Полицијски гласник

БРОЈ 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 395

по његовом мишљењу, он је ближи првима него другима. Он је по томе пре криминалоид, и његови су преступи били изазвани узроцима, који су их правдали у његовим очима, и у очима људи који су га окружавали. Осим тога, он се родио у области, где се убиство не сматра за тако велики преступ. као у другим крајевима, а уепсЈеМа (ооветај сматра се као дужност. Са варварском представом о правосуђу, коју је он имао да врши, он је одмеравао казну према кривици; тако је он лако рањавао уногу оне, који су га мало увредили. Најзад ако се код њега и примећују знаци изрођавања — јако забачено чело и асиметрија у лицу, он ипак није потпун тип преступника. Али поред свега тога, он се јавл^а као ублажен тип урођеног преступника: још од 11-те године па до своје 21-е године он је вршио иступе: упади у туђе станове, иошење забрањеног оружја и задавање рана — то су подвизи, који су га ставили на чело МаФије. И ако је својом снагом и својом окретношћу могао одлично зарађнвати свој хлеб занатом каквим, он се није навикао да ради Он толико није свестан значаја преступа, да је један пут, кад су га ухапсили, молио начелника да га пусти само да убије двојицу својих непријатеља, који су му умакли из шака. Музолино се веК и по томе може сматрати да припада класи урођених преступника, што су његов дед по матери и његова тетка, били апоплексичког састава; један његов дед, један брат и гри полубрата, били су осуђени за крваве преступе, и најзад две сестре, отац и једна тетка јесу епилептици. Сестра његова Иполита врло је бујна, а та се црга још оштрије показује код његовог млађег брата, који је, изгубивши у коцки с једним другим један марјаш, запретио му да ће му одрезати главу ако му га не врати, Најзад је Музолино урођени преступник поглавиго због тога, што он већ десет година пати од епилегггичких наступа — болести, која је као што то доказује Ломброзо, у основу урођене преступности. Музелино је шест месеци патио од еиилепсије пре него што је извршио она два покушаја убиства, који му нису испали за руком, који су му навукли прву осуду. Због епилепсије је он био тако ванредно окретан и брз, да је могао лако прескакати преко страшних провала, и јако превртљив и пун противречности, због чега он и бива час раздражен и нервозан, час ћутл»ив и као идиот, час зверски крвожедан и свиреп, час добродушан. У њега је таштина урођеног преступника, он се осведочава да ли се њиме занима штампа и жели да му Бог суди. Он сматра себе за врло знатну личност, и шта више мислио је да може бити изабран за посланика, да би навео владу да га помилује, као што је то бивало у Италији с политичким преступницима. Он често гордо узвикује: — Ја сам тај Музолино! Он с краљевским достојанством пролази кроз светину, говорећи — Опрости народе! Он упоређује себе са гроФом од Монте -Христо. Његова је великодушност типичка, великодушност класичког разбојника, која је у томе, да се своји преступи загладе туђим новцима, које није мучно добио. Његов дух показује се и у стиховима, који нису гори

од многих рђавих италијанских стихотвораца, и изражавају крајњи егоцентризам, као на пример овај стих: Рег 1;е 1а 1Љег1;а, — рег аИг! 1а тоИе (За тебе слобода, за друге смрт). (Свршиће се)

§. 15. И 16. ЦОДНЦНСКЕ УРЕДБЕ У чланку „Министар унутрашњих дела ништи закон", који је изашао у 49. броју »Гласа« изнесено је, како је све оно, што је у обавештењу Министровом о значају § 15. и 16. полициске уредбе, поменуто и о §. 17. „ аасолутна неистина", јер, вели, §. 17, стоји и данас у својој потпуној важности како јз први пут донесеп. Непозвани да бранимо поступке господина Министра, па били они упутни или не, ми би могли равнодушно прећи преко поменутога чланка у »Гласу", кад се само њиме не би нападало, макар и индиректно, гледиште, које смо ми о истој сгвари изнели у 46 и 47 броју нагпега листа од ове године, а у рубрици »Поуке и обавештења". Изазвани, овако, да се умешамо у овај спор, који се повео између редакције „Гласа" и г. Министра унутрашњих дела, ми Кемо се задржати само на ономе, што се нас тиче, како би код наших читалаца одстранили сваку сумњу о исправности онога, што као обавештење дамо. Да би ствар била очигледније престављена читаоцима, те да из овога чланка одмах виде ово питање у целокупном пространству његовом, ми морамо прво донети оно, што смо о овој сгвари у поменутим бројевима рекли. Дакле, говорећи о роковима из §. 15. и 16. за пресуде и решења по истуиним делима, ми смо казали: »Наређења §. 15 и 16 полициске уредбе јасна су. По њима, против пресуда општинских власги, донесених по III части кривичнога закона, има места жалби првој надзорној власти (обавештење је давато општини), и решења су њена извршна. Против ових решења прве надзорне власти, нити има места жалби на вишу власт, нити она може да улази у оцену истих, а најмање по §. 17. поменуте уредбе, који је из основа замењен и укинут доцнијим доношњем § 15 и 16 полициске уредбе. Не може се порећи право старијој власти, да води рачуна и стара се, да се закони правилно примењују и неправда не чини, али у тим случајевима, она има право да предузима извесне мере и кораке против самих органа, који греше, а никако да мења одношај, који су ове власти већ створиле, црпећи право из своје надлежности и схватајући значај закона овако или онако или правилно или погрешно. Само у случајевима, кад је нижа власт ненадлежно дејствовала или ирекорачила границе свога ирав а, и тако учинила очевидну незаконитост, може старија власт да обустави извршење тако незаконито донесене одлуке, ио ираву надзора, које јој

даје уређење централне управе, упућујући, уједно, нижу власт, које кораке треба да предузме за поправку учињене грешке. Као што се из овога види ми налазимо, да су само два случаја, у којима власти могу да дејствују по жалбама, које су дате или доцније, или противно реду, који предвиђа §. 15 и 16 полиц. уредбе, а то су: 1, ако је власт у опште била ненадлежна за суђење; и, 2, ако је прекорачила границе своје надлежности и права. У овим случајевима старије власти могу да задрже одлуку од извршења. У свима, пак, другим случајевима, где су власти оудиле у границама своје надлежности и права, нема места никаквом раду старијих власти, кад год жалба није дата оној власти, која је осуду изрекла, или у року, који предвиђа § 15 и 16 полициске уредбе, без обзира на то, да ли је кривица доказана илн не, и да ли су испуњене све Формалности или не, јер су рокови законски преклузивни , и као последицу доиосе увек губитак права на употребу правних срестава кад протекну". Ето, то смо ми рекли поводом питања једног општинског писара, и како се то дословно поклапа са оним, што је г. Министар изнео. нарочито о §. 17, онда се све оно, што је речено у поменутом чланку „Гласа 8 односи и на нас, те је то изазвало дужност, да поново видимо: да ли смо одиста упали у онако голему погрешку, као што се тамовели? И, враћајући се на целу ствар, ми смо само поново стекли уверење, да је §.17 укинут доцнијом изменом §. 15 и 16 полициске уредбе, а да су после устројенија централне државне управе у књажевству Србије, од 19. марта 1862 године даље закона о чиновницима грађанског реда и Устава, изгубили сваки гајвоп сГ е1:гге, и овај и §. 18 све и кад не би били укинути, како се у чланку „Гласа" хоће да докаже. У то не би посумњао ни сам писац чланка у „Гласу к , само да је пред собом имао првобитни текст §. 15 и 16 полициске уредбе. С тога ћемо ми, пре него што почнемо доказивати погрешност погледа изнесених у „Гласу", дословно саопштити како првобитни текст ова два §-а тако и текст § 18 како са изменама треба да гласи, јер он у кривичном закону, где је оштампана полициска уредба, није оштампан цео са доцнијим изменама, него без ових, те је то и преварило писца чланка у „Гласу" да нарочито истакне његов други став, који после онога, што се каже у његовом трећем ставу, нема апсолутно никакве вредности према садашњем Уставу. Ови §-и дакле, гласе: §• 15. „Пресуда сваке полицајне власти извршителна је; апелирања, дакле, у таквој пресуди нема. И за саму накнаду штете, која се свагда прописно проценити има, полицајна је пресуда свагда извршителна, ако је изречена о штети до 200 гроша чаршијских. Само, дакле, у оној пресуди, којом полицајна власт за већу штету, него за коју она по овоме право има извршително или коначно пресудити, може се оштећени, ако