Полицијски гласник

БРОЈ 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 383

пропустивши да изврше наплату у своје време, на штету угледа свога поправљале то доцније извештаченим радом, само да би рекинуле застарелост и избегле одговорност. Из ових је, дакле, узрока избачена одредба, која је говорила о прекидању застарелости, али ми налазимо, да је и без ове историје о измени овога. члана, за свакога јасно, да је одлука Пореске Управе незаконита, јер се противи ономе циљу, који се хоће да постигне у опште установом застарелости, на име да се одреде границе: докле један гра1 ( анин мора у опште бити у обвези према држави, и кад та обвеза његова и право државно престају. А да је ове границе неопходно потребно знати, то не треба доказивати, јер је питање застарелости расправљено скоро са првом појавом законодавства, у овом случају као гштање јавнога — општег интереса. д. с. к.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Један општиноки ниоар пита: Прошде године премештен је један батаљон војоке у овдашњу варош, и одмах је одржана лицитација за набавку разних зкивотних намирница, као што су: месо, хлеб, и т. д. У овдашњој вароши каоапока аренда није издата под закуп, него општина сама врши наплату од оних, који на општинској кланици кољу стоку, а сама је продаја слободна. Како је и лиФерант војни морао клати отоку на општинокој кланици, то је, наравно, опшгина вршила наплату аренде и од њега, и он се против тога није ништа ни бунио. Пре неколико дана , пак, овај је лиферант поднео акт општини у коме изјављује : да он није дузкан да плаћа аренду , јер вели, није каоапин, који су једино по уредби о касапницама и оптерећени арендом , него војни лиФерант, па је тражио , да му се од оада не наплаћује аренда, а ова до сада наплаћена да му се врати. За доказ, колико је он војсци предао меса до сада, поднео је увереље меоне војне власти. Том придиком изјавио је, да ће он од оада крчмити месо и за грађане, и на то приотаје да плаћа аренду. Сад општина стоји пред питањем: а, може ли се лиФерант ослободити аронде на месо, које војсци лиФерује и по коме закону ; и, б, ако може, одакле ће му се ова сума вратити, кад буџетом пије предвиђена позиција за ово? <( На ово питање одговарамо : Уредбом о касапницама од 8. априла 1839 године (Зборник I стр. 219) регулише ое питање о аренди касапској. Ио духу ове уредбе, општина има право да нанлаћује аренду оамо од оних, који кољу стоку за потрошњу грађанства, а не и од војних лифераната, јер би онда та сума пала на терет државе, пошто би лиФеранти при ионуди цепа, увек урачунавади и ову дажбину.

Овако је расправљено ово питање решењем господина министра војног од 7. августа 1892 год. ТБр. 4 3 28. Према овоме, општина мора вратити сву наплаћепу аренду , а од сада је не сме наплаћивати. Повраћај да се учини, по одлуци одборској, из касе, а на рачун прихода од аренде. Такав ће ое издатак признати и ако није нарочито цредвиђен буџетом, јер ово, у осталом, и пије никакав издатак, већ нросто повраћај сума, погрешно унеоених у каоу." * * * Један срески званичник пита : »У §. 35. полицијске уредбе отоји, да ће ое сведоци у иступним делима заклињати по потреби. Ту потребу, нема оумње, има да оцењује власт, која дело извиђа и пресуду доноси, јер је она у најповољнијем олучају за то, по што се дело пред њом, за време истраге развија, те она има нраву олаку пред собом. Овако ја миолим , међутим начелотво тако не ради. Оно скоро оваку преоуду ништи из тих узрока, што оведоци нису заклети, те изгледа, да је заклетва сведока потребна у овима случајевима иотупа. Моли ое уредништво за обавештење, да ли је овакав поотупак начелотва правилан. 8 — На ово питање ми одговарамо : Кад се добро проучи §. 3 5. полициоке уредбе, онда ће се видети, да он оведоџбу оведока, као доказно средство, ставља на последње место. Тако, он је у вези са §. 3 4. исте уредбе, за могућноот осуде везао прво признање оптуженога, за тим оведоџбу јавних органа, и тек тада сведоџбу сведока. Узимајући и сведоке као доказно оредотво, ова одредба законска тражи : да се они увек суоче са кривцем, те да га тако убеде < ( о његовом недозвољеном делу", и кад год они буду имали уопеха да кривца доведу до признања, онда њихова заклетва није нотребна. Кад год, пак, тај уопех не могу да постигну, они морају своје исказе да утврде клетвом. Истина, ово доноси за многе грађане приличну незгоду, јер су иступи чести, па с-е неко може, и без овоје воље, често јавити као сведок и заклињати, али о обзиром на наше прилике у опште , заклетва је потребна, како ое не би могло догодити, да неко буде ооуђен због тога, што су сведоци рђаво расположени били, а ниоу доведени заклетвом у положај, да кажу праву истину. О заклињању сведока поотоји и распис гооподипа Миниотра унутрашњих дела, од 19. јуна 1887 год. ПБр. 5 653, који такође уоловљава заклетву скоро за ове елучајеве иотупа. * * * Један општински писар пита ово: „Ми општиноки пиоари , врло често долазимо у положај, да преобраћамо извесне суме из старог пореског и.ш чаршијоког течаја у динарски, или из старих мера у нове. Како о томе нема нарочитих таблица или правила, то се много пута греши и кубури, па зато молим уредништво да изволи јавити : има

ли каквих таблица и упута о овоме, како би по потреби могли набављати ? а На ово питање одговарамо : Кад је донешен закон о ковању новога новца деотнога сиотема (динара), онда је регулисан и одношај између њега и новца отарога течаја, и у колико се сећамо, било је ваздан таблица и књижица, које су давале упута за претварање. Исто тако, кад је уведен закон о новим мерама, издато је безброј таблица, које одређују одношај између старих и нових мера. За те таблице треба се обратити књижарима, и они ће то набавити. Међутим, кад је ово питање већ истакнуто, уредништво ће, и ако ово отрого узев, не треба да уђе у рубрику за поуке и обавештења, јер знање о овоме треба да ое изнесе из школе, ипак изнети одношај измођу отарог и новог течаја новца, и између отарих и нових мера, бар у неколико. Тако: 1. пара пореска има 1-0525 пара динарских^ и кад год се хоће да нађе колико у извеоној суми пореских пара има динарских нара, множиће се међусобно број пореских пара оа 1-0525. Н. пр. 11 пара пореоких, множених оа бр. 10 525, дају 1 1.577 5 односно 11 пара динарских и 5575 делова паре, и т. д.; 1 грош порески има 42-1 паре динароке. Према томе, овај је број претварач између старих пореских грошева и динара. Тако 15 пореоких гроша, множених са 42'1 дају резултат 6315, односно 6 динара, 3 1 пару и 5 стотих делова паре, и т. д.; 1. пара старог чаршијоког течаја има 0-495 делова динарске иаре, и она је претварач између пара отарога чаршијског течаја и новог за паре; 1. стари чаршијски грош има 19*8 пара дин. и то је претварач између старих чаршијоких грошева и динара; 1. хват чма 189'6 м.м. 1. отопа 316 м.м. 1. палац 2-6 3 4 1. линија 2 195 1, [[[] хват. 3-60 м. 1. ока има 1 кгр. и 280 грама. 1. товар има 128 кгр. Овим, дакле, претварачима, може ое изнаћи одношај између старог и новог течаја и отарих и нових мера.

Г. Драг. Ђ. Јовановић, писар ореза мачваноког, ниомом од 14. ов. м-ца, управљеним на уредништво пита: «У броју 3 3. пПолицијског Гласника" од 23. авгуота тек. год. г. Свет. Јањић, тада Касациони Судија изнео је своје мишљење: «какво треба да је потврђење полицијоких влаоти на сведоџбама о имовном отању и занимању, па да одговара правилима Г. Министра Правде код 4. тачке §. 471. грађаноког поотупка,® — па измсђу ооталог навео је : „дотични чиновник, нека бира начин, ка који ће се известити о истинитости датог сведочанотва". Како с-у сада у опште ови првостепени оудови узели ту практику, да сведочанства о занимању и оотатку земље оверавају полицијски ч-иновници по ^личном саанању,* — дошао је у пигање и сам опстанак полицијских чинов-