Полицијски гласник

СТРАНА 390

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 50

кући и тамо — затече Енмонду. Она јој рече, како је морала раније изићи из цркве. јер јој је било тешко. У путу је наиао на љу неки човек од кога је она морала побећи кући. — У оптужби се узима, да је овај човек био Рајмонд, с ким се Енмонда раније договорила, да се ту састаиу. После божићних празника вратише се муж и жена кући. 27. децембар прошао је без свађе, али се догодило нешто, на шга се у тужби врло велика важност полаже. Енмонда је тога дана дознала, да је имање које би наследио њен муж доста велико а по њиховом брачном уговору, она је била његова наследница — и хтевши да се опрости мужа, спреми му за вечеру неку чорбу са врло чудним укусом. Муж се пожали на то, али није добио иикаква одговора. Кад би преко ноћ, њега спопадну јаки грчеви, за шта се његова жена није ни најмање бринула. Изјутра јој иримети муж да чорбу други пут боље и укусније скува. После неколико тренутака чује, како Енмонда нешто туца у суседној соби и иомисли, да је то со. Она му за тим изнесе опет неку чорбу, која је била. врло одвратна. Понсет наиђе на нека врло горка зрнца у чорби и не могаше је јести, даде је некој просјакињи, што је баш у том тренутку молила иред вратима за милостињу. Сирота жена и ако је била гладна, није могла јести и чуђаше се што је јело тако рђаво. Енмонда баш у том дође и истрже тањир из руку просјакиње , па јој пружи парче хлеба. Одмах се приметише на Понсену знаци тровања. Страховити болови у желудцу и цревима тако су га мучили, да се ваљао по земљи. Енмонда извесно, да не би гледала самртну борбу свога мужа, оде једној својој пријатељици; кад се вратила кући, заиита суседе, који се беху искупили на запомагање отрованог ГЈоисена: »Шта је Петру?« На шта јој они уплашено одговорише : »Шта му је? Несрећнице, шта сте учинили !« Она се пожури своме мужу, седе поред њега и рече са претворним учешћем у болу, како то није ништа опасно, како ће му она донети шећерне воде. Отровани човек викну промуклим гласом, да му донесе само оно што му је и у чорбу метнула. Да ли је то било исмевање или у збиљи, што је он молио, да га опрости оних страшних болова? У исто време ваљаше се и просјакиња по земљи у једном суседном дворишту. Она је имала оне исте болове, које и Попсен. Дозваше лекара и он рече, да је болест дошла услед тровања арсеником и показа арсеник у авану, у лонцу за кување чорбе , па и у самој чорби. У орману за одело нађоше арсеника завијеног у хартији. Сад беше јасно, да је Енмонда хтела да отрује свога мужа. Лекару пође за руком да спасе отроване, а Енмонда умаче одмах ио његовом доласку. Њу је гонио страх и грижа савести; лутала је по околини од једне колибе до друге, да моли за преноћиште. 11. јануара провела је добар део дана по киши и хладноћи, била је мокра до коже; она се страховито мучила. На послетку уђе пред вече у једну кућу у Пјершателу. Ушавши, утули

светлост да је не познаду и приђе Пећи, око које су седеле неке личности. Али је познадоше и прекорише. Она је плакала и говорпла јецајући, како је истина да је она хтела да отрује свога мужа, али је тој њеној несрећи крив неко други, који мора сад са њом њену судбину да дели. После неколико дана ухапсише је и она признаде све; отровала је мужа на заповест Рајмундову, који је њу задобио за себе лажним обећањима, |_молбама и претњом. На бадње вече састала се она с њиме у црквеној порти, и он јој је онда страшним речима наредио да мужа скине са света. За тим је упутио на једног трговца у Муру, код кога може добити арсеника. Кад њен муж не буде више живео, он ће је узети; јер он воли само њу и никада на другу није ни помислио. Рајмунд је побегао испред осуде и више га не могаху наћи. Пред судом оптужена пориче први покушај тровања, а признаје онај од 28. децембра и наглашава, да је то све радила под утицајем Рајмундовим. Осим тога, причаше, како је хистерична; често је обузму неки чудновати прохтеви и као да изгуби присуство духа, те не зна шта ради. Већина сведока, а међу њима и лекар, који је у затвору посматрао оптужену, изјавише, да је она врло ограничена, али да се прави зиаци лудила нису ипак појавили. — Француски браниоци воле, да дејствују на судије позоришним сценама; тако на пр. у парници Делпеховој употребио је Оранилац шесгоро деце оптужене, као средство да ослободе њихову мајку. Он рече: »Устаните децо оптужене мајке и молите суд, да вам је врати!® И шесторо деце од које је најстарије имало 23 год., устаде и илачући мољаше суд, да ослободи њихову мајку. Призор је збиља изазвао сузе и код судија и код свију присутних. И овај покушај крунисан је ослобођењем оптужене. Тако је и у овоме случају бранилац извео једну позоришну сцену. Муж оптужене седео је поред браниоца и изјави, да он од своје стране оирашта кривицу својој жени. Судска сала постадде иозорнипа. Бранилац тражаше да се узме у обзир што је оптужена привремено неурачунлЈИва. Јер за време парнице она се беше јако уплашила и обузе је такво дрхтање, да се претрес морао прекинутн за неколико тренугака. Од једном паде она у несвест. Одмах се примети на судијама, да их овај призор бејаше дирнуо. Они се саветоваху дуже време и председник објави на послегку ово: »Истина је, да је оптужена крива, што је извршилајпокушај троваља над својим мужем ; али је то било у насгупу лудила (!!)« Ретко је која тровачица овако прошла, па баш да је и у несвесном стању извршила дело. Судије су били веома милостиви у овоме случају. Председник је ипак нашао за потребно, да јој каже неколико речи после објаве ослобођења. Он се обрати њеној савести и препоручи јој пре свега, да не заборавља иикад страшне часове,"које је сад преживела.

!

Из СТРАНОГА С8ЕТА

Љубавна драма у позоришту. — Под натписом „Атентат у позоришту« донели смоуовој рубрици нашегапоследњегаброја, како је пекакав поморски ОФицир у позоришту, за време представе. пуцао из револвера на једну даму и на себе. Сад доносе петроградски листови о томе подробније извештаје. Ево шта они кажу: Ужасна наника настала је у позоришту Панајева за време иредставе шаљиве игре »ЈБубавна игра". Док се на позорници одпгравала једна ; мелодрамска љубоморна сцена, одјекнуше у партеру револверски пуцњи. Публика поустаја са својих места и виде како пада нека млада дама, са чијег је чела текла крв. Представа буде прекинута. Атентатор се драо као бесомучан : »Наталија, уби ме!« С великом је муком пошло нолицији за руком да нападача укроти и одведе из позоришта. Он је, као што је већ речено, царски марински-официр. Међутим у позоришту настаде нов скандал. Кад је публика сазнала, да^дама није смртно рањена, тражила је, да се представа настави. Други део публике,. опет, протестовао је противу тога. И тако се диже паклена галама. Настављена представа морала се понова прекинути. Онда изиђе на позорницу нозоришни управиик, стаде умиривати публику, која му је лармајући одобравала и удеси даље представљање. Д Опет елегантан лопов. — Железнички чиновник Кох, којега је железничка управа у Штеглицу отпустила због разних неисправности, најмио је себи нов стан, иоказивао се веома елегантан и никада се није могао видети без лакованих ципела и цилиндера. Кад је у кући, у којој је он становао, нестало једне ручне^касице^са 14.000 динара у хартијама од вредности и нешто у готовом новцу, падне сумња на младог елегантног господина, који је[у осталом био пореклом из добре породице и могао очекивати још и повеће иаследство. Притеснише га озбиљно и тако он најзад призна крађу. У Пепгги је, опет, ухапшен сегедински грађевинар Еморик^Молнар, један од најугледнијих грађана и поседпика у Сегедину. Пре неки дан је Молнар у Пешти нудио на продају једпоме златаруј много драгоцености, у вредвости од више хиљада крупа. Како се златару учинила ствар сумњивом, јавио је одмах полицији, која га одведе н претресе. Код њега су том приликом нашли многобројне заложнице од разних драгоцености. Молџар је'причао, да је све то нашао при ископавању темел.а неке старе куће у Сегедину. Полицијски извиђаји су утврдили, да је Молнар суделовао при многим опасним крађама, које су у последње време извршене у^Сегедину. Молнарова жена одмах је у Сегедину притворена, што је тамо изазвало највећу сензацију, јер су Молнарови били опште поштовани. Исто тако је берлинска полиција ухапсила галичког трговца Игн.ата Хорвица због многобројних крађа, које је трговац починио у разним берлинским хотелима.