Полицијски гласник

БРОЈ 52

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 407

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова иитања: I. «У овоме орезу па скоро и у свима суседним, паилата таксе код оиштинских судова, за молбе, потврде, поравнења, уверења и т. д. врши се неједнако : Тако, неке општине наплаћују: а, за потврде и уверења, поред таксе за касу општинску у 2 динара, још и таксу у наркама од 0*50 динара, коју утискују на молбу, копију од уверења или потврде, а неке само 2 дин. за општинску касу; б, неке општине наплаћују таксу за молбу од 0-50 дин. у маркама, а неке у новцу, у корист оиштинске касе ; и в, за поравнења, која се врше пред општинским судовима, по којим предметима није раније поведен спор, неке општине наилаћују таксу као за обичну потврду у 2 динара, неке само спорну таксу, а неке, опет, по 12 дин,, и ова последња такса просто онемогућава поравнења од мање вредности. 11 —- На ово питање одговарамо : а, Као што је јасно казано у тачци в. чл. 1. закона о таксама, такса у 0• 50 динара из 1. тачке тариФе, наплаћује се само на оне молбе или представке, којв се аредају државним властима. Према томе, онштина нема права да наплаћује таксу од 0-50 динара ни у новцу ни у маркама, већ само таксу од 2 динара у новцу за своју касу, по тач. 97 и 97 а зак. о таксама; б, као што је речено у тачци а, овога одговора, општине у опште не смеју наплаћивати таксу од 0*50 динара; и в, за поравнења учињена пред општинским судом, општина ће наплаћивати таксу из § 23 грађ. суд. поступка, као за пресуду, кад год се цоравнењем не ствара нова обвеза, а кад се ствара вова обвеза, онда још и ону из тачке а, поменутога §-а. Наравно, да је овде реч о поравнењима, која траже стране, које још нису повеле парницу, него саме суду предстану ради равпања. Према овоме, такса од 12 дин. за поравнења потпуно је незаконита, и не сме се ниплаћивати. II. „На основу чл. 94. тачке 4 и чл. 101 закона о народним школама, школски одбор саставља, а окружни школски одбор одобрава школске буџете, па се овако одобрен школски буџет шаље у препису општинском суду, да суму приреза, одобрену овим буџетом, унесе у свој општински буџет, који он оаставља у смислу чл. 32. закона о среским , окружним и општинским буџетима. Но чл. 4 2. закона о буџету, суд је дужан да уз свој буџет приложи , поред осталих докумената, још и школски буџет, надлежно одобрен, па да све то пошље господину Министру Финансија. Настаје сада питање : да ли може господин Министар фннансија. да иоред осталих позиција у општинском буџету, скресава — омањујо поједине позиције и у школском буџегу, кад је овај прегдедан у своје време и одобрен од на-

длежне власти, а г. Министру послат само као докуменат уз општински буџет." — На ово питање одговарамо : Кад је чланом 101. тач. 5. закона о народним школама, преглед и одобравање школскога буџета стављено у дужност окружним школским одборима, и кад се по тач, 4. чл. 42. закона о буџетима ови само шаљу уз општинске буџете као доказ, да је стопа, предвиђена на школске потребе тачна, онда господин Министар Финансија, не би имао права да редуцира поједине позиције из школског буџета. Али он редовно тако широко схвата појам оних одредаба закона о буџетима, које говоре о његовом праву одобравања буџета, да редуцира и школске и економске буџете, Гма да и ове последње прегледа и одобрава г. МинистарјНародне привреде. Све, пак, ово, он чини, наравно, у тежњи да се пореска снага не оптерети споредним дацијама на штету државног пореза, дакле разумно водећи државно газдинство, а друго што је максимална стопа приреза педовољна за покриће свију општ. потреба, те су му и тиме везане руке и он нагнан да брише, често пута и оне позиције, које су неопходно потребне. III. в По члану 33. закона о општинама, од 2!. марта 1902. године, који је враћен у живот Уставом од 5. јуна ове године, наређено је, да општински збор решава о отуђењу непокретног општинског имања, иа било ово од ма колике вредности, а решење, опет, збора, важи гек онда, кад га одобри Државни Савет. Општина остружничка има једну ливаду у Макишу, која граничи са ливадом једнога сељака из Остружнице. Да би груписала своје имање, и тиме му подигла вредност и увећала приходе, општински је одбор донео одлуку, да понуди овога суседа, да са општином учини промену — да он њој усгупи ливаду, а она њему одговарајуће земљиште од оиштинске утрипе. И, како је овај пристао на ову понуду, то је општински одбор у другој седници донво одлуку, да се ова трамна изврши. Нигде у закону о општинама није предвиђено : ко је надлежан да о оваквим случајевима решава ? Моли се уредништво за обавештење: мора ли суд и у овом случају да поступи по чл. 33. тач. 3. закона о општинама, или је у овом случају довољна одборска одлука?* — На ово питање одговарамо : Истина, да трампа није то исто шго и једнонострано потпуно отуђивање имања, али у овом случају ипак мора да се постуии по тач, 3. чл. 33. закона о општинама, те да се на такав начин види, да ли грађани налазе, да ће одиста општина добити онолико, колико даје, и да ли ће у опште бити оне користи, коју одбор из ове размене очекује. Како, пак, зборске оддуке ове врсте не вреде без одобрења Државнога Савега, то се, наравно, мора цела ствар и њему слати. Да би Државни Савет имао одмах пред собом све што је потребно , да донесе коначну одлуку, треба уз пошиљај акга послати и премер једног и другог земљишта — општинског и приватног; даље: изјаву и пристанак дотич-

ног лица, да ће општину одмах снабдети тапијом, чим се погодба одобри ; и, на послетку, доказ да је он прави сопственик тога имаља, и да је властан продати га ако је случај задружног одношаја. 9 IV. „Стојан Сгојановић, из Незнановца, задужио се Управи Фондова још 1883 год. и за обезбеду њенога потраживања , ставио је интабулацију на своје четири њиве, које су онда процењене 1 200 динара. Године 1897, среска"власт продала је ове четири њиве Стојанове за овај дуг, али је Управа остала ненамирена с 193'80 динара. Именовани Стојап одавно је умро, а за собом оставио четири сина, који су се пре 6 — 7 година изделили, Пре неколико дана, ^Филијал Управе Фоњ дова наредио је општини, да без сваког изговора узме у попис што од имања Стојановог, које је после смрти остало, за наплату оних 193-80 динара. Поводом овога моли се уредништво за објашњење. 1, може ли и сме ли оппггински суд узети у попис оно имање , које је остадо по смрти Стојановој , али које није било залога Управе Фопдова, и управо које, 1 кад су га насдедници изде.шли; 2, чија је кривица, што је заложено имање продато испод процењене вредности, унраво за ништавну цену, кад се зна да се из њега могао наплатити цео дуг, па да још и претекне; и, 3, ако се овај остатак дуга мора да наплати и из онога имања, које није било залога, онда мора ли се оставити наследницима део по §471 грађ. суд. пост. пошто су они земљеделци и колико? Ако мора, онда сме ли се за основ узети џописна књига, која је сва избрљана, иди се то мора наћи стручним премером целокупног имања?" — На ово питање одговарамо : Закон о давању новаца под интерес из касе Управе Фондова, од 1 862 године, није имао одредбу, сличну оној у чл. 5 9. новога закона о уређењу Управе Фондова, по коме она има права и на остала срества обезбеђења, поред залоге у непокретном имању, за наплату отплате, интереса и трошкова, те се отуда, а нарочито из чл. 10, 11, 18 и 23, као и измене овога последњега од 10. јуна 1865 год., може раздожно извести закључак, да је Управа Фопдова за све зајмове учињене пре 1 898 године, упућена једино на заложено имање. Овакво уверење нарочиго истиче чл. 18., који говори о обвезама проценитеља , јер ако би се узело, да управа има права и на остало имање дужниково, онда овој одредби не би било места. Према овоме налазимо , да Управа Фондова нема права, да тражи наплату остатка дуга из онога имања Стојановог, које није било залога, а које је сада својина његових наследника. Али, и ако ми овако мислимо, ипак општински суд мора да узме у иопис имањс, јер он ту просто врши једну наредбу старије власти, а да ли је она правилна или не, казаће судови, кад се оштећени буду жалили против прода]е имања. Које ће баш парче узети у попис, то је ствар оцене општ. суда, а наследници нека се