Полицијски гласник

СТРАНА 406

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 52

— Укочио сам се. Руке су ми се смрзле, ге не могу држати уже. Шаблајев понова дочепа весло, завесла и баци уже, које се закачи за један угао од санте. Шаблајев повуче и опази у мраку на санти једног човека, који је дрхтао и цвокотао зубима. Низа њ је текла вода, а у крилу је држао кученце. Шаблајев узе кученце, затим уведе у чамац човека, отисну ое, струја га докопа он се окрену у круг, санта нестаде, и унаоколо овлада опет дубока помрчина. Опет се чу хука реке. Шаблајев је веслао и веслао у правцу једне светиљке, коју је видео у даљини као какву звезду. То су без сумње, била кола, која су се ближила обали. Матица је носила чамац. Шаблајев је изгубио сваки страх. Он је уживао у мислима, да ће добити сребрну медаљу за спасавање човечјег живота, похвалу и дивљење свега. — Како си доспео овде? — Мислио сам да је овде прелаз. Дошао сам дакле на обалу. Али ту не беше ни чамца ни скеле. Лед пршти испод ногу. Пас трчи напред; помрчина је тако густа, да се не види прст пред оком. Просто се не може видети, да ли је лед на земљи или на води. Наједанпут лед препукне и ја се стропоштам у воду. Копрцао сам се као пас и хватао се за ледену санту и испех се на њу. Санта се поче удаљавати од обале. Сав премех од страха. Вода ме поче удаљавати од обале. Скочих опет у воду, али не могах даље. Наједанпут спазих једну пове^у санту и испужах се с великом муком на [њу. К мени се попе и кученце. Санта поче одједаред тонути испод ногу. Вода ме свега обли, а за тим се санта упути мору. Пропао сам, помислих. Почех се молити Вогу, за тим запомагати. Ни откуда помоћи, а помрчина као тесто. Легох на лед. У почетку је било хладно, а за тим ме је почео хватати сан. То се ближила смрт. Али псето, како ми се чинило, није | имало вољу да умре. Оно је скакутало, цичало, лизало ми лице, а за тим је почело да завија. Устадох, узех пса у наручје и почех понова викати. Изнемогох, изгубих глас и већ се решавах да скачем у воду. Шаблајев узе свој огртач и пребаци га преко непознатог. — Хвала вам. — А одакле си ти ? Ћутали су неколико тренутака; за тим дављеник одговори слабим гласом: — Ја сам странац. Ја нисам из овог краја. Неко време весла су равномерно удар&ла о воду. — Јеси ли ти земљорадник, или шта? — Н-е... ја радим... у Фабрикама. Опет су ћутали. — Био је тако један коњ, који је ислужио, — био јеједан радиик, којисеистрошио... Сад идем у своје село. Доктори су казали, да је у мојим грудима јецна половина иструнула. Али они лажу.... тамо имам жену. ВеК четири године не живимо ми заједно. — ТИта је с њом? Је ли ти жена рђава?

— Жена као и све жене. Разуме се, доста је језична; жена, баћушка, да је наћи не можеш. Дрска и до зла бога рђава. И тај човек почео је да хули Бога и свегиње, да се Шаблајев грозио. — Еј, не грди овде на води. Опет су ћутали. Чуло се само ударање весала о воду. — Четири године нисмо се видели, поче опет непознати. Ја ћу отићи и рећи јој: „Фелка, доста си се ироводила; доста је!" Сад живи с једним рударом, додаде он. Таласи су бесно ударали о чамац. — Две године сам се ја врзао око ње; беше то дивно девојче! „Поћи ћу за тебе, ако не будеш пио и тукао ме. Али ие ћу да живим у беди и оскудици, 1 ' то је рекла она. За тим смо се венчали Али какав је живот на селу ! Јад и чемер. Оставих очински дом и отидох у Фабрику, где зарађивах по две, две и по рубље дпевно! Славно сам живео с Фелком ! То су била времена ! Она је била тако лепа и радина. — Па онда ? — За тим је одједаред наступио застој у Фабрици. Више није било рада, те беше тешко. Продали смо све што смо имали. Пре сам био одевен као цвет, а за тим сам изгледао као адраповац. Па и Фелка се беше одрпала, сасушила и пожутела. Почесмо се свађати. „Какав си ти муж, 1( вели она, „кад ниси кадар издржавати своју жену. Таквог мужа могу увек наћи! Почех је тући и од гнева опијах ое. Ступисмо у једну Фабрику. Ни ту нисмо дуго остали, јер је настала зима, те су нридошли многи радници и спуштене наднице. Мртви гладни морали смо становати у једном подруму. Тада смо затражили да нам се повиси надница, а они су нас просто најурили. Ја се опијах све већма. — Тако си попио сву уштеђевину? — Жена ме напусти, рекав: Млада сам и хоћу да уживам. Ја је ухватих и испребијах, те сам због тога лежао у затвору. — А шта је с њом? •— Она је отишла с рударом у село, у које ја сад идем. — Па шта ћеш тамо? — Хоћу да је зовем, да се к мени врати, да живимо срећно и задовољно на имању мога оца. Не хтедне ли убићу и њу и рудара. * * * Чамац се приближи обали, где га дочека повећи број полицајаца, који беху дошли на глас звоиа. — Држите овог човека, рече им Шаблајев, он се спрема да убије две душе. ИЗ СТРДНОГД СВЕТА Убица свога мужа. — У Марсељу је било завладало велико узбуђење због једног убиства. чија је жртва један, у Марсељу веома познат човек,;'и које је извршила жена тога човека.

Ђорђе Масо, човек од тридесет и седам година и капетан наједној трговачкој лађи, био је већ осам година ожењен са једном дамом од двадесет и седам година, која је била из добре марсељске породице 25. октобра умре, иначе здрав и веома снажан, човек. Удовица се растапала у жалости. Масо је био врло љубазан муж и нежан отац двоје деце. Он имађаше пуно поверења према снојој жени, кад се као капетан морао укрцавати на дужи пут. За време тих морских путовања мужевљевих, госпођа је Масо, као што је сад изишло на видело, узимала себи љубавника. Претпоследњи је љубавник представљао овој жени последњега. Овај последњи, Едуард Ибар, од двадесет и три године, син потпредседника марсељскога суда, навео је био госпо^у Масо, да своме мужу да отрова, којемује честити човек подлегао. Собарица је сачувала и саставила иоцепана гшсма Ибарева, што их је овај писао својој ЛЈубазници. Ибар је у њима писао, да је то страшно како се полако развија болест. Масотова. Даље, обећава, да ће се, одмах после смрти мужевље, оженити удовицом и додаје, да ће послати још једну Флашицу отрова, да би ствар ишла брже. Соборица, Луција Клар, докопала се и обеју отровних Флашица. Луција Клар није ствар пријављивала суду ; она је само напустила ту кућу, бојећи се, да и сама не буде отрована. Тек доцније се она изрекла о својим слутњама пред разним својим познаницима и ови онда пријавише ствар полицији. У Флашицама је било сублимата. Госпођа Масо и њен млади љубавник, разуме се, буду ухапшени, те им план не испаде за руком. Живот Масотов био је осигуран на велику суму. Д 75.000 динара отето у сред беда дана. — Како лепе прилике владају у Јужној Африци, која је до скоро била сталан иредмет живога разговора и писања, најбоље доказује овај догађај: По једној депеши страним листовима, из Јоханесбурга, упала је једна гомила маскираних људи у Робинзон-Банку, запушили уста директору и још једном чиновнику банчином и отели 3000 фуната стерлинга (75.000 динара у злату). д ' Страшнастатистика. — »БаПу Ехргезз" изнео је на јавност статистику претреса, који су се по лондонским судовима одржали због злостављања деце, по подацима добивеним од »Друштва за заштиту деце". Ово друштво помаже годигање 100.000 деце, од којега броја пада на злостављану децу до 30.000. Месеца априла добило је потпору 8727, месеца маја 10.105. јуна 9668, јула 10.298, августа 8833 и септембра 9829 деце. Од времена постанка овога друпггва, дакле од године 1889 потпомагало је ово друштво 911.019 деце. Противу бездунтних и сурових родитеља водило је ово друштво од године 1880 до 1890. свега 3947 парница, а прошле и ове године 34.646 парница бранећи 95.560 злостављене деце. д