Полицијски гласник

СТРАНА 394

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51

2, Сугестија у будном стању има много веИу впжност са гледишта судско-медецинског но што се верује. Поред овога: а, Она може утицати на лажне исказе — сведоџбе — и код иотиуно нормалних личноста, и б, Ока може утицати на иоједине личности, ирема њој осетљиве, да изврше сугериране им злочине. 3. Задатак науке о иаучавању сугестивних иојава, много је веИи и озбиљнији, но што се то до сада веровало. Да ли ће криминална исихологија бити у стању да одговори свему ономе, што се од ње очекује, буду&ност Ке иоказатч. (Агсћјуев (1' ап1горо1о{пе сптте11е) Д. Ђ. Алимпић РАЗБОЈНИЧКА ЕПОПЕЈА У ИТАЛИЈИ

(НАСТАВАК) У даљем току процеса бивали су најразличнији инцидевти, у неколико и театрални. Искази сведока тако су раздраживали бандита, да је он просипао грдње и на сведоке и на судије, и на крају љутито је узвикнуо: — Ја више не ћу да дођем у суд! Ја не могу да сносим тако рђаво васпитане људе! После тога председник донесе одлуку, да се Музолино више не пушта у дворану судску, и да се сведоци саслушавају без њега, поред свих протеста једног од заштитника његових. Као крај свега тога, заштитници Музолинови, њих осам људи, преговарали су међу собом и одрекну се заштите. Само један од њих, Руфо, остао је на свом месту. Али и он изјави, да он сам не не може узети на себе одговорност заштите и моли да се седнице одложе док не дође његов друг Трипени, најчувенији адвокат у Калабрији и народни посланик. Музолина та нова околност није много дирнула и кад је чуо о њој, он узвикне: — Отерајте све те адвокате, ја ћу умети сам да се браним! Седнице су биле одложене, и простом народу дрско понашање Музолиново у суду изгледало је право херојство. Нарочито су се одликовале женске, као, на жалост, увек у таквим случајима. Разбојник је сваки дан добијао богате поклоне у новцу и јелу. Тако исто чудновато било је то, што су у цркви града Луке палили свеће пред Богородичином иконом и пред иконама других светаца, да би Музолино био ослобођен на суду. На другој седници после саслушања сведока о крађама и убиствима Музолиновим, судије су намерава-гге да изиђу на саветовање, кад Музолино уста и затражи реч. И оним истим пластичким гестовима и истим патетичким гласом, он говораше: — Музолино је поштен човек; он не уме да краде. Говоре да је он писао писма, којима је изнуђавао новац од људи. Али та писма није писао Музолино, то се може доказати. Говоре још да сам ја ишао неким лицими да од њих изнудим новаца. Али

то нисам ишао ја, него људи који се користе мојим именом. Призовите господине председниче људе, од којих сам ја, како кажу, изнуђао новац, и ви ћете видети да ће они признати да ја нисам долазио к њима. Та изјава Музолинова учинила је силан утисак, искреним тоном којим је она била изговорена.

Међутим сродници и другови Музолинови измисле, како је говорио један италијански лист, занимљив план, да би тог чувеног разбојника извукли из тамнице. Они намисле да истакну његову кандидацију у једном од изборних округа, да би он био изабран за посланика у парламенат. Влада ће тако морати да га ослободи. То што је испало за руком Феличу, посланику социјалистичке партије, може и њему испасти за руком, говорили су другови Музолинови. У то време претрес се иродужава, изазивајући све нове инциденте. На Музолину се види велика нервозност. Призивају за сведока бившега бригадира; разбојник примећује, да је у овом случају бригадир навукао свој пређашњи мундир. да би исказима својим дао више важности, и пошто га је одмах спопао гнев Музолино дрекне: — Зашто сте се ви појавили у мундиру? Ето какви су сведоци,који ме окривљују! Зликовац један! Господо поротници чувајте се сведока! После тога Музелино седне, пошто га је председник строго опоменуо да му не смета; али по ново скочи, кад га је други један сведок окривио да га је он подстицао да убије двојицу људи. — Ја никад не убијам по поруци, чујете ли? — дрекну он; — кад са мном поступају неправедно, ја сам учиним себи правду, то је све! С развитком процеса место многих адвоката, који су бранили Музолина, услед разних околности, бивало је поступно све мање, док најпосле није остао ни један. ГЈредседник је с муком нашао најзад адвоката, који се примио тога посла, РаФајила дал Поџето, који је већ био 83 год. стар. Читаву једну недељу председник је свако јутро отварао седнице, и одређивао адвоката разбојнику, али су сви под разним изговорима, одмах се одрицали тога, не казујући прави узрок тога отказивања, који треба тражити у солидарности адвокатског сталежа. Музолино је свако јутро беслио, изјавЛЈујући да он не прима друге адвокате, него адвокате сИ МисЈа. — Али ваши су вас адвокати напустили — говори председник. — И лепо су учинили, — одговори бандит, за то што мени треба судити не у Луки него у Калабрији; тамо мене знају тамо мене разумеју! Али поплашивши се да може раздражити против себе поротнике, одмах се поправи: — Ја говорим то не за то, што не верујем благодарним поротницима града Луке или вама благодарни господине председниче; него правда захтева да се мени суди у Калабрији а не у Луки.

Он је вероватно чуо ту Фразу од кога било од својих пређагањих адвоката сН Мисја, и то му је сад био изговор месго пређашњег тражења нарочитог одела. Председник му обећава, да ће му дати адвоката који ће га бранити, и, као што је горе веЈ) казано, не могавши му наћи младог адвоката, одређује му ех-оШсш подпредседника адвокатуре у Луки, дал ГЈоџета. То је старац који је врлр окретан за својих 83 године; он чига без наочара. трчи уз степенице живо као младић. Мишљење дал Поџета, да је ток правосуђа могао ићи даље без препона, да су поротници могли слободно ценити Факте, не излажући се никаквом притиску, — то мишљење Поџетоио било је тим компетентније, што је он двадесет и пет година био друг у раду Франческу Карари, оснивачу консгитуционалног и администрагивног права у Италији, коме је подигнут споменик пред судским здањем у Луки. Сам Поџето био је проФесор конституционалног права на универзитету у Пизи, и издао је четири свеске чланака о том праву, које ни један италијански адвокат не пушта из руку. Напуштен од својих пређашњих адвоката и у очекивању док нови адвокат изучи ствар, која му се тако ненадно свалила на врат, Музолино је и сам узео на себе своју одбрану, и у тој новој улози он задивљује публику оштроумношћу својих одговора, и умесношћу својих питања сведоцима. За тим су дошли на ред сведоци, изазвани одбраном. Музолино не жели да се о њему говори да је епилептик; он се старао и то да докаже, да он није никад припадао каквом тајном друштву и да МаШа постоји само у ображењу карабинера и предсгавника друштвене безонасности, који су, место да су се старали да њега разумеју, само ленствовали и пировали. И тим поводом Музолино им чита моралну лекцију. — Није поштено — говори он — да се тако траћи државни новац. Ја то никад не би чинио, пошто су државни новци сиротињски новци. Пошто је свршено саслушавање сведока, онда су над Музолином извели медецинско испитивање уч.ени експерти, који су позвани да кажу свој суд о његовој одговорности. ПроФесор Марсели са универзитета у Ђенови, Санктис и доктор дел Карно били су за окривљење, а проФесор Бјанки из Напоља, Паницит из Модене и Христијани — за извињење. Експерти, који су били за окривљење не признају код Музолина никакве карактеристичне знаке, који по мишл-ењу криминалне италијанске школе, ослобођавају од одговорности. А експерти који су били за извињење не сумњају у то, да је оптужени епилентик. У суштини из свих сведоџаба и исказа по томе предмету, немогуће је извести што било јасно и одре!>ено. У свом оптужбеном говору прокурор црта наравствени облик окривљенога, али пре него што пређемо на то, овде ће бити згодно да наведемо мишљење чувеног чезара Ломброзо о Музолину. Писац дела ХЈото с1е1т^иеп1;е убраја Музолина у нешто средње између криминалоида и урођених преступника; при том,