Полицијски гласник

БРОЈ 51.

У БЕОГРА.ДУ, СУБОТА 13. ДЕЦЕМБРА 1903.

ГОДИНА VII

сауз с/?о о б ?о сус/з о оо СјОо о//з ч>у> с-оо -у>о е/уг с/уа с<уз ооо о»о с/?о ооо ооо ооо ооо ооо с//г е /оо ооо с<оо ооо ооо ооо с/?о соо сх/о с/?о

(Х?0 ооо ооо с/»о сгзо сло с-оо ооо о©о сг?о ооо СУГО аоо

ОЛИЦИЈСКИ глдсник ГОЧНИ МСТ ЗА П0ЛИ1Ш БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАНИЈ? ПОЛИНИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ 9 вЈ с/ро соуо оро (УЖ&кп ооу с^а. о?о С^О оро (Ууј ооо.с/ур оос с/у: с>бо ооо ооо ооо соо ооо оо^ О9о о?о о&с с<оо (ууз соо ооо ооо С.ОО ооо ооо суоо ооо с.о>о оу:"соо осо с<?о ооо оор оо^ с/?о ооо ООО а^РС^

УРЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРОТВА УН7ТРАШЊИХ ДЕЛА

ООО 06>О ООО $&) С*?р СОО ООО^Об-О 0<УР ООО ООО С*УО ООО ООО ООО сг?0 ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО Об?Р ООО Об>Р ООР ОбО ОбО ООО ООО ООО ООО ООО ОДо"обО С/УЗ ООО ООо"оОО ОбУ5 ООО ОДК) ОјОО Ооро ооо О^а

КР^МИНАЛНА СУГЕСТЛЈА

(Свршетак) На претресу, бранилац оптуженог обрати нарочиту пажњу на сугестију иаазвану путем штампе, и издејствова лекарско носматрање за извесне сведоке, чији се искази никако не слагаху са правим стањем ствари. Остављајући на страну то. да ли је Бертхолд био крив или не, ма да га је суд осудио, главно је то, да су лекари — вештаци утврдили: да су сведоџбе 18 сведока биле инсаирисане тутем штамае. Један од њих нпр. тврдио је, да је онога јутра, када су злочини извршени, видео у три маха окривљеног у околини места на коме је злочин изв,ршен, као и^да га је одмах поз^ао по ФотограФијама у новинама, док су, међутим, вештаци. утврдили, да га нису ни могли видети, по што је истога дана и у исти час био на другом месту —- испитиван је код суда као све^сјк по извесној кривици. Није, дакле, могао бити у исто време на два места. Овај случај, толико интересантан, довољно нам показује, да наши судски испити мало рачуна воде о сугестивним Факторима, као и да је број сведока, који се најсавесније куну на ствари нетачне и лажне, много већи но што се, у опште, верује. Једновремено са овим, он нам у исто доба доказује сугестивне моћи штампе. Други случај још је интересантнији, и тиче се једног сугерираног криминалног атентата. Октобра 2. год. 1899 жена месара Сотера била је оптужена, опет пред поротним судом у Милану, због намераваног атентата на живог свога мужа и још 9 других особа. Све ово имало се извршити помоћу разних мађија и извесне справе, коју је метнула мужу у ципеле. Сама оптужена беше озбиљно болесна од стомака, и показиваше симптоме трудноће и хистерије. Потпуно огрезла у празноверицама. она је извесну врачару, коју је у свакој важнијој ствари за савет питала, сматрала као неко натприродно биће, које има утицаја на живот и смрт људи. Што је најлепше, ова иста врачара денунцирала је полицијској власти своју жртву, пошто јој је претходно измамила списак личности чију је смрт желела. По тражењу браниоца оптужене, суд је позвао у помоћ лекаре вештаке и они су утврдили, да је слободна воља оптужене (жене Сотерове) у овој ствари била поремећена моћним утицајем врачаре, која ју је денунцирала, чему је, у многоме,

допринело њено критичко (трудноћа) и хистерично стање. На основу оваквог лекарског тврђења, суд је ослободио оптужену и то је био први случај (бар у Немачкој), у коме је суд признао утицај спољне сугестије. Криминална сугестијанаЛочиКјв је опасна за децу, хистеричне особеј и ^ичности са убразиљом. Многобројни, до сада познати примери најбоље нам пд^азују, да има велики број послушних личнЦсти, које се и у будном стању слепо покоравају сугерираним идејама, или које су проста играчка халуцинације, илузија, слабог сећања ит, Лако је појмити, да искази ових сведокг? могу одвести на странпутицу. Нису ретки случајеви, у којима су поједини били невино осуђени на основу сведоџаба, које су потицале услед слабог памћења,. а познат је и случај Аделе В који помиње \Дијежо-а, у којем је она, под утицајем сугестије, признала намерни побачај детета, па је тек доцније, пошто је одлежала неколико месеци, у затвор\-у(гврђено: да кривицу, због' које*.је осуђена^ није могла учивдги из простога разлога, што се пије на'лазила у стању трудноће. Пример који ћемо навести доказује, да утицај- сугестије може трајати врло дуго, а да не буде опажен од околине сугерираног лица^ Једна девојчица од 5 година, имала је страст да лупа најдрагоценије предмете у стану својих родитеља али са таквом вештином, да је родитељи, никад нису могли ухватити на делу. Све могуће врсте педагошких казни биле су безуспешно употребд.ене. Плачуки, дете је редовно признавало своје грешке. И само везивање детета, коме се у крајњем случају прибегло, није имало никаквог успеха, јер се, и поред овога, разбијање продужавало. Тек после 9 месеци, један прост случај обелоданило је целу ствар, Дете беше отишло у поље са родитељима на дуже време, и то без своје боне, која је остала у граду. Последица овог растанка са боном показала се у томе, што је дете на мах престало са лупањем ствари. Ниј.е било тешко погодити и доцније истрагом утврдити, да је бона путем сугестије, утицала на дете, да наноси штету својим родитељима а у извесним приликама прима на себе и оне кривице, које је сама она — бона — извршила. Сугестија у будном стању може бити извршена и помоћу саме лектире и конверзације, и то на личностима потпуно нормалним. Већ поменути Бертхолдов процес најбољи је доказ о овоме.

■д. ди чж

Прочитана мишљења и закључци утичу моћно на наше сећање. Једна конфузија „порађа се постепено измећу нашег знања и с'1*«ш, које смо прочитали или чули. Преинађење истине происгиче, у главноме, из недостатка правилног размишљања, јаке уобразиље, узбуђења и умора. Моментални утицаји једне личности имају особину, да изазову старо сећање и да га промене. На овај начин лако се може десити, да се у свести образује један скуп Фикција и истине, који, често пута, ФалсиФикује стара сећања. Са ових ра злога судија, дац^е, мора водити рачуна о забоавностгГ иЦјздиних сведока и аазити, да сам, ,својим наваљивањем, не сугерира сведоку в извесне детаље. Само озбиљније проучавање сугестије са гледишта теоријског, биће у стању да ограничи утицај штампе на криминалитет. Примери, које смо изнели, довољно су доказали, да слободна воља једне личности може биги ослабљена применом сугестије. Једна личност, која ради под утицајем сугестије, мора се сматрати као потпуно неурачунљива чак и онда, кад је у сваком погледу нормална. Злочини извршени аод утицајем сугестије, према овоме, индентификују се са кривицама душевно болесних личности, које се, као што је иознато, врше под утицајем неодољивих сила. Са свим је друга ствар, пак, са творцима оугестије, који јесу и морају бити одговорни за дела својих жртава исто онако, као и кад би сама та дела извршили. Много су тежи случаји, бар за судије, у којима сами творци сугестије нису свесни криминалних акција, које преко другога врше. У оваквим случајевима није могуће казни ги ни творца ни извршиоце, по што ни код једног ни код другог нема кривичне намере. Још нешто: Од свију поља на којима сугестија може са успехом делати, поље празноверства једно је од најплоднијих. Многобројни и страховити злочини из ове области, чија је главна одлика недостатак културе, то најбоље доказују. Из свега што смо до сада реклн о криминалној сугестији, даје се извести овај закључак : 1. Злочини извршени над хиинотисаним особама, или над другим личностима, готово увек ограничени су: а, На сексуалне арестуае и б, На нехатне аовреде хианотисаних особа.