Полицијски гласник

СТРАНА 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4

налази у разним уџбеницима. На име при изради овога нослужили смо се делима Клиберовим и Флајнсеровим. Код свих шиФара се обично употребљавају извесни уговорени знаци, који имају онштег значаја. Тако употребљавају се: а) Слепи знаци, тако звани поп уа1еигв, којп не значе ништа и само служе за то да дешифрера заведу; на пример може сс уговорити, да ништа не важе сви самогласници, или свако треће слово, сви они бројеви који се деле на три итд. Иикакав договор, пак, није потребан код тако званог писања с помоћу шаблона, где важи само оно, што се види кроз исечене делове шаблона, ако су дакле остала места (пошто је свршено писање) произвољно испуњена слепим знацима, она ће се, кад се уиотреби шаблон, иначе њиме открити. б) Знацп противног смисла, који ноказују, да дотични став ваља схватитиу противном смислу, но што гласи : „Он нас воли" = мрзи. в) Знаци поништавања, који значе, да цело саопштење ништа не важи и којима је само циљ, да се човек заведе. Таква саопштења могу се, доста пута, баш за иследника припремити, не би ли му се наметнуло погрешно схватање о кривици или невиности неке личности; оваквим преварама ући ће иследник врло лако у траг, ако се шифровано писмо лако дешифрира, и ако му се оно на више или мање незграпан начин подметне. а) шифра на бројеве 1. Најпростија шиФра на бројеве састоји се у томе, што се за свако слово, за чешће употребљаваие речи одреди по један или више бројева, који се у последњем случају наизменично уиотребљавају. 2. Готово тако исто проста ствар је шифра, у којој се слова изражавају са два комбинована броја; она се најпре поделе у групе па онда нумеришу; нпр. : ш џ ч ц х ф 5

к ј и з ж е 3

а б в г д 1) 4 п р с т ћ у 2

о њ н м љ л 1 Из сваке од ове групе узме се слово, које је потребно за реч, и обележи се редним бројем који заузима у груни и броја из које је групе. Н. пр. »Бежи 0 би се написило овако: 24 63 53 33 3. Овде спада и Мирабова шифра на бројеве. Ту је шифру тобож пронашао Мирабо. Слова се поделе у пет група и свака нумерише ; н. пр.: 9

ш џ ч ц х Ф I 2 3 4 5 6 3 к ј и з ж е I 2 3 4 5 6

а б в г д ђ 1 2 3 4 5 6 4 п р с т ћ у 12 3 4 5 6

0 њ н м љ л 1 2 3 4 5 6

Свако слово изражава се на тај начин, што се начини разломак, чији бројитељ показује број групе, а именитељ редни број слова; пошто не може бити већи бројева преко 6, то се бројеви 7—9 и 0 унотребљавају као »невредећи" ради попуњавања, да би се уносила забуна; на пример ,/Б.ути« би се изразило овако :

84 95

49 47

38 30

4. Уметна шиФра на бројеве, којом су се служили Аустријанци у Мексику. Она се састоји из азбуке, која се уметне између два реда бројева; изнад азбуке су непарнп, а пспод ње парни бројеви, тако да се свако слово може изразити једним парним и једним непарним бројем. Да би се створила шифра., потребно је једно нзабрано слово. Ирви број тајне депеше показује, да је на тај број ностављено изабрано слово и с том азбуком се шифрира. Измени ли се азбука, онда се као знак измене саопштава број, који је над потезом или испод потеза азбуке, а а за овлм бројем следује опај број, који у новој азбуци означава изабрано слово. (наставиће се)

ЦРОСЈДЧКА ДИСМА

Спекулација саучешћем и наклоношћу за чињење добрих дела својим ближњима, показује још непрекидно добре резултате. Шта више изгледа као да је она с пораштајем благостања узела веће размере, а нарочито у погледу писања просјачких писама. Публика нема ни појма, колико се хиљада просјачких писама напише сваки дан, као ни какав сјајни успех пости.^авају они што пишу та писма. Систематским »радом® на просјачким писмима зараде вешти људи и женске толико, да могу врло сјајно живети и узети с пуним правом титулу рентијера, што врло често чине наспрам јавности. Али и овај »гешеФт® дели се по степенима и њега раде вештаци у правом смислу те речи, а и дилетанти. Просјачка писма пишу се у свима културним државама. Највише се пак то врши у Енглеској и Америци, јер тамо живе људи с највећим имањима, према гоме приходи су за писце нросјачких писама већи. Па и у Француској, где има много богатих људи и где је доброчинство постало ствар моде, писци просјачких писама оба пола пролазе још боље но у Немачкој, где међу тим заслужују на хиљаде. Да почнемо с дилетантима! То вам је бедни млади занатлија или радник, који је попио оно што је преко недеље зарадио, па ипак хоће да се недељом проведе. За трен ока узме он парченце хартије, нанише на њему просјачко писмо и пошаље децу газдарице, код које је у стану, у онај део вароши, у ком ашви боља публика. Деца иду од куће до куће, звоне на вратима и тужно гунђајући нешто предају просјачко писмо. После неколико часова таквог лутања деца скупе толико, да се »бећар 11 недељом после подне богато

проведе заЈедно с породицом, код које станује. Прави је грех давати што деци, која донесу таква просјачка писма. Тај новац је бачен, а за децу је тај посао морална нропаст, јер она већином краду један део од испрошеног новца па купују шећерлеме. Берлински криминални музеј чува један интересантан наиис, који отприлике гласи : »Једна сирота удовица са шесторо гладне деце моли за помоћ. Август Милер«, „Бећар", који је написао то писмо, толико се журио, да је своје сопетвено име потиисао, у место да је и у писму маркирао удовицу. Просјачка се писма највећма шаљу преко погате. Али таква писма пишу изру инирани нросјаци, који својим молбама обасипљу све добротворне заводе, сваху мана удружења, све касе за потпомагање итд. Они непрестано пигау и добијају. Њихно непрекидно кукање доноси им прихода са свију страпа, некад много, некад мало, али на вигае места по мало чини много. Пре неколико година откривен је у Берлину један пронали трговац, који је систематским писањем просјачких писама и обраћањем на добротворне заводе и удружења долазио до годигањег прихода од 4000 марака, осем тога добијао је бесплатнодрва, вино, месо, хлеб, лекове итд. Наравно да људи с неисписаним рукописом употребљавају што је могућно рђавији писаћи материјал. То су ситне варалице, које држе да и други свет ситничарски миСли и вели у себи: кад он има новаца да купи бољу хартију и куверт, онда му није потребна помоћ. Сасвим друкчије шпекулише варалица с финим рукогшсом. Он употребљава напротив фини писаћи материјал, и то из тактичних разлога. Већ леп рукопис чини добар утисак на онога од кога се проси. Пристојна спољашност писма јемчи, да ће писмо бити отворено и да ће га адресат сам прочитати. Сумњива писма с рђавим кувертом и ружним рукописом отварају обично чиновници, секретари, књиговође. Па онда елегантно нисмо изазива саучешће код дотичног човека, од кога се проси. Женска што је писала нисмо није личност, која нема више шта да једе. Она је једно несрећно сгворење, које је због свог имена, своје традиције принуђено на извесну репрезентацију, за коју нема потребних новаца. Прималац писма је можда и сам некад био у таквом незгодном иоложају. Он је дакле наклоњенији да се одазове таквој женској, која тражи новаца да куии штОФану хаљину за кћер, која пде у школу, која тражи новаца да нахрани своје чедо, пошаље неког рођака у бању или изврши какву опасну операцију. Ова врста просјака, нарочито у Немачкој, врши своје операције психолошки. Они гпаљу своја писма пре свега људима. који се налазе у каквом нарочитом дугаевном стању, у радости или жалости. Новине, које доносе породичне вести, пружају тако сваком таквом човеку списак оних људи, који жене сина или удају кћер. који објављују да им се родио син или унук, и напослетку људи, који јављају