Полицијски гласник

ВРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 373

— Далеко је од мене свако добро, господине. Камо лепе среће да се нисам ни родио! — Шта је, човече ? — Несрећа, г. члане. — Ама каква несрећа? Говори, шта је? —- Ноћас ми се убио ает. — Шта рече, море? — Убио ми се зет, господине. И ако ми је све било потпуно јасно, ипак упитах г. Р — А зашто? — То ћете ви најбоље знати. — По чему? — По овом писму које вам је оставио. — Изговарајући ове речи. г. Р . . . . ми пружи повеће и на неколико места запечаћено писмо, које беше адресовано на мене као члана кварта врачарског. Отворих га у грозничавом нестрпљењу и на први поглед увидех, да је рукопис идентичан са рукописом примљених анонима. — Ево његове садржине: — Многопоштовани, г. члане, — Нисам имао храбрости да вам данас по позиву предстанем, јер сам потпуно уверен да би ме испитивали о пок. Милошу, а такав испит био би за мепе гори и од самог пакла. Да бих избегао ове муке, као и презирање моје родбине, многобројних пријатеља и познаника, па и ваше, ја сам претпоставио да сам себе казним за страховити злочин који сам пре 6 година извршио над јадним Милошем. Ма колико да ће казна, коју сам изабро, изгледати страшна и грозна свима који су ме изближе познавали, она је у мојим очима, уверавам вас, посве ништавна према патњи и душевним боловима који ме страховито и немилостиво муче, ево већ 6 година. Та они су тежи од најтежих робијашких ланаца и осетљивији од најмањих физичких болова. Ја сам сав срећан што ћу, можда само кроз један сахат, пресгати за навек да их осећам, да их се плашим, да их се ужасавам. У место да ви обелодањујете мој страховити злочин, и да ме доцније, уз потпуно одобравање целог света, водите на Карабурму, ја ћу сам, најдаље кроз један сахат, пројурити себи куршум кроз главу, а тиме ће и правда бити потпоно задовољена, и друштво освећено. — У тврдом уверењу да ћете и ви, многопоштовани г. члане, као иследник по делу убиства пок. Милоша, или боље рећи као орган правде; као опуномоћени представник друштва за заштиту личне сигурности његових чланова, бити задовољан са пресудом коју сам над собом изричем и извршујем, ја од вас тражим, не ја вас молим, за једну малу милост. — Вама је, на сваки начин, познато, да је моја жена кћи врло честитог и угледног оца, као и да наше двоје деце, два мушкарчића, две златне јабуке, служе за углед свој деци и околини. У интересу ова два невина анђела, у интересу моје јадне и напаћене Ј^ене, у интересу угледа мог доброг таста, у интересу мојих многобројних познаника и пријатеља, ја вас преклињем, г. члане, да од јавности прикријете како резултат ваше истраге, тако и узрок мога самоубиства. Учините то како знате, изве-

дите ствар како најбоље умете, али само да се никад не сазна: да је А II отац В и С , муж М зет г. Р бив интимни пријатеЉ тих и тих личности, пре 6 година убио на најгрознији начин свога би& газду Милоша — Јест, г. члане, ја сам према јадном Милошу био сверепији но што су месари према обичним животињама. Ја сам га прво, као каквог крмка, ударио два пута сикиром у главу, а кад је он после ових удараца отпочео кркљати, ударио сам га једним великим кухињским ножем још два пута у срце. Све ово није ми било доста, већ сам га скоро '/ 4 часа рукама давио и зубима клао. Крв његову, која ме је том приликом шинула по лицу, нисам, чини ми се ни до данас опрао. Ах, тешко мени. — Тек кад ми је, без сумње услед страховитог душевног и физичког напрезања, пошла крв на нос, напустио сам тело Милошево које се већ беше почело хладити. По што сам се мало умио, и помоћу хладне воде зауставио крв из носа, скинем са покојниковог врата кључеве од касе и из исте узмем 1200 дин. у злату и 7500 дин. у сребру. У каси је још било око 250 дин. у злату и 7—800 дин. у сребру, али овај новац намерно нисам хтео узети да би само доцније, кад власт касу отвори и у њој новац нађе, отпала свака сумња да је пок. Милош убијен из користољубља. Пошто сам мртвом Милошу поново обесио кључеве о врат, и уверио се да никог нема у авлији, метнуо сам његово тело у један велики цак од кафе заједно са крвавим ножем и сикиром, а по том све изнео и закопао на месту где је доцније мој садањи таст подигао шталу, то јест на месту где је прексиноћ костур нађен. У близини истог места сакрио сам и упљачкани новац. — И дан дани не могу да појмим ону хладнокрвност с којом сам све ово извргнио , и ону обазривост с којом сам доцнијеубрисао крв у соби и све крваве ствари, па и моје хаљине, метнуо у пећ и запалио. Кад сам све ово свршио, бнло је 3 часа по поноћи, и ја сам, окорели грешник, после свега овога легао и спавао до 6 часова изјутра. Сутра дан дућан сам отворио као и обично, и у њему, као за пакост, услед навале муштерија, нисам стао целог дана. Изненађени што Милоша не виде у дућану, многи од њих па и мој садањи таст, питаху ме шта је с њим? По већ напред утврђеном плану, саопштавах им у највећем иоверењу да је газда још синоћ отишао у град »да се мало нрође«, и додавах, да је он то и до сада чешће чинио али се бар изјутра у дућан враћао. — Претварајући се врло вешто, као да сам веома изненађен и забринут што Милоша нема, одем у вече код 1азда Р . . . . и упитам га шта да радим. По његовом савету, још истог вечера доставио сам кварту како ми је газде нестало, и власт је, после три дана, дошла и пописала сав еспап у дућану; за тим отворила касу и из ње покупила с.ву готовину, па после свега тога запечатила дућан. — На месец дана после овога, за које је време власт, беа сумње, трагала за по-

којником, суд ми је, на јемство г. Р . . . . предао сав еспап на руковање с обвезом, да у року од 2 год. исплатим његову процењену вредност у суми од 3000 динара, по одбитку моје годишње зараде која је износита 400 динара. Обвезу ову испунио сам, разуме се, пре уговореног рока, а радњу сам развио у толикој мери, да сам за непуне 3 год. имао око 20.000 динара капитала. Све, чега сам се год прихватио, ишло ми је лудо за руком, па и газда Р.... даде ми без речи своју јединицу за жену, а уз њу и кућу у којој је била моја радња. —■ Баш је срећан човек, говораху сви они који ме до пре 3 године знађаху као обичног бакалског калфу, па и ја сам у то веровах, али на жалост, за кратко време. — На неколико месеци по мојој женидби, таст предузе да зида шталу и то, по несрећи, баш на оном месту где је јадан Милош био закопан. Не могући никаквим средствима успети да га од овога одвратим, побојах се, и то озбиљно, да се приликом копања темеља не наиђе на костур Милошев. Бојазан ова била је, истина излишна, али је несрећна штала ипак учинила да почнем мислити о мојој жртви, да је чешће сањам и у сну гледам како ме моли да је пренесем у гробље и сахраним, како ми прети ако то не учиним и показује своју размрскану лубан.у и прободене груди, пружајући ми том приликом кључеве од касе. Све радости и сва задовољства престала су за мене од овог доба и цео мој доцнији живот био је само страховито мучење и испаштање теже од најгоре казне, па и од самог пакла, чини ми се. — Узалуд је жена родила једног па и другог сина, узалуд је новац падао као плева, ја се тиме нисам могао ни мало одушевити. Цео мој живот, свака моја мисао, сви моји снови, испуњени су били искључиво сликом пок. Милоша, с којом сам у постељу лезо и из ове устајао, о којој сам непрестано мислио, и коју сам, најзад, на сваком мом кораку виђао. Поглед мој, и против моје воље, отимао се увек ка несрећној штали. — Овакав живот у брзо ми постаде досадан, жена несносна а крвава радња одвратна. Потражих лека у пићу, али без успеха. У најбољем друштву, у највећем расположењу, мисао о убијеној жртви није ме остављала. Толико пута, на опште изненађење целог друштва, био сам приморан да бежим кући, штали, на место извршеног злочина, и да ту дуго и дуго преклињем убијеног Милоша за милост, за опроштај. Чудим се, како ме нико није опазио у овим приликама. — Кад сам најзад, страховитим мучењима и привиђењима доведен до очајања, уобразио сам, не знам ни сам како и због чега, да ћу се опростити свију мука, ако из близине моје нестане костура јадног Милоша. Обузет сав овом чудноватом идејом, а немајући храбрости да је сам извршим, решим се, после дужег размишљања, да то извршим преко власти с тврдим уверењем: да ће се она ограничити само на то да костур из штале ископа и у гробље пренесе. Безумност ова, као што видите, стаће ме живота, али је и то боље но страховите патње и муке кој има сам био изложен.