Полицијски гласник

СТРАНА 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Т 1

Преоуду дужаи је првостепени суд за пет дана, од дана пријема акта од иследне државне власти, донети и послати надлежној власти ; а за дугих пет дана дужна је надлежна власт предати пресуду обема странама. Чл. 18. При спроводу акта првостепеном суду иследна државна власт наплатиће три динара таксе од одговорне општине и на акта утиснути за судски рад. Чл. 19. Одговорна општина и оштећени могу се за накнаду штете наравнати код општинског суда (§. 6. гра}). судског поступка). Чл. 20. Оштећени поднеће пресуду или поравпање извршној државној власти, која је, за три месеца од дана иријема, дужна наплату извршити од одговорне општине, ооуђеног лица, сходно члану 3. овог закона и предати оштећеиом. Оаштинсне и држ.чвнв оргпне власти клз ниАе надзорна власт од 30 до 60 динпра новчано у корист државне касе, на тужбу оштећеног, кад иресуду или аорпвнање не изврше у горњем року и оште&еном не иредаду досуђену штету. Чл. 20. а. 3а кривоклетство оштећеног из чл, 14. овог закона надлежан је иоротни суд оног округа, у ком је заклетва иоложена. Поротни суд саставља се и суди ио закону о аороти Чл. 21. Ако кривац, ухваћен у року одређеном чл. 1., буде осуђен, па се наплати из његове имовине по иресуди судској или поравнању не може да изврши због немаштине, према уверењу надлежне власти, онда ће оштећени извршење иресуде или поравнања тражити од оиштине, из које је кривац. На случај, да кривац буде ослобођен од иследне власти или суда, оштећени има права тражити накнаду штете од општине, у којој је дело учињено. Чл. 22. Суд одговорне ошнтине у споразуму са одбором досуђену штету распоређује на поједине грађане своје оиштпне по пореским главама и иаплаћује ■^року, који је означен у предњем члану. Ш Чл. 23. Одговорна општина илаћа таЂсу за вештачење прописану законом о таксама, дијурну иследној власти и све остале трошкове. Чл. 24. Оштећеном застарева право на накнаду штете од одговорне општине, ако исту није тражио за два месеца, од дана, кад му је штета причињена; а. само у случајевима предвиђеним у члану 21. застарева за два месеца, од дана кад оштећени добије решење од надлежне власти, да се осуда по пресуди нема откуд да наплати од осуђеног; или од дана од кад се оштећеном саоишти решење или пресуда ко_дом се кривац ослобођава. Чл. 25. Кад се кривац доцпије пронађе, суд ће га поред казне осудити да врати општини досуђену накнаду штете у новцу за;,едно са интересом 10 /,, годишње, рачунајући од дана кад је општина оштету платила оштећеном, као и све трошкове учињене око извиђања и пресуђења. Наплаћена штета вратиће се грађанима осуђене општине, колико је од кога наплаћено заједно са прниадајућпм интересом.

Чл. 26. Овај закон ступа у живот, кад га Краљ иотпише. (Види закон од 20. марта 1892 године).

Ове измене и доиуне иост.чју закон кад их Народна Скуиштина усвоји и Крал> иотврди, а важе од дана објаве у- службеним новинама (Ииди измене и доиуне од 22. децембра 1903 год.ј

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на иредлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се општина в. врбничка. у срезу расинском, округа крушевачког, по изјављеној жељи њених становника, од сада назива: „општина мрмошка". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 16. децембра 1903. године у Београду.

РАЗГРУПИСАВАБЕ ОПШТИНА

Указом Његовога Величанства Краља Петра I, одобрено је решење Народне Скупштине сазване у редован сазив за 1903. год., које гласи: да се село Суводол, у срезу подунавском, округа смедеревског, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине коларске и образује засебну онштину под називом „општина суводолска". да се село Трњане, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од оиштине корманске, у срезу моравском. округа нишког, и образује за себе општину, под називом „општина трњанска". да се село Смиловац, но изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине брачинске, у срезу ражањском, округа крушевачког, и образује засебну општину под називом: »општина смиловачка". да се села: Врело, Совљак, Таково и Црвена Јабука, у срезу тамнавском, округа ваљевског, која сада у заједници сачињавају једну општину — врељанску — по изјављеној жељи њихових становника, раздвоје и образују, и то: село Врело засебну општину „врељанску«, село Совљак засебну онштину »совљачку« а села Таково и Црвена Јабука засебну ошптину „таковску®. да се села: Бајин Дел, Теговиште, Пљачкавица, Клашњица и засеок Мечковица, но изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине дреновачке, а село Румериште да се одвоји од општине ирибојске, у срезу пољаничком, округа врањског, иа сва ова села да образују Нову општину под називом: „општина тесовишка." да се село Лисац. по изјављеној жел>и његових становника, одвоји од општине дљинске, а села Крстац и Ђераћ, да се одвоје од општине прилипачке, у срезу драгачевском, округа чачанског, па сва ова три села да образују засебну општииу под називом: »онштина крстачка". да се села : Иванковац и Пољана, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине сењске, у срезу параћинском,

округа моравског, и образују засебну општину под називом: »општина иванковачка <( . да се села: Јаковље, Каменица и Лазнац, по изјављеиој жељн њихових становника, одвоје од оиштине кулинске, у срезу моравском, округа нншког, и образују засебну општину, под називом: »општина јаковљанска«. да се село Вукања, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине кулинске, у срезу моравском, округа нишког, и образује засебну општину »вукањску" у истом срезу и округу. да се село Рам, које припада општини затоњској, у срезу рамском, округа пожаревачког, по изјављеној жељи његовнх становника, одвоји од општине затоњске и образује за себе општину »рамску« у истом срезу и округу. да се село Липовац, по изјављеној желл његових становника, одвоји од општине ражањске, у срезу ражањском, округа крушевачкогипрндаопштини руишкој уистом срезу и округу. да се села: Лозовик и Мишевић, која сада припадају општинн јошаничкој, и село Белица, које сада припада општини бунарској, у срезу беличком, округа моравског, но изјављеној жељи њихових становника, одвоје од досадањих својих општина и образују засебну општину беличку, у истом ср.езу и округу. да се села: Пухово и Зеоке одвоје од општине зеочке, а село Тијање да се одвоји од општине дучаловачке, у срезу драгачевском, округа чачанског, па сва ова села да образују засебну општину под називом : »општинска тијањска." да се села: Присјан и Камик, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од ошптине смрданс.ке, у срезу нишавском, округа пиротског, и образују засебиу општину под називом: »општина камичка." да се села: Мојсиње, Станчићи, Гор. Трепча и Доња Трепча, која сада сачињава ЈУ У заједници једну општину „мојсињску" у срезу љубићском, округа рудничког, по жељи својих стаиовника, раздвоје, па да села Мојсиње и Станчићи образују за себе оиштину мојсињску, а села Горња и Доња Трепча да о^бразују за себе општину трепчанску у истом срезу и округу. да се село Кнежевац, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине боранске, у срезу гружанском, округа крагујевачког, и прида општини каменичкој у истом срезу и округу. Из канцеларије министарства унутрашњих дела, 8. јануара, 1904. године у Београду.

ОРГАНИЗАЦИЈА БЕРЛИНСКИХ ЛОПОВА

Покушаји на живот, релативно су ретки у Берлину. Кад се у том односу упореди с другим престоницама, у Берлину има најмање тога. Али за то својина изложена је ту тим већој опаености, п што се тиче крађе Берлин заузима нрво место. Лопови чине, тако рећи језгро проФесионалних зло-