Полицијски гласник

БРОЈ 50

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 391

Он је у сваком хотелу мењао име. Хорвиц је био до сада више од двадесет пута осуђиван због крађе. Овај догађај може лепо да послужи као још један прилог и допуна нагаем чланку »Модеран лопов," што је изашао у последњем броју „Полнцијскога Гласника". Д Жртва љубоморе. — У Келну је ових дана извршено страглно убиство над једном берлинском девојком, по имену Фрида Белке. Њен љубазник, богати Француз 'Гесје, у.једном нападу љубоморе убио је сикиром. После тога је убилац сам себе устрелио. Фрида Белке била је кћи честитих родитеља; она је била прво продавачица у трговими, али се убрзо посвети позорници, на коју је неко време излазила као играчица. Наклоност и издашност богатих обожавалаца отрже је пре три године и томе позиву и Фрида свије своје гњездо у Шарлотенбургу код Берлина. Француз Тесје, снабдевао је обилним средствима; радо до душе, није давао овај познати тврдица; али бојазан, да девојку не изгуби, побе^ивала је његов тврдичлук. Само је на своје одело Фрида иолагала и носила се елегантно, у осталоме је, пак, газдовала веома штедљиво. Њена је заоставштина прилична; она није држала послугу. Она је поглавито тежила, да стекне неко имање, које би могло њу и њену породицу да обезбеди. Да би сваки њезин корак могао пратити, љубоморни Тесје је поставио читаву гомилу дедектива, чије га је издржавање коштало доста новаца. Од јутра до ноћи ишли су ови посматрачи стопу у стопу за Фридом, често пута у даљу околину берлинску , само да би могли свога госу по■ганко обавештавати о понашању девојчином на сваком кораку. Она је, пак, знала за све те мере свога Француза исто тако добро, као што је познавала и посматраче, којима је по кад што парочито давала прилике за неповољие извештаје, „да би се само стари лудак љутио.« Иоследица су били Формални проломи беснила Тесјеовог у његовим писмима девојци. Али она је била својега господарства над њиме и сувише свесна, а да би сматрала, да га јој се ваљало бојати. Тесје се беше у својој отаџбини више иута безусиешно кандидовао за посланика у Француском парламенту. Био је нациопалисга и веран католик. Фрида Белке није ни мало прикривала своје антипатије према обожаваоцу. Па ппак ју је, и норедтога, могао Тесје склонити, да се пре неколико дана с њиме састане у Келну. Тесје се тамо изјаснио девојци, да хоће да се венча с њоме. Четири се дана она борила претиву тога брачнога плана. Најзад је изгледало да је била попустила, да би за тим ипак под рукама овога човека, који је опет био постао љубоморан, нашла страшну смрт. Предмет љубоморе Французове био један јужно-немачки поседник, који је девојку исто тако страсно волео и којему је она л,убав враћала. После свега овога ваља напоменути, да девојка ова није била ни мало лепа. Д

Самоубиство из супруисанске љубави. — У Берлину је умро неки кројач Слапозински, који је био прилично образован човек. Није имао деце. Његова га је асена изванредно волеиа и никако га није могла прежалити. Шалост јој је била у толико већа, што је и н.ена сестра била неизлечиво болесна. Те се, дакле, две жене договоригле и одлучише да умру заједно. Оне су отишле на гробље и ту су, близу Слапозинсковог гроба, попиле отров. Обадве су нађене мртве. Д

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања : I. „Јанко Павловић, није нлаћао уредно порез, те му је власт распродала сво земљиште , сем једно њивице од 0'22 хектара. Земљу ову купила је његова жена Јаглика новцем, који је као мираз донела, и имање је 110 пописним књигама пренесено на њу. При разрезу пореза, благајник општински задужио је личним порезом с главе на главу (ло 6 динара) и Јанка и Јаглику, а тако и порезом 5°/ 0 . који такође иде на личност. Да ли је овакво оптерећење личним порезом правилно иди не?» — Па ово питање одговарамо : По ставу друдок чл. 7 1. закона о пепосредном порезу, удате жене, чије имање ужива муж, не плаћају никакав, па ни личпи порез, али је муж дужан да пријави имање своје жене и да плати порез. Према овоме, Јаглика не мора да плати 6 динара пореза на личност, који иде с главе на гдаву, кад је заједно задужена са мужем и он оптерећен овим норезом. Што се тиче пореза на личност у 5°/ 0 , он мора да се наплати према порезу, који имање плаћа, иа било од Јанка било од Јаглике. II. „Јеремија Вуковић, из Баргова, кажњен је од стране школског одбора са 2 дин. у новцу, за неуредно шиљање ђака у школу. Но закону о народним школама, односно објашњењу, г. Мииистра просвете, Јеремија не подлежи плаћању новчане казне, јер пдаћа испод 10 динара непосредног пореза, већ има да издржи 2 4 сата затвора. Да ли Јеремија треба да плати и 2 динара таксе за осуду, кад у закону о народним школама нигде не стоји, да ће се наплаћивати такса, а то, у осталом, не стоји ни у закону о таксама ?" — На ово питање одговарамо : По величини казне, која се .предвиђа чл. 20. закона о народним школама, кривице ове спадају у ред иотупа. За извиђај, пак, иступних кривица, без обзира из које законске примене оне излазе, плаћа се по т. 8 7 а зак. о таксама, такса у 2 динара, коју према т. 98- поменутог закона наплаћују и општински судови, па и остале власти, које осуде изричу.

У остадом, ако би се ова решења о осуди узеда као административна, ипак би се наплаћивала горња такса у 2 динара, па према томе, треба таксу да плати И Јеремија. III. кКад се у једном грађанском спору досуди једној страни заклетва, и пошто пресуда постане извршном ова позове да заклетву положи, а друга страна не дође да присуствује , може ли се заклегва извршити, или ће се одређивати други дан за то?" — На ово питање одговарамо: 8. 27 4 грађ. суд. поступка, јасно је одредио, да ће се на полагање заклетве позивати обе парничне стране. Какве последице доноси недолазак за једну а какве за другу парничну страну, прописаио је у §. 27 5. поменутог закона. Тако, ако на рочпште за заклетву не дође онај, који заклетву има да ноложи, пресуда ће се извршити на шгету његову ; а, ако опет на рочиште не дође противна страна, заклетва ће се извршити и без њенога присуства. IV. а 11о чл. 39. т. 3. закона о среским, окружним и општинским буџетима, у сваком општинском буџету предвиђа се позиција, из које се исплаћују путни грошкови општинских часника, кад иду ван своје оиштине но службеном послу. Да ли у ове часвике улазе председници општина иди благајници, и имају ли гграво на награду кад носе у среско место наплаћени порез ради предаје, и ако имају то како — да ли ио километру или на дан? с< — На ово питање одговарамо : Ни једним законом није, истина, нарочито предвиђено, да ће се председницима и благајницима плаћати путни трошкови, које би они учинили носећи норез у среско место ради предаје, нити је одређена величина ових. Али како није право, да ови људи врло често, а најмање два пута месечно иду у среско место, и тамо се излажу трошковима, који се не могу подмирити и иначе малом нлатом, то је ред да им се ови трошкови признају и у случајевима предаје пореза, а и у свима онима, кад су они нарочито позвати по службеној дужности од старијих власти, а без какве своје кривице или датог повода. Колики би био тај трошак, и како би се плаћао — дневно или друкчије, имао би да одреди општински одбор у смислу т. 18. чд. 84. закона о општинама, коме се треба и обратити са захтевом. V. „Павле Ђокић, земљоделац из Вртдога, продао је извесно своје имање Ђорђу Јеленковићу, ондашњем, под погодбом да му на продато земљиште изда уредну тапију. Да би могао издати тапију, потребно му је уверење о томе : како њему, као. земљоделцу, остаје још довољно земље у смислу 8- 471. грађ. судсног поступка, и он је тражио од општине, да му такао уверење изда. Општински суд уверен је, да Павде има и више земље, него што му штити закон као земљоделцу, јер је он у кући једина пореска