Полицијски гласник

БРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 38?

била на њему. И тек што су била уведена његова три друга, кад се и Музолино појави сам, с осмехом на уснама, рукујући се с друговима, другарски се јавља адвокатима, као што је изгледало, у најпријатнијем расположењу духа. Он заузиме место на првој клупи према судијама. Он је имао на себи сур капут, као што носе осуђеници, али су му допустили, или су се правили да не примећују, да огрне други капут и да навуче ципеле, ма да осуђеници иду босоноги, али он ни пошто није хтео да се појави пред публиком с голнм ногама. То полууступање, заједно са жељом да не буде лишен заштите оданог му адвоката Косте, победило је његово противљење. Музолино има типичну римску главу, овалну, боја лица мрка, црна коса кратко ошишапа, очи упале и црне обрве. Чело уско, лобања коничка. Такве се главе могу видети у болницамазаумоболне, код идиота, немих, једном речи код дегенерата. Његово је држање врло пристојно, али се но некад не може да уздржи од осмеха, и прелази на други крај клупе. Карабинери, постављени око њега, одмах га враћају на пређашње место. Тупоћа и свирепоет његовог лица падају јако у очи кад се он замисли и престане да се смеши. Он остаје потпуно равнодушан према читању оптужбеног акта. и не изражава ни најмање да је дирнут ни онда, кад се помиње прва осуда његова (тај се процес цо други пут врши) на двадесег годипа робије на галијама, коју он сматра као иеправедну, која ће га упропастити. Другог дана Музолино је с почетка пристојно устао и одговарао дсста мирно на обична питања: колико му је година, где се родио, чиме се занима итд. Али кад му је председник казао: — МУ 30ЛИН0 ! ноћу пзмеђу 28. и 29. Јануара 1899 г. ви сте убили из пушке Франческа Сидари? окривљени, не одговарајући ни речи, блажено се осмехне ; његов грозни осмех испољио је импулсивну душу тога човека; видно је било, да је он у томе тренутку осећао безгранично задовољство; у његовом осмеху исказује се радост човека кад се сети извршеног злочина. Тај осмех већ није извештачен, то није поза, него невољна изјава душе Музолинове. Он неколико тренутака оста ћутећи, не престајући да се смеши, наслађивајући се својом осветом. За тим осмеха нестаде, Физиономија се нагрди и Музолино сав Јтркћући, са бесмисленим гестовима, поче да виче оно исго што је и пре непрестано викао: Ја хоћу да ми се врати моје оцело, ја нисам убица; ја хоћу да ме господа поротници виде у оделу часног човека, јер сам ја частан човек. Више од четврт сата на сва питања председникове он је одговарао том монотоном виком. За то време, на лицу његовом нема осмеха и израза задовољства; оно је са свим идиотско. И ако он виче и љути се, поглед његов ипак остаје мутан, неодређен, безизразан. На један пут он пада на клупу; он се уморио стојећи, али карабинери га натерују да устане. Музолино протестује.

— Ја данас нисам здрав; ја не ћу да ме данас испитују; ја хоћу да ме нредседник испита сутра. Председник прети Музолину да ће га послати у тамницу, или у усамљену ћелију, ако и даље не буде хтео слушати. Окривљени, који за све време без прекида прелази од осмеха на љутит и надувен израз, опет пева ту исту песму: нека му даду одело часна човека, нека одложе испитивање за сутра, по томе што се он не осећа здрав. Лекари-експерти налазе се у сали; адвокати брагшоци траже да они испитају Музолина, да би видели да ли он доиста није здрав или се само претвара: и у првом случају моле председника да допусти Музолину да се одмори до сутра. Али после подне седница се настави. Музолино се реши да говори, и исприча лепо и красноречиво на свом родном калабријском дијалекту историју свога бегства из тамнице и четири убиства, која је он извршио. Прича сд отегла читав сат. Како је могао он, невин човек, да пробави двадесет и једну годину у тамници. Он, кога је природа створила с благородним осећањима и обдарила га благородним срцем ? Он, који непрестано осећа како му иза плећа расту крила, и како осећа безумну жељу да полети као бомба у ваздух, — он да труне иза решетака у тамници? Та га је мисао дан и ноћ гонила тако неодступно, да је он мислио да ће умрети. Један пут ноћу он није ништа видео. Неки невидљиви човек дотакне га у раме, а неки су му гласови говорили: — бежи, бежи, ти имаш благородна осећања, код тебе је благородно срце. Тада нека невидљива сила овлада њим, он осети да може разбити све преграде победити све препоне, и он се реши да бежи. И тада је он рекао себи да ако му буде иснало за руком да побегне, то ће значити да је Бог с њим. У том тону он је испричао сав свој живот после прве осуде, не допуштајући никаквог прекида, и бесно протестујући при најмањој прнмедби иредседниковој. — Мене осуђују за то што сам убио једног карабинера? Па ја сам више од свих жалим због тога. Али то је борба, ја сам се бранио од оних, који су хтели да сметају мојој законитој освети. И с необичним патосом, дигавши своје руке, он узвикне: — Доиста ја, сам тога мишљења, да народ никад не треба да се противи полицији, али ја сам хтео себе да спасем. Бришући лице марамом, он заврши : — Господине председниче, ја сам са свим изгубио снагу; сутра ћу казати и остало. Председник иосле кратког размишљања, одлаже седницу за сутра. (Свршиће се)

ПОСШАЊЕ С 1Ј1АДИМ ЗЛОЧИНДИМА и НАПУШТЕМОМ ДЕЦОМ (НАСТАВАК) Прва група обухвата најтежа кривична дела нашега крив. права; злочинства за која се смртна казна доноси или лишење

слободе преко десет година робије. Као што је горе наглашено, сумњиви се случајеви не могу подврћи испитивању, те дасе увиди, да ли узрок истих лежи у Фамилијарним одношајима; такође, када се не би могло хр^аво васпитање констатовати, Фамилија не би била у стању да посматрањем стања једпог оваког лица и благовремепим поучавањем, непрестаним и брижљивим контролисањем отргне исто, да бар у будуће ие чини кривична дела. То је и узрок што је у сваком оваком случају држава дужна, да противу оваквог једног лица корача. Не може се у једном оваком случају рећи, да ми овде мислимо само на окореле зликовце; овде је реч свакојако о детету, у погледу чијега даљег развитка држава треба и мора интереса да има. Друга група обухвата све намерне пре•ступе и бсгала злочинства, као и иступе §. 361 Л° 3 и 4 крив. зак., која се учине у стицају; иначе могу се овде додати и случајеви, када извесно дете учини како крив. дело у поврату. У овим случајевима такође није нужно, да се утврди, да ли је једно овакво дете Фактички било код своје Фамилије пренебрегнутоуваспитању. Кадаједно такво дете можда има наклоност, да чини зла дела и да му у погледу овога његова Фамилија апсолутно не може помоћи и да се према томе може ценити, да је оно још у својој Фамилији заражзно клицом невасгштања и покварености, онда је дужност државна. да отргне једно овако заражено дете од његове Фамилије. Свакојако једно такво дете није довољно надгледано, поучавано и опомињано у погледу своје дужности. Због тога је веома нужно, да држава с своје стране овде посредује. Исто важи а можда и у много јачој мери, ако се противу једнога овакога младога лица утврди какво дело у иоврату. Родитељи и васпитатељи су истрагом о кривици детињој извепггени, детету је истрагом државних власти стављено до знања, да је оно учинило нешто забрањено и ако сада после свега овога учини исто или слично крив. дело са овим првим, онда нема сумње, да је дете у веома рђавом положају, односно да му однеговање није дало погребно васпитање а које би га одвратило, да бар у будуће не пође злочиначким трагом; но исто је тако потребно државно корачање, када друго дело није једнако или слично с првнм, јер извошењем овога другога дела, родитељска дужност је потнуно осумњичена и може се у неколико са сигурношћу рећи, да се њом у будуће нећз моћи утицати на поправљање једног оваког детета. Не сме се заборавити, да је таквим родитељима обично још, ире нег' што су оваква деца извршила једно овакво кривично дело, познато њихово држање и њихове наклоности за чињење истих, или су исти били бар у могућности, да се са истим наклоностима упознаду. Злочинствима и намерним преступима стављају се на равној нози и дела извршена противу §. 136 № 3 и 4 кри. закона. Просјачење и скигарање је један особити карактеристични знак запуштености. Мислило се. да је просјачење за јела резул•гат — односно последица глади и да се исто из крајње нужде чини Но ово наше захтевање противу деце не управља се према