваког детета понова приме. Овим се ствара врло тен^ак задатак за контролну државну власт, јер с једне стране треба узети у заштиту децу, нротиву иротивуправних иовреда, а с друге стране хранитеље, противу пањкања. Сажаљевајући, код ниже се је класе ириметило једно веома опипљиво срество, светити се некоме, окривљивати га, да је дотични над децом неприродна крив. дела предузимао. Деца су обично тачно интруисана шта требају да кажу"и она се у томе тако лако наћи могу, да се у свему чврс/го придржавају онога, који их је научио како треба и шта треба да кажу. У оваквим случајевима веома је тежак задатак наћи праву или материјалну истину и с правом се морамо запитати, да ли једна оваква осуда, на основу казивања једног оваког детета, не сналази случајно извесно лице које је апсолутно невипо. Оваким чешћим обеђивањем од стране једног оваког детета, удаљава се исто од куће онога, коме је било дато а кога је исто обедило и дугим вежбањем оваквог клеветања, оно ће гледати, да се у томе потпуно усаврши и непрестано премешта из Фамилије у Фамилију. То су свакојаке тешкоће и неподобности особите врсте које државно народно васпитање у једној страној Фамилији са собом носи. Но и поред тога, не само да сам се исукством и бројем случајева других уверити могао већ и из свога сопственога сазнања могу многобројне случајеве навести, у којима се васпитање у једној страној Фамилији с врло повољним успехом свршавало и ја апсолутно не сумњам у то, да се иста ствар веома лако допушта и може извести, — само, када васпитање у каквој страној Фамилији не следује и из тога разлога што је оскудица у заводима за васпитање већ узрок тога што је исто целисходно и да је због тога овака Фамилија принуђена примити се једнога овакога васпитања које јој се од стране органа понуди. Ми и сами морамо признати, да је положај надзорних државних органа, нарочито V погледу васпитања у сопственој Фамилији, често веома тежак и непријатан. Анално овоме могу обратити особиту пажњу на однеговаче сироте деце по великим варошима. Дужност истих је често веома тешка и трновита; па и поред тога, увек се готово нађу људи који се радо примају овако тешког задатака; неће ли и овде исто тако бити, нарочито, где је у питању спасење и одржање душе детиње! Ја не могу једном од наших даваоца мишљења да се сагласим, када он каже и у исто време тужбу своју подиже, да држава још сада у првим почецима свога овога контролнога рада ставља веома тешке дужности својим грађанима. Но ово је последица преимућства модерногазаконодавства. Ма да се делатност једног званичног почасног чиновника у многим случајевима несносном осећа, ипак често је другојачије немогуће, ако хоће известан циљ да се постигне. Ми болујемо од старе болести, да

државу посматрамо као нешто страно и нешто нама противно; па ипак, сви смо ми чланови једне целине а то се из наше општности представља. Сви онп који се ма и као најмање колце на великој машини покрећу, делају за општност, чије благостање опет нојединцу долази. У колико држава своје грађане у круг своје моћи привлачи, те да заједнички суделују на општем државном добру, у толико морају осећаји солидарности, осећање заједнице с државним интерссима више ншвљи да буду и остану. У нашем случају суделује онај који се посвети делателности државног принудног васпитања и он на сасвим јасан начин дела засве а у исто време и за себе када се труди и на томе ради, да се број злочинстава ограничи, те како не би живот, својина сигурност сваког појединца од нас била у опасност доведена. Са овога глбдишта, ја мислим, да би се код нас могло наћи људи, који би овоме однеговању своје суделовање поклонили па ма отуда још већи гњев произишао. У осталом иоложај једнога контролног органа ннје баш тако тежак, као што то је случај с однеговањем сирочади, јер старешина Фамилије врло добро зна, да је државно контролно васпи'тање у сопственој Фамилији увек у могућности, да се претвори и преобрати у однеговање код једне стране Фамилије или да се претвори у заводско однеговање и он ће све да употреби, само ако љубави наспрам свога детета има, да то мишљење државно избегне и да дете из својих руку и своје Фамилије не иступе. Створи ли Фамилија контроли тешкоће у погледу надзора од стране надлежних органа државних, то се иста може јако преварити, јер се извршење једног оваког однеговања може поверити каквој другој Фамилији. Д-р Андра Гвозд. Живкови*. (Наотавиће ое)

ИНОННМНО писмо (ив еаписника једног члана полиције) (Свршетак) — Ја знам добро, продулш даље Ђ..., да је г. А . . . . раније служио код убиЈеног, и да је, опет, доцније постао газда захваљујући искључиво његовом нестанку, али ми, и поред свега овога, његово малопређашње понашање изгледа и сувише сумњиво. Готово би се смео кладити, да с њим нису чиста посла. — Још сутра бићемо с тим начисто, добацих Ђ . . . . и наредих му, да ми што пре набави оригиналан рукопис А — Пре него што би вам испричао шта је даље било, допустите да се мало подкрепим, рече В . . . . и дохвати чашу која је била пред н.им. Пошто је још запалио цигару, наредио кафу и добро се искашљао, на наше наваљивање наставио је ово: — Идућег дана дошао сам у канцеларију раније но обично. Тек што ми је одаџија, по обичају, донео кафу, кад ево ти газда Р свог скрушеног. — Које добро г. Р упитах га још с врата?