Полицијски гласник

ВРОЈ 4.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 31. ЈАНУАРА 1904.

ГОДИНА УШ

СДО С.ОО С6>Р С.ОО 050 (>б>0 ОУ) ОДО С/УО СДО С/УД С.ОГО ОЈОО ОЈОО О^ЈО С-С-О С«0О ОХЖ С«б"2 СОО 060 С«6У0 С<У ОО О С«6С ОС2 С«0О СЛС С/50 С«С: ОЈУ^ СЛО С«00 С«6<5 050 С«бС ОО^ С-О^ С-СЗ СС«ОС 050 Об^ П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК ШЧНИ ЛИСТ ЗА П0Ш1Ш БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ

су ? о оро олсп оао оу: О5о с*у.- аоо оур с/у> с/у: с ^ озо ос? о<уа;с«бс ооо ооо с^ о<у? (^јо руг оу с>ос с^' <уу оу- с«бс оу суу > с«оо оју ^ с « оо оур.е/?о е «бо оогр суу?,сдгсс^о 05о' су?6 о &о-сло -с

УРЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРОТВА 7НУТРАШБИХ ДЕЛА

XX хх хх. хх: XX ^х ух. XX хх с*у: аоо оас оа^ оос с *х: огу-. ух оо т схх. ос/: схх: с*уг оу -^ су. с/х >-✓ . -/✓ . огу: схх: ос*: оас оос 6 а-. оот X X XX гГУ. &у 1 . -XX 'XX. XX, -XX? »ПОЛИЦИЈСЕИ ГЛАСНИК« издази једаниут недељно. Но иотреби биће и ванредних бројева. Претнлата се шаље »Уредншптву Подицијског Гдасника* ■или дотичним окружним и среским властима, или на ношти. Цеиајелисту: чиновндцима, званичницима, општииским писарима и осталим званичницима у опште, годишње 12, полугодишае 6 дииара. Гостиоиичарима и механџијама годишње 16, подугодишке 8 динара. аСЈшдармима годижње 8,. нолугодишње 5 динара, ну ови се по овој деии могу нретнлатити само преко својих командира полицијских односно нограничних од[)еда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. )а. Поједини бројеви »Полицијског Гласиика« не продају се. Рукописи не враћају се.

За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 дииара.

^^2,^ С/У \ СУ " > ' Г С/У " С/УГ ' С/УГ С/у: ' о^"--^о ОУ ОбС -о?УуС

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу трећег одељка чл. 4. аакона о административној подели Крал.евине Србије, — решено је: да се Село Јасеница, које за себе сачишава општину јасеничку, по изјавл>епој жељи његових становника, одвоји од срела бр.чопаланачког, округа крајинског, и прпдода срезу неготинском, истог округа. Из канцеларије Министарства унутрашљих дела, 17 јануара 1904 год., уБеогр.аду.

РАЗГР7ПИ0АВАБЕ ОПШТИНА Указом Његовога Величанства Краља Петра I, одобрено је решење Народне Скуиштине сазване у редован сазив за 1903. год., које гласи: да се села: Јунковац и Сакуља, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од своје досадање општине врелачке, у срезу колубарском, округа београдског, и образују у заједници за себе »општину јунковачку", у истом срезу и округу. да се села: Јадранска Лешница и Доњи Добрић, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине иверске, у срезу јадранском, округа подринског, и образују зассбну општину под називом: »општина јадранско-лешничка". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 16. јануара 1904. године у Београду. Р А С П И С свима окружним начелствима Г. Министар Финансија писмом од 16. ов. мес. ПрБр. 562, известио ме је, да је пореска управа издала распис свима пореским одељењима. да при утврђивању идентичности лица, која, као иотпупо песнособна за рад траже ослобођење од плаКања личнога пореза према тач. дс. чл. 74. закона о непосредном норезу, траже и

писмене изЈаве органа надлежних општинских власти у чијем би се присуству преглед вршио. У оним случајевима, у којима такав доказ није могућан, наређено је, да одељења примају и протоколарне изјаве два ноуздана грађанина, које одељење лично познаје, а који такође и дотично лице познају и тврде његову идсптичност. Пошто је потребно да и лекари, који врше преглед номенутих лица, у уверењу назначују на којн су начин утврдили идентичност преглсданог лица, то овим наређујем, да лекари, који прегледају неко лице у цељи да се оно ослободи плаћања личног пореза као потпуно нетчтособно за рад, увек у уверењу тачно назначују: је ли им прегледани личио познат или прект других и којих грађана. Препоручујем начелству да се стара о тачном извршењу ове наредбе. СБр. 571. 21. јануара 1904. год. у Београду. Министар унутраилњих дела, Стој, М. ПротиЉ

ДЕШИФРИРАЊЕ

1. У опште (НАСТАВАК) Претпоставимо сад, да се слична прибелешка нашла код каквог врло опасног разбојника. У почетку ствар изгледа као каква неразрешива шифра, али кад се зна, да су такве ствари врло просте, онда се оне прочитају као и обичан рукопис. Н податци, који нам сасвим случајно дођу до руку, могу бити од вредности; тако је један кривац, који је водио врло велику тајну кореснонденцију, имао уза се један џенпи сахат, на чијем је заклопцу изнутра била урезана Фабрична нумера 27491. Сав труд да се разреше шифрована писма остао је безуспешан. Напослетку се дође на мисао, да су та писма можда иисана тако званом „шифром гроФа Гронфелда" (иначе ђенерала Троши), и да је број 27491 тако звани „изабрани број, <( који је нисцу био с тога подесан, што га

је могао, у случају да га је заборавио, увек видети на сату, што је много практичније но да га је како друкчије прибележио, јер би пало у очи. И одиста ствар се слагала, и с помоћу тог броја на сахату могла селако прочитати цела кореспонденција. Исто тако могло би врло лако бити. могућно, да се код криваца нађе какав мали џепни лексикон, који би могао носити »шиФру у речима,® те би дешифрирање било олакнтано. Напослетку може се доћи до закључка да кривац има где год код себе, на извесном лгесту, какав шаблон од хартије или таиког плеха, е номоћу кога се може прочитати тајно шаблонско пнсање, у кратко. иследник ваља да зна да и најлукавији лопов може да учини »велику глупост,« која би га одала. Та глуиост би се састојала у томе, да уза се носи кључ, изабран број, шаблон итд., не надајући се да би могао допасти затвора. Укратко, кад иследник тачно разгледа и добро процени све што је у вези с ислеђењем и с оним о чему се у шифри може дописивати и оно што се нашло комбин УЈ е У свима правцима, он молсе доћи до „пуког случаја", те тако у иовол>ној прилици створити базис, а можда и целу ствар решити. 2. Разни системи шифара Овде ћемо навести само неколико система шифара, који су у употреби, и то оних, које иследници могу дешиФрирати или због простоте њихова склопа, или тако, ако им је исиало за руком да дођу до каква ослонца или самог кључа. Али не помаже ни то само кад се има кључ, ако се бар не зна, како је дотична шиФра склоплзена и како ће се кључ употребити; шта више у миогом случају не може се кључ као такав ии распознати, ако нам је дотична шифра сасвим непозната. Ако је на шифри била нрибележена нека реч, неки број, неки стих, или ако је дописник имао уза се какву књигу, мораћемо претпоставити, да би се тиме могла решити цела шифрована ствар. Мећу тим овде нисмо хтели ни узимати у обзир оне тешке шиФре, које се ни кључем не могу дешиФроваги. На овом месту донећемо врло мало што ново; управо доносимр оно, што се