Полицијски гласник

Стојан је био владин посланик у скупштини 1897. год. Осим новинарског рада у »Самоуправи« а нарочито „Одјеку." има радова његових и у „Делу" под потписом његовим и псеудонимом в Јанус. <( Паписао је и броширу о „Македонији и Македонцима. 8 Превео је од Н. Г. Чарниглевскога расправу „Законодавство и привреда" а брошира „Прва година новога устава« његова је. Своје књижевно пословање почео је — с нриказом Новаковићеве граматике у »Јавору (< 1881. год." Овим непотпуним податцима треба додати, да је г. ГЈротић у најкритичнијим моментима дошао за министра унутрашњих дела, и да је за све време свога миннстровања показао вигае умешности и енергије, но многи његови претходници, који су цео свој век провели у полицијској служби. Овоме је, нема сумње, допринела много његова нозната репутација као часног спремног и одлучног човека, али оно шго г. Протића издваја од

На Видов дан, 15. јуна 1904. год., у Београду.

свију његових претходника, то Је његова Јака интелигенц

?Ј а »

гвоздена воља и правичносг, ко]а, се Јасно огледа у свима Г говим пословимл службене природе. Одржати у земљи потпун ред после једне револуције, ко.

>} а з-

Је наггравила читав преокрет у нашем државном животу, вршити најслободније изборе у времену најнеповољнијих и ун' трашњих и спољашних прилика, могао је извести само г. Стоја! ПЈ)отић. У Србији је сваки јаван рад подложан јавној критици па је тако и са радом г. Протића, али оно што му нико не може порећи, то је иеоспорна часност, савесност и уверење: да^све оно што ради, ради из убеђења да је тако, и да тако треба да буде. Дужни смо још напоменути, да сви полицијски органи очекују много од г. Протића, како у погледу реорганизације њихове струке, тако и у погфду побољшања њиховог моралног и материјалног положаја.