Полицијски гласник

V-

СТРАПА 1-4 — Мешајте се онда када се вао тиче, одговори му жандарм. без икакве иретње, јер говораше човеку добро обучеиом. Отарац је настојавао са много тишине и постојаности. И жандарм му саошпти иаредбу да се објасни код комесара. Међутим Кренкебил викаше: Нс ! шта сам ја рекао : »Смрт кравама! „(Јх!... Он изговараше ове чудновате речи када дође к њему г-ђа Вејар, обућарка, носећи у руци оних четрнаест суа. Али Јкандарм 64 већ га беше ухватио за јаку, и г-ђа Бејар, мислећи да се н.е дугује ништа човеку,који се води у затвор, мету својих —--алаест суа у џеп од своје кецеље. шдевши своја кола у затвору, своју у изгубљену, провалу нод својим ( има и сунце угашено, Кренкебил ђа: [1а инак! ([ред комесаром старац изјави да ^тављен на своме путу услед навале •Н'ј сведок онога догађаја, потврђу1 жандарм није био увређен, и да "^тпуно преварио. Каза своје име ље: доктор Давид Матије, главни олнице Анброац-Паре. притежалац ло ^ИЈе части. У другим временима једна таква оћедоџба довољно би обавестила комесапа. Али онда у Француској научници б( су сумњиви. Кре) .%еби.1 би сада затворен, проведе ноћ у {''лавњачи, па ујутру би колима пренеоем у деџо. Затвјор му се не учини ни бедан, ни ПОнижа '| Ј ајући. Учини му се потребан. Што га изпе 'ади улазећи у њ, то бетпе чистота зидова и пода. Рече : - Ако је до згодног места, ово је баш згодно место. Права истина! Јело би се на земљи. Оставши сам, он хтеде повући своју столичицу; али примети да беше ланцем везана за зид. При том гласно изрази своје изиенађење : — Каква смешна идеја! Ето једна ствар коју ја, извесно, не бих изумео. Јјад.је сео, он стаде ломити прсте и чудити ее. Досађивап1е му ћутање и самоћа. Под утицајем чаме он са узнемиреношћу мишљаше на своја кола у затвору, јон1 пуна с купусом, шаргарепом, -целером, мацом и млечњаком. И он се питаше ожалошћен : — Где ли су гурнута моја кола? Трећега дана, он прими посету свога адвоката, г. Лемерла, једнога од најмлађих чланова адвокатског кора париског, председника једнога одсека »лиге франЦуске отаџбине." Кренкебил покуша да исприча своју аФеру, што му иије било лако учинити, јер он немађаше навику да говори. Можда би с-е ипак извукао са мало помоћи. Али и>егов адвокат врћаше главом једним неповерљивим изгледом према свему ономе тпто он говораше, и, преврћући листове, рогунђа: — Хм! Хм! ја не видим ништа од а тога у актима. Затим, са мало умора, П1 своје плаве бркове, рече:

ПОЛИЦПЈСКИ ГЛАОИИК - У вашем иптересу, било би можда боље да ттризнате. Што се мене тиче, ја држим да је ваш начин апсолутпог одрицања само знак еевештине. И од оттда Кренкебил би учинио нризнање кад би зиао шта требанте признати. * * * Г. председник Буриш посвети пуних шест минути исниту Кренкебиловом. Овај би испит донео више светлости да оптужени одговараше на постављена му питања. Али Кренкебил немађаше навику да води дискусију, и у једном таквом друштву дужно поштовање и страх затвараху му уста. Тако је он ћутао а председник давао одговоре; они су били оитерећавајућп. Он закључи: — Најзад, ви признајете да с/ге рекли: „Смрт кравама!" Тада само оптужени Кренкебил пусти из свог отарачког грла један шум старе гвожђарије и разбијених прозора. — Ја сам рекао: »Омрт кравама!« зато тнто је г. жандарм рекао „смрт кравама!® Дакле ја сам рекао: „Смрт кравама ! <( Он је хтео да каже да је зачуђен тако непредвиђеиим окривљењем, у својој ттренеражености, поновпо чудновате речи. које му се лажно ириписиваху и да их он није нипошто изговорио. Он је рекао: „Смрт кравама!" као што би рекао: „Ја држао увредљив говор, јесте ли могли веровати ?" Г. председник Буриш не узе тако. — Тврдите ли. рече оп, да је жандарм први изговорио гај узвик!« Кренкебил не хтеде дати реч. То је било сувише тешко. — Ви не остајете при том тврђењу. Имате право рече председник. И он нареди да се иозову сведоци. Шандарм 64, по имену Бастијан Матра, закле се да ће рећи истину н ништа друго до истину. Затим учини овај исказ : Био сам на службп 20 октобра када, у подне, приметих у улици Монмартри једно лице, које ми се учини нутнички продавац а које држаше своје двоколице ттепрестано на једном истом месту, птто ,је било узрок закрчености кола. Ј а му три нута издадох наредбу да тера, што он увек одрече послушати. А кад га оиоменух да ћу га достивити кварт-у, он ми одговори узвикнувши: »Омрт кравама!" што ми се учини да је увреда. Овај исказ, одлучан п умерен, би саслушап од стране суда са очевидном наклоношћу. Одбрану је дала г-ђа Бејар, обућарка, и г. Давид Матије, главшт лекар болнице Апброац-Паре, притежалац легије части. Г-ђа Бејар нити је што видела нити чула. Г. Матије се налазио у искунљеној гомили око жандарма, који иозиваше продавца да се креће с колицима. Његова сведоџба изазва један инцидеит. — Ја сам својим очима видео догађај. рече он. Приметио сам да се жандарм беше иреварио: он не беше увређен. Ја му приступих и приметих му то. Жандарм остаде при своме тт позва да. гтођем с њим

• БРО Ј 2 у комесаријат. Учиних. Поновићу моју изјаву нред комесаром. — Можете сести, рече председник. Пека се позове сведок Матра. — Матра, кад сте приступили хапшењу оптуженог, зар вам није г. доктор Матије нриметио да сте се преварили ? — То јест, господине председниче, да ме је увредио. Шта вам је рекао? — Рекао ми је „Омрт кравама!" Ово произведе узрујаност и смех у публицп. — Можете се повући, рече председседник брзо. П он опомену нублику да ће иснразнити салу, ако се овакве маниФестације нонове. Међутим, одбрана потресаше видно рукаве од његове хаљине, те се мишљаше у том тренутку да ће Кренкебил. бити ослобођен. Кад се повратн мир, Г. Лемерл устаде. Он отпоче своју одбрану са похвалом жандарма ПреФектуре, тих скромних служитеља друштва. који. за. ништавну плату, не знају за умор, и излажу се непрестано опасностима, показујући свакога дана јунаштво. То су стари војиици, и који остају војници. Војници, та реч казује све..." И г. Лемерл се подиже, без напора, до врло високих погледа о војничким врлинама. Он беше од оних, рече, »који не допуштају да се дира у војску. у ту народну војску, због које се дичи што јој и он пртшада." Председник климну главом. Г. Лемерл, одиста, бејаше поручник у народној војсци. Сем тога био је националистички кандидат у кварту Вјеј-Ходристе. Он настави: „Заиста не, ја не познајем скромну а скуПоцену службу. коју носведневно врше ови чувари ми[1а храбром сгановништву париском. И ја не бих нристао, господо, да браним Кренкебила кад бих у њему гледао увредиоца једиога старога војника. Мој се клијенат оптужује да је рекао: »Смрт кравама!" Смисао ове Фразе ттије сумњив. Ако ирелистате речник поквареног језика, ви ћете у њему читати : „Крављаче, Смрдљивко, ленштина, беспосличар; који се протеже лено као крава, у место да ради. ~ Крава, који се продаје■полицији ; шпијун." Смрт кравама" се каже у извесном друштву. Али цело је питање у овоме : како је Кренкебил рекао? Шта више, је ли рекао? Допустите ми, господо да у то посумњам. в Ја не сумњам ни мало у честитост жандарма Матре. Али као тттто смо рекли, он врши један тегобан посао. Он је кат кад одвећ. претерано уморан. У таквим приликама отт је можда био жртва халуцинације слуха. И кад иам је он, господо, мало пре р.екао да је доктор Давттд Матије, пртггежалац легије части, главни лекар болнице Анброац-Паре, витез науке и човек светс^ог гласа, такође узвикнуо: „Смрт кравама!« ми смо заиста иринуђени да нризнамо да је Матра ттлен болести обцесије, н. ако израз нттје и оувише јак, у делиријуму персекуције.