Полицијски гласник

СТРАНА 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3

штине седлареке, у срезу ресавском, округ.а, моравског, и образује за себе општину »луковичку 11 . Из канцеларије министарства унутрашњих дела, 21. јануара, 1904. године у Београду.

Р А С П И С

свима окрузкним начелствима Ни у закону о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља, ни у правилима за окружне и среске болнице, која су прописана 12. јуна 1881. год. СБр. 2304, није нигде предвиђено: да Министар унутрашњих дела одобрава лицитације, које држе окружне и среске болнице за набавку животних намирница и других потреба за болнице. Напротив по чл. 6. т. 9. Санитетског закона, непосредни надзор над болницама има она полицијска власт, у чијем се подручију болница налази, те по томе разлогу иста та власт једино је и надлежна за одобравање ових лицитација кад се набавке болничких потреба врше тим путем и ако се оне креАу у границама одобреног буџетног кредита. Од овога се изузимају само Општа Државна болница и болница за душевне болести, које су под непосредним надзором Министра унутрашњих дела. Па ипак зато, све окружне и среске болнице, увеле су у сталну практику : шиљање својих протокола о драсаним лицитацијама за разне набавке на одобрење Министру унутрашњих дела; а ово је погрешно и на штету саме слузкбе, јер се отежава брза и правилна администрација. Могуће је да су окружне и среске болнице увеле ову практику на основу нрописа из тачке 9. претпоследњег става поменутих правила, у коме се говори, да издатке: до 50*— динара одобрава сам Управник болнице, до 100-—дин. окружно начелство , а преко 100-— динара Министар унутрашњих дела; али ово вреди само за оне издатке, чије се набавке не врше путем јавних лицитација, дакле за чисто инвентарске ствари. С тога преноручујем начелству, да у будуће оно само одобрава лицитације о набавкама за болницу и да при томе обрати строгу пажњу на то, да се цене појединих артикала крећу у границама местних пијачних цена, ако не би имало изгледа да су још и повољније, и да се са обзиром на што већу штедњу не набавља ништа сувишно и излишно, због чега би се морао прекорачавати кредит, одређен на издржавање тамошње болнице. Ову наредбу нека начелство достави и управи болнице на знање и управљање. СБр. 591. 16. јануара 1904. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЋ

ДЕШИФРИРАЊЕ 1. У 0ПШТ9 (наставакј Према упуствима, једне од ових књига (ја лично претпоставио бих свима другима Флајснерову, парочито кад је реч о практичној употреби) човек ће уз мало ревности и талента за ствар успети, да разреши врло копликоване и тешке шифре. Наравно дајезато свакад потребна срећа; једним јединим случајем може се докучити оно што није било могућно постићи за неколико дана труда; овде је тај исти случај као и код целог иследниковог рада: увек изгледа да је срећа била на руци, кад се нешто могло докучити, а у ствари то .је била иследникова вештина и пажња. које су умеле да виде и уоче ту »срећу. 0 У осталом иследнику, који хоће да дешиФрира, потребна је добра воља. истрајност, јака ревност за ствар. отворен поглед и дар комбиновања — а то су особине, које у опште требају лследнику. Могло би се готово рећи, да сваки, ко је створен за иследника, може и да дешиФрира. Али ако му какво шиФровано саогнлтење зада непребродивих препрека, онда је иследник принуђен, да се ради разрешења обрати или министаретву"зпољних послова илн војном министарству. Ма да таква припомоћ не снада у круг тих министарстава, иследник ће моћи рачунати на предусретљивост, а.ли ће ииак тај пут уштедети за крајње случајеве ; а покушаће сам да се помогне како и у колико могне. У великим варошима лакше је наћи и сгручњака за посао дешиФрирања: н.пр. пензионованих генерелштабних официра, дипломата, математичара итд. Онај човек, који се у свом позиву бавио таквим стварима, интересује се њима, те ће своје знање радо посветити општем добру. Али такве снаге добијају се само у изузетним случајевима на расположење, те ће иследник уопште бити упућен на себе сама. Овде се не сме превидети, да је иследник у таквим случајевима у угоднијем положају но дипломата и генералштабни официр, који у свом позиву мора нешто да дешифрира. Ако први има да разрешава важне дипломатске депеше, или други да прочита какво у рату ухваћено шифровано саопштење, ни један ни други, у већини случајева, не знају, на коме је језику писано, ко су ти људи што се један с другим дописују, нашто се ствар односи итд. Он зна само једно : да је ствар извршена с највећом преиреденошћу и с највећом брижљивошћу, што му не олакгпава љегов задатак. Пе молсе се ни замислити да би дипломата или генералштабни официр могао добити са шифрованом депешом уједно и кључ или какав знак. осем ако би било издаје; али у том случају не може се више говорити о дешифрирању у нашем смислу. Код иследника пак ово ће, бар у већини случајева, бити у многом олакшано; ако он има непгго гаифровано, готово ће увек имати нри руци осумњиченог, коме

је приспело саопштење или који га је испослао. Иследник ће дакле бар од ока познати степен образовања тога човека, он ће моћи закључити, на коме је језику оно што је шифровано, моћи ће сазнати, чега се ствар могла тицати, затим ће опет по с/гепену образовања тога човека моћи извести закључак, како стоји ствар с ортографијом у саоиштењу дотичнога (што је врло важно), на онда ће и из интелигенције дотичног моћи докучити, какав је он начин шифровања узео. Потребна је одиста прилично велика доза интелигенције, да би се разумело и употребило врло компликовано гаифровање. Да би се о томе створила извеснајасноћа, биће иотребно, да се истрага предузме поново ас1 ћос, као што се то у опште мора радити, чим се у некој истрази хоће ди расветли нешто, о чему се раније још није мислило. Своју пажњувал^а скретати свакад само на оно што нам је потребно, и кад мислимо, да знамо сваку реч, која се досад појавила у току истраге, онда је то само у извесном смислу правилно: знамо је у опште, знамо је и у оним правцима, у којима смо је већ тражили; али ћемо наћи нових ствари, ако почнемо ствар изнова. Иојави ли се дакле у току истраге какво шифровање, онда на.м је дужност, да сва акта ноново прегледамо по том питању и да пазимо на све, што би за њега могло бити од важности. Кад смо то свршили, онда. морамо ионово разгледати све кривичне хартије или у опште хартије, које су ушле у истрагу по дотичној ствари. То морамо урадити чак и онда, кад би помигаљали, да нам је све то, што ту пише, од речи до речи у глави. За тим нам ваља најбрижљивије разгледати све шиагове, шавове, посувраћене крајеве одеће итд., за тим све друге предмете, који су унети у истрагу, и све оно што је писано или штампано, била то слова, слогови, речи, ставови, бројеви или потези, који падају у очи итд. оставити на страну и прибележити. Потребно је да се тачније и с већом промиш.љеношћу разгл"едају писма и нотице, записи итд., који су нађени. Из њихове садржине не само што би се могло наћи упуства да се изнађе садрж,ина шифрованог писмена, већ би се чак могао пронаћи и кључ за само шифровање. Могли бисмо н.пр. употребити метод, ио коме смо поступали ириликом разрешавања неког ранијег саопштења. Може се десити да ту буде нека реч немотивисана или нодвучена (можда у средини реченице итд.), тако да се може иосумњати, да је то реч за разрегаење шифре. Ко не зна ту реч, немогућно му је дешифрирање, а може се опет десити, да је дотични ради веће безбедности ту реч подвукао и т. д. или негде прибележио. Чешће се дешава- такође, да се та реч, број, гааблон, тајна азбука итд. напигае једном од оних »симнатетичних« мастила (о којима је било већ говора у нашем листу). Тако што носи дотично лице уза се, и кад год хоће, може удесити да га прочита. Дакле, ако иследник нађе коју цедуљу, нека је испита, да ли није написана оним подмуклим мастилом, и уједно да види да тим мастилом није писано између редова дотичне шиФре. (Унут-