Полицијски гласник

БРОЈ 2 »II онда чак ако је К.ренкебил и узвикнуо: „Смрт кравама!« остало би знати да ли та реч. у његовим устима, има карактер пресгупа. Кренкебпл је природно дете једне уличне пнљарице, жртва рђавог лшвота и нића: он је рођеп алкохоличар. Ви га ето видите оглупелог од шесетогодишње беде. Господо. ви ћете рећи да је он неодговоран." Г. Лемерл седе и г. председник Вуриш прочита између зуба пресуду која Жерома Кренкебила осуђиваше на иетнаест дана затвора и 50 динара казне. Суд је засновао своју оцену на сведоџби жандарма Матре. Вођен кроз дуге и мрачне ходнике судске, Кренкебил осети огромну потребу симпатије. Окрете с-е ка париском стражару који спровођаше и назва га три пута: — Сипал !... Сипал !... Шта? Синал ! И уздахну: Пре само две 11едел>е да ми је ко рекао да ће ми се овако шта десити!.... Затим стаде овако размишл.ати: Та господа гово])е сувише брзо. 1'оворе добро, али 1-оворе сувише брзо. Не може се човек с њима објаснити Синале, зар ви не налазите да они говоре сувише брзо ? Алн војник иђаше н иити му одговори нити окрену главу да га погледа. Кренкебил га запнта: Зашто 1 ми не одговарате? А војник је ипак ћутао. И Крепкебил му рече јетко: Говори се добро псу. Зашто ми не говорите. Ви никад не отварате устм: ви се дакле бојите пгго смрде? * * * Одведен у затвор, Кренкебил седе на своју ланцем завезану столицу, пун чуђења и дивљења. Пи он сам не беше потпуно свестан тога да су се судије иревариле. Суд му беше сакрио своје унутарње слабости нод узвишеношћу Форме. Он не могаше веровати да има разлога против судских чиновннка. чије разлоге није разумео; беше му немогуће појмитп да је нешто храмало у једној тако лепој церемонији." Јер нити идући у цркву нити у Елизе, он, у свом животу, не беше ништа тако лепо видео као суђење у ноправној полицији. Он је знао добро да није узвикнуо »Смрт кравама?« II кад би осуђен на нетнаест дана затио))а за то што је узвикнуо. то беше, по његовом мишљењу, једна величанствена тајна, један од оних чланова ве))е. којих се верни држе неразумевајући пх. једно мрачно откј>овење. сјајно, за обожакап.е п страшно. (иасталићк се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учин.ена су нам ова шггаи.а : I. Суд општине мариновачке, актом снојим од 7. (Ж. м-ца Бр. 23. пита: а. „Стојан Пауновић, земљодолац из Мари-! нонца, осуђен је нресудом овог оуда 1јр. 213,

110.11111ИЈСКИ ГДАС1ШК на неко.итко дана затвора за непослушност, и да нлати 2 динара таксе у маркама. По овој пресуди он је загвор издржао, а кад му је затражена такса у 2 дин. он је изјавмо : да није дужан да је плати, јер он плаћа иснод 5 дииара неггосЈ)едног иореза, те је, но томе, ослобођен плаћања гаксе у смислу чл. 2. тач. 8. закона о таксама. Како су наводи Стојановн , односно илаћања иореза истинити, то суд стоји пред питаљем : да ли сме наилатити ову таксу егзекугивним путем, погато он има стоке, која, бп се могла продати или неУ 8 6. (( Многа Пореска Одељења не држесе отрого расниса 1'. Мииистра Финанснја, од 29. марта 1 897 год. ПрБр. 7702, па дозвољавају иренос непокретног имања ио књизи «Б В , са једног на друго лнце и онда, кад нема никаквог пиемена, потврђеног влашћу о продаји н куповннн нмовине, већ кад само то иродавац и купац изјаве обичним актом поднесеним Одел.ењу. Оваквом радњом пореских Одељења изиграва се оно паређење из Ј. 471 грађ. суд. иоступка, но коме земљоделац ни еам ие може отуђити кућу са нлацем и пет дана ораће земл.е, јер сиротиња нагнана незгодним ириликама и не схватајућн значај овога благодејања и сама помаже да се ово учинн, а зеленаши још и више. Сем овога, оваквнм нродајама сгвара се ногодно земллште недогледним парпицама чак између наследника садашњих продаваца н купаца, а много пута н нзмеђу овнх самнх. Потребно је да се чује н мишљење уредништва, да лн је овакав ностунак Порескнх Одељења нравилан нли не ? II, како овај суд има неколико нерасправл.еннх нитања као што су ова два, он моли уредншнтво, да што пре нзнесе своје шшм.ење и по једном и по другом." — На ово нитање одговарамо: 1. Тачком 8. члана 2. закона о таксама, наређепо је, да таксу не плаћају сиромаси, ни у ком случају. За сиромаха, пак, сматра се онај, којн не плаћа вигае од 5 динара непосредног пореза на годину, не рачунећи ту нрирез н лнчни норез. Према овоме, не сме се нашатити такса, егзекутивним путем, ни од једнога, који не нлаћа више од 5 дннара непосредног пореза, без обзира на то, што он има покретности, пз које би се она могла наилатпти, па се наравно, то не може учинити ии нрема Стојану, о коме је реч у овоме иитању. 2. П<1 распису г. Ммннстра фипансија, од 25. новомбра 1 890 годиие ПрБр. 1 0.027 .нренос имовине ио књизи оБ", могао се вршити само у два случаја: на основу таније или пресуде наборног суда, али јо бпло дозвољено, да се еамо плаћање пореза нреноои на кунца, но нарочитнм списковима, који су састављени но нростој прнјавп продавца и купца. Како ,ј'' рвај ноелодњи случај доносио огромне незгоде за пореске власти, п отежавао сам разрез пореза на земљнште, а међутнм мЈ>ужао могућпост, да нојединцн у истини оетану без имаља, ма да се но иоиисној књизи води ово на њихово пме, то је расиисом од 29. марта 1 897. год. Пр.Бр. 7702, наређено: да со цосле сваке продаје мора извршити пренос имања на новога сопственнка, а укинуто задуживање порозом но снисковима, то је, тако, као основица за разроз иореза на зем.мипте ое.тала. јоднпо нописпа књнга «1)".

СТРАНА 15

Даби се спречило изигравање наређења 5 471 грађ. суд. Поступка, која говоре о благодејан.у земљоделаца, овнм је расиисом наређено, да се нренос може вршити само по оним иродајама, које су учињене са знањом власти, нружајући, тако, надлежним властима могућност, да контролишу, да ли се ово законско наређење вриш. Према овоме, сва она одељења, која дозвол.авају нренос имања по књизи «Б В без писмене изјаве иотврђене надлежном влашћу , греше нротив јасних одредаба овога расписа. II. У броју 49. нашега листа, од прошле године, штамшии смо питање г. Драг. Б. Јовановића, писара сј >. мачванског, о гоме: како ће ое нотврђивати уверења, која се издају за нотврду тапија у омпслу тач. 11. под б. и в. нравида г. Минкстра правде од 2 4 децембра 1873 годинс, па смо обећали, да ћемо ми дати одговора, ако то не бп учинио г. Св. Јањић, Касациони оудија, иоводом чијег је чланка и потекло ово нитање. Како г. Јањић до сада није одговорио, то ћемо ево ми но обећању, изнети своје мишљење о овоме иитању. Дакле : Као што је нознато, уверења су ова потребна: а, кад иеко сам нриватно продајо своје иман>о, па хоће да докаже, да му преко продатог имања оотаје јшп онолико, колико ое по ?. 471. грађ. суд. поступка штити, или да нпје земљоделац ; н б, кад власт узима у иоиио чију имовииу, па се овај брани да нијо трговац илп занатлија него земљоделац, или она сама хоће да сазна да ли му остаје оиолико зомље, колнко му као земл.оделш штити закон, водећи, тако рачуна, по званичној дужнооти, о наређењима §. 471. поменутог закона. II по олову нравила г. Мнниотра и но духу закона, садржину овггх уверења мора да потврди полициока вдаст. а не оамо «да оу то сведочанотво одиста нздали: к.мет и три оиштинара оно онштине, којој нродаван иринадлежи, 8 као п1то је у 48 бр. ( ,Гласа» речено. Да би, нак, ово могла учинити у опште, а уз то још н без бојазни да не погреши, једини је излаз стручни премер осталог иман.а, као гато смо ми већ објаснили у 30 и 31 броју ( ,Полпцијског Гласника", од 1902 године, кад год је наравно, у питању : оетајо ли продавцу доВољно земље по закону, јер дј >угих путова и срестава нема за то. Ово, иаравно, важи и за случајеве, кад сама власт врган попио и хоће да зна, да ли дужнику оотаје још земље колико треба. I*ад је, пак, нитање : да ли је неко земл>оделац, трговац или занатлија, онда ће среска власт, нре нотврде увереља, покугпати да от.екне лично уверење, у колико је то у опште могућно ггрема ириликама, у којима се налази онај, за кога се ово разбира, а ако је то немогућно, онда ће среска вдаст тражити о томе, од дотичне општине, званичан извештај, изиосећи у своме захтеву загпто га тражи и чинећи општгшу одговорном за неисггравност, па ће гга оонову тога ставл.ати своју иотврду. Она ово може да чингг без страха да ће одговарати, попгто јој као гаранција одужи извеигтај онштине , као познаваоца месних придика н Фнката, и као в.гасги једино надлежие за даван.е таквих ггодатака.