Полицијски гласник

смо 1

шевцд ме њеЗ угледн

СТРЈЧНИ ЈШСТ ЗА ПОЛИЦИЈУ ВЕЗБЕДНОСТИ И АДМИИИСТРАИИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ

ПОЛИЦИЈСКИ

глдсник

Министар Унутрашњих Де<ла — •**

Кр отекла је ве{. година дана од како је г. Стојан М. ГЈротић министар унутрашњих дела. Рад његов, за ово време, не унапређењу и подизању угледа полицијске струке, заслужује по свему признање свију озбиљних људи у земљи, па и нас као органа полицијских и општинских власти. Ово, управо^ и јесте главни разлог, што му у данагпњем броју доносимо слику са биограФијом. П1то ово раније нисмо учинили узрок је сам г. Протић, који нам на многобројне наше молбе није хтео дати податке о свом ранијем службовању и раду у опште. Захваљујући »Раду« овогодишњем прекосавском календами смо дошли до потребподатака, на оскову ко.јих у стању саопштити читаа ово : Стојан Протић, родио се ануара 1857 год. у Кру. Отац г. Протићев, у врервог рођења један ол најјих трговаца у Крушев_ је проте варваринског Мили1^ ога °У Т УР ЦИ због ње " г ,„,л1риотизма на колац наговогпат*! били, _ Г, Про» ић ' Ј е — вели » р аД <! _ свршио ЈЈ илософски Факултет. Годнне 188% ка0 предавач сви-

лај »начке

,шмназиЈе дао ]е ос-

тавку, и ист^е године постао уредником ,,Саш>уУ,';ааве.® 1884. године покренуо је! политички лист „Глас" под с: зојим уредништвом, али онда шња влада не допусти ни први |5рој да иза-

ђе, ма да ]

те све билјо учињено.

да се осетљива полиција задовољп. Кад јб после свега тражио 1 разлог, одговорено му је: „Не може вам се допустити издав\ње листа, на ма и ништа у њему не било осим имена листа и \вашега уредничког имена!« У земљи је још било опсадно I ст^ше. У јесен исте године, кад је укинуто опсадно стање. октобр, а месеца, покренуо је нов политички лист „Одјек" под

ј својим уредништвом, али је већ будуће године, марта месеца, морао отићи у пожаревачки казнени завод на издржавање досуђене казне као уредник. После 10 месеци помилован је у јануару 1886. год. Кад је дошао први радикални кабинет на управу земље крајем 1887. године , у децембру месецу, онда. је Стојан М. Протић постао владин посланик и секретар министарства унутрашњих дела. Овај први кабинет радикални трајао је свега 100 дана. По паду владе Стојан је одмах дао оставку на државну службу и отишао у редакцију »Одјека,® коју са свим није никада напуштао. Кад је прокламацијом 1888. год. краљ Милан изнео на тапет уставно питање, Стојан је ушао у уставотворни одбор као секретар, и свом снагом помагао повољно решење питања. Фебруара 1889. год. по абдикацији краља Милана, кад је дошла радикална влада, ступио је у државну службу као секретар министарства унутрашњих дела, а по том је две године био и начелником истог министарства. 1. априла 1891. год. кад се крал> огласио пунолетним и би образован радикални кабинет, постао је управником Београда, на којем је положају остао пет дана. заузевши по том место председника пореске управе, где је остао до пада владе у јануару 1894. год. До 1897. год. био је у уредништву »Одјека« као главни сарадник а те године је опет постао председником пореске управе до пада радикалног кабинета у октобру те исте 1897. године Ноћу између 24. и 25. јуна 1899. год. у 2 сата по поноћи, одведен је стражарно у полицију и ту притворен као окривљеник за атентат на раскраља Милана.