Полицијски гласник

ВРОЈ 1

ПОЛИЦШ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 3

памерника; остали се групишу око њих. Њихову организацију, по речима анонимног аутора »Свет преступника" извели су у неколихсо познањски Јевреји. У почетку нрошлог столећа, у тој пруској провиицији, постојао је читав сталеж лопова, који су живели искључиво од крађе, и који су у том занату васпитали и своју децу. Села и мали градови за њих нису били довољно згодне позорнице; они су предузимали лоповске ггоходе у Берлин, Бреславу и ФранкФурт на Мајни. Они су вршили крађуса проваљивањем и због тога су оперисали читавим дружинама; они су слали напред извидпице, за тим је цела дружина долазила у свом Фургону, који је служио и за отправљање унљачканих ствари. Они су нарочито цветали између 1820 и 1830 године. 1840 год. настао је процес-топ«4ге у Берлину против Левентала и његових другова; окривљених, веКином Јевреја, било је до 520 људи, а број извршених крађа прелазио је 800. Сума украђеног повца износила је до 800.000 марака, а аката по тој парници било је иа 2000 свезака. У току времеиа ти су лопови увидели, да им је преко потребно растати се са провипцијом и настанити се у Берлину, где има много впше згодних прилика и где је лакше сакрити оно што је украђеио. Мало по мало, јеврјеског је елемента нестало и у данагање време велику већину берлинских злоиамерника чине католици и нротестапти. Али ако Јевреји и не чиие више важан елеменат у лоповским делима, њихов уплив остао је сталан, и оставио је своје трагове у лоповском језику, који се састоји поглавито из изврнутих јеврејских речи, а тако исто и из израза позајмљеиих од Цигана. Специјализација јесте једна од знатних црта нашега доба; у свакој ироФееији, у сваком запату постоји подела рада. И лоновска индустрија следовала је тако исто тој општој тежњи, и већина берлинских лопова бирају себи коју било специјалну грану свога посла, и одстунају од ње само у крајњем случају. Доиов, који краде из џепова, не бави се нљачком и обратно лопови који уиадају у куће не бркају по ту!)Им џеповима. И једни и други сматрају да је испод њиховог достојанства, да се упуштају у туђе послове и љутито одбијају од себе кад их за то криве. Бива да какав ухваћени опасни, поћни лопов. окривљен за крађу преко дана у каквом магацину, љути се и одговара: — Господине иолицијски чиновниче. вама је добро познато гата је мој иосао и да се ја не занимам таквим ситпицама. У том истом реду идеја проФесионални преступник, који је окривљен за суделовање у крађи, која је извршена врло певешто, енергично протествује : — Да сам ја ту суделовао, ја никад не бих тако глупо радио. Несумњиво је, да су због таке поделе рада берлински престушшци постали још опаснији. Стална практика веома изогатрава способности, које су преко потребне за успех у каквом било предузећу. Џепии лопови берлински чувени су са евоје вештине. Они поглавито врше своје операције у гомили, на улици, као у позо-

риштима, циркусима, на железницама и за евоје жртве бирају поглавито странце или нутнике из унутрашњости. Иснитавши где се налази џеп помоћу лаког додира, они увлаче два средња прста и као нипцима ухвате оно што је унутра, и извлаче. У случају потребе они одрежу џеи оштрим ножем. Такав лоиов обично не ради сам него с другима, који га крију, и којима он предаје украђене ствари. Међу њима има много жена и деце, које обучавају тој вештиии. У полицијским извегатајима примећује се, да пов манир жена како носе своје новчанике, веома олакшава крађу ових у гомили. Нонацима се обично оставља лакши посао да пљачкају нијане и људе који спавају по клупама. Кад настане хладно време, онда се обично умножавају крађе канута по каФанама и другим јавним местима, а тако исто и у уииверзитетским слушаоницама. Кривци, који се брзо ухвате, ретко припадају проФесионалним лоповима; то су већином људи без рада или бив. студенти. Магазине ексилоатише нарочита врста лопова, који обично раде по двоје. Женске које вргао крађе такве врсте, привезују повелику кесу под хаљину. у коју трпају покрађене ствари, или их иглама утврђују иснод хаљине. Губље са ужета краду нарочите сиецијалисте, који краду и ио становима радника, који цримају људе на преноћиште. Берлински лопов јесте вештак, који уме да рукује са најзаплетенијим оруђима. Цела категорија бравара занима се Фабрикацијом вештачких кључева. Досга су честе и крађе с проваљивањем, помоћу вегитачких кључева, у контоарима. Магазинима и крчмама. Има довољно и нотребних помагача, који се издају као нродавци готових хаљина, као трговци с.а старим оделом итд. Полиција је врло опрезна према њима, али јој врло ретко испада за руком да их улови. Опи имају коресподената у правинцији, којима опп гаиљу украђену робу, и при том већином погптом. У Берлину осим тога, као п у сваком великом трговинском центру, има и великих варалица сваке врсте. Тако исто Берлин је центар н оних који праве лажан новац. У средњу руку бива по десет ироцеса преко године нротив оних, који нраве лажан новац. Али од оног доба, кад с-у 1880 године ухапсили два литограФа, нема више случајева да се изра^ују државне хартије и банкноте. Циркулација лажне монете умањила се од 1886 год. Војска преступника као пгго се види не ноказује више велику снагу уображења ради изумевања нових начина нреваре; начипи су сви стари и човек се може само чудити, што се публика још једнако даје уловити на њих, норед све опрезности полиције. Обмане по залогама, или измамљивање новаца са обећањем женидбе и удаје, непрестано броје многобројне жртве. II увођење телеФОна иослужило је операцијама варалица. Објаве ио новинама тако исто служе обмањивању жртава, иредла:кући извесне услуге коме требају. Тако на пример трговац, који жели да учини банкротство, увек ће наћи књигово^у, који ће му извести лажне, али но изгледу опправпе рачуне. Једна од берлппских беда

јесу извесни агенти, који, тврдећи да се адвокати могу занимати само крупним стварпма, обмањују ситну публику. Они измамљују веће или мање суме новаца нод изговором да поткупе сведоке па и ниже судске чиновнике. Увећава се и број лажних сведока, преступа против наравствености, нарочито деце по пристанку родитеља. Тако се исто увећава и број децоубистава и тровања зачедака, као и крађе које вргае благајници и књиговође.

ЈЕДНО МЕЂУНАРОДНО УДРУЖЕЊЕ ВАРАЛНЦА

Римска полиција, ухапсила је у јесен прошле године, једну даму баварског порекла, госпођу Ларипиди, и њеног помоћника, Бразилијанца Емилија Оноре. Ханшење та два авантурисга изазвало је у Италији велику сензацију. Јелисавета Ларипиди, билаје агенат великог међународног удружења за Фабрикацију: медаља, крстова и диплома свих земаља и свих епоха. Главни центар тога удружења јесте у Паризу, а његова су одељења у Мадриду, Берлину и у Њујорку. Оно је подигло радионице за Фабрикацију ордена и др. и даје знатне поруџбине великим литографијама за дипломе разне врсте и разних типова. Јелисавета Ларишди, као представница те вараличке компаније, посећивала је све главније земље у Европи и у Америци, и као гато изгледа, она је вршила велике послове у Њујорку, Вашингтону, БујносАјресу и у Рио де Жанејро, свуд сејући ордене и збирајући богату жетву од банкнота. У Рио де Жанејро она се познала са својим помоћником Емилијем Оноре. Она је одмах познала у том интриганту корисног друга, и узела га-је за свог секретара. Заједно с њим она је прошла по целој Европи, провела неколико месеци у Наризу и отишла у Рим. У томе граду она је развила вештачку раскош и број њених жртава био је огроман. Она је пљачкала новац и лево и десно, и разметала се својим чувеним орденима „ Звезда Истока. к . Али Јелисавета Ларипиди, и удружење коме је она била преставиик, нису се у својој радњи ограничавали само трговином с орденима; они —' подизали и изложбе. Чим је стигла у Бечни Град, Лариииди дозна, да су ту скоро биле две изложбе: у позоришту Адријана и у поликлиници. Она је обновила те излоа:бе на свој рачун, наштампала рекламе и објаве, и пустила по целој Италији и ван ње циркуларе, којима позива индустријалце да суделују у оглашеним изложбама. Излагачима су биле обећане златне и србрне медаље и дипломе, те их се било много накуиило, и дипломе су биле веома обилно раздаване. Али свему бива крај; обмана се увидела и полицијски комесар дође да ухапси г-ђу Лариииди, што није било лака ствар. Дознавши зашто комесар долази, авантурискиња зграби са стола дугачак нож, и баци се њим на комесара, али он успе да избегне удар а дотле је полицијским агентима и суседима испало за руком да раз-