Полицијски гласник

СТРАНА 386

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 50

тле их други сматрају као веома важне за правосуђе. Трећи се опет (Бернхајм, ДелбеФ и Форел) држе, са свим умесно, средине између ове две крајности. Неоспорни је, у осталом Факт , да се хипнотисаним особамамогу сугерирати сваковрсне, па и кримипалне радње. Опити на клиникама и по лабораторијама тб најбоље доказују. Али, у исто доба, опити ови доказују још и тО ј да је дејство сугестије у извесним случајима ограничено, што ће рећи: да се хипнотисане личности могу одупрети сугерираним идејама. Досадањим искуством доказано је, да утицај сугестије зависи у главноме од примамљивости сугерираних идеја. Болесник се врло радо подаје терапетичној сугестији из жеље да оздрави. Са свим је, пак, друга ствар, ако је сугестија антипатична и неморална. Готово је немогуће, или је бар врло тешко, пореметити, путем стгестије, основе доброг васнптања код здраве и нормалне индивиду-е. Постоји у овим случајевима једна борба, чији успех, с једне стране, зависи од отнора сугериране личности, а с друге опет од јачине сугестије. У овој борби мора се водити рачуна о овим трима елементима: 1. Моралности, васпитању и другим особинама хипнотисаних личности; 2. 0 јачини сугерираних идеја; и 3. Дубини сна у коме је хиинотисана особа. У колико је овај сан лакши, у толико је и отпор јачи. Треба, у осталом, знати, да хипнотисане личности често пута лажу исто онако као и неке особе у будном стању. Ово и јесте разлог, што су њихова открића споредне вредности, и што никад не могу бити изједначена са исказима заклетих сведока. Један Лијеболтов пример показује нам, да се путем сугестије. може ослабити и моралан осећај нормалне природе. Неколико лекара, у циљу научном, беху сугерирали јсдном дечку од 18 год. вршење омањих крађа. Опити ови, истина, испали су не може бити боље, али је дечко и после њих продужио вршити крађе, док, најзад, због истих није био осуђен. Што је најчудноватије, неколико од извршених крађа биле су без икаквог циља (крађе карата посетница). Идеја о крађи, као што се из изложеног види, укоренила се у толикој мери, код овог дечка да, је најзад, прешла у потребу. Са гледишта судског у овом случају никако не може бити речи о преступу помоћу хипнотисма, већ само о нехатној повреди психичког стања хипнотисане личности од стране хипнотизера. * * * Злочини аомоКу сугестије у будном стању, и ако се на љих обраћа врло мала пажња, имају много већу важност за судије но изложене две категорије злочина. Сугестија ове врсте може бити извршена са и без одређеног циља, вољно и невољно. Било би, са гледишта судског, огромна заблуда ако би се под изразом сугесгије подразумевао сваки спољни утицај на слободну вољу једне личнос.ти, и ако литература оппсује као сугестивне појаве множину психичких Фактора, који неодољиво утичу на личности и масе, као што су ути-

цаји: друштвене средине, васпитања, религије, политике, Фанатисма, празноверица, а нарочито штампе. Нису ретки примери , да су психичке заразе ове врсте имале врло често, злочин за последицу. Ако би их (ове Факторе) узели у најширем смислу, злочин би морао бити сматран као друпггвени Феномен, а злочинац као неурачунљиво створење с обзиром на своје природне радње и средину у којој се креће и развија. Али судија мора судити по позитивним законима и ограничити се на решење: је ли слободна вол>а била искључена из акта криминалног или не? Случаји ови захтевају од стране судија најбрижљивију пажњу, што најбоље показују ова два примера: Зидар Шан Бертхолд био је у години 1876. оптужен због троструког убисгва. На основу врло слабих доказа, суд га је осудио на смрт, која му је кавна доцније замењена вечитом робијом. Тек што су злочини били откривени, а неколико минхенских листова експлоатисаше их као врло згодно средство за напад на полициску власт. Скоро читав месец дана, у њима су посведневно излазили чланци о овим злочинима, праћени примедбама о личној несигурности и недовољности полиције. С друге стране, опет, влада беше обећала награду од 1000 марака ономе .ко открије злочинца. Ова иовинарска кампања довела је пред власт, као сведоке, множину личности, које су под еаклетвом сведочиле најразличније и најпротивречније ствари. ФотограФија Бертхолдова, коју су изнели готово. сви листови, учинила је још већу забуну. Неколико жена потврдише под заклетвом да је он, или једна личност слична њему, покушала да се увуче у њихов стан на исти начин као и код поубијаних жртава. (АгсМуез (1' ап1горо1о§Је сптте11е) Д. Ђ. АлимпиЂ (Свршиће се) -— РАЗБОЈНИЧКА ЕПОПЕЈА У ИТАЛИЈИ

Једна од беда, од којих се Италија не може никако да избави, јесте разбојништво. Истина, да оно сад мање цвета него ранијих времена; али при свем том, пошто је оно успело да се дигне тако рећи до ступња друштвеног уређења, оно није са свим иокорењено, и не ће бити искорењеио дотле, док све класе друштва, почињући од највише па до најниже, не буду уверене да је корисније помагати полицији, него прикривати злонамернике. Без сумње, општи ниво те земље јако се подигао и постао је народ моралнији, али то не унипггава страх, који стаповници осећају од разбојника, и шта више, чудновато је рећи, они осећају и неку симпатију према некима од њих, сматрајући их као неке витезове и хероје. »Фра Диаволо" још није нестало из Италије. Услед тога, и сами разбојници сматрају себе као 1 хероје и скоро као заштитнике угњетених. Бар је пре десет година, у италијанским новинама, било штампано занимљиво писмо једнога од таквих разбојника,

који је у своје време начинио не мало посла становницима и чуварима друштвене сигурности. Тај коректни разбојник, по имену Франческо де Розас, опомињао је становнике да се чувају од људи, који експлоатишу његово име. Он тврди за себе, да он никад није крао ни пљачкао, него је. само кажњавао оне, који су то заслуживали Ире неког времена довршен је процес. другог једног таквог заточеника, чувеног у целсј Италији разбојника Музолино. Личношћу тога човека занимала се не само италчјанска, него и страна штампа. Ломброзо је посветио његовој карактеристици читав чланак, који ћемо после навести. Тај процес престављао је доста неки психолошки петнограФски интерес, који је у њему избијао у јаки.м цртама, при чему се оштро истицала разлика у темпераменту и у погледима северних и јужних Италијапа. Сам јунак тога процеса, Музолино, кретао се и позирао на своје задовољство, обукаишп се у тогу џентлмена. У самом почетку прве седнице,настало је, тим поводом, врло важно начелно питање. Три друга Музолинова мирно су сели на одређена им места, али главног јунака није било. Адвокати његови Коста и Ривер изјаве, да њихов клијенат нипгга није хтео слушати и да је остао глув иа сва њихова уверавања и обећаван.а, да н.егово одуство може бити веома штетно по његову ствар. На све њихове красноречиве разлоге он је непрестано одговарао: Оа 1е т1 ип уезШо сИ да1апИото аоте го зопо, е го ^епдо 1 ). Све друго било му је свеједнб; част за њега била је у томе, да се иојави пред судијама и публиком у огртачу, који носе да1ап1иотгт. Збацивши костим галијаша, он оглашава своју невиност и нротестује против судског ислеђивања. Та околност довела је до овог инцидента. Коста, адвокат Музолинов, родом из Калабрије, изјављује председнику, да је он свечано обећао породици Музолиновој, да ће узети на се његову заштиту, али да он по савести не може извршити свој задатак, ако његов клијенат не буде присуствовао на судским претресима. Он ће се пре одрећи тога светог позива, него да га изврши како било. После тога он скида своју адвокатску тогу и удаљује се, не гледајући на протесте прокурора Сансоне, који примећује да ток правосуђа не треба да зависи од ћуди једног осу})еника. Друди адвокати не одобравају поиашање свога друга; и они желе да остану верни своме позиву, и да га због тога не треба да изневере. Ривера исказује то врло красноречиво, али преноси питање на друго земљиште, а то је умно стање Музолиново. Он нита: да ли по тамничкој уредби заштита треба да буде скраћена у слободном отправљању својих обавеза. Зар правосуђе не треба да стоји изнад таквих ситних приговора. Он моли поротнике, који све могу, да моле председника суда да нареди, да се Музолино доведе у оном оделу, које је било на њему, кад је он извршио оне преступе за које мора сад одговарати, а не у ливреји осуђеника, која тада није ни

1 Дајте ми огртач отменог човека, као што сам ја, па ћу доћи.