Полицијски гласник

БРОЈ 4

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 27

тежак губитак кога члана породице. Такви људи су у свом весељу или тузи много приступачнији за какво дирљиво писмо него људи, код ко.јих нема тих психолошким момената. Напослетку новиие јављају кад неко добије какав орден или титулу или као чиновник буде унадређев класом. Такви унапређени и одликовани људи добијају најмање но туце нисама. У Паризу и Лондону постоје. савршене берзе, у којима се могу купити адресе л.уди, који реагирају на просјачка писма. Ови иросјаци нарочито систематски експлоатишу богате усамљене удовице. Једно друштво таквих иросјака узело је у току неколико година сд једне богате лондонске удовице на хиљаде Фунти стерлинга. Друштво је иисало врло дирљива писма; на једно од тих писама добило је то друштво варалица 1000 динара, и то друштво било је тако дрско, да већ четрнаестог дапа тражи накнадно још 200 динара, који су тобож потребни да би се сиасла иека личност. И ту суму дала је ова добродушна жена. На послетку се и тој доброј жени учинило да је и иремного те отада је сва иисма, која су јој стизала, слала једном друштву против осиромашавања и просјачења, и истрагом. коју је ово удружење иовело, утврђено је, да сва та нису одговарала истини. Статистика, коју су у Лондону и Паризу саставила добротворна удружења и полиција, ноказује страхобан резултат, да од десет просјачких писама, која добијају богати и одлични људи, једно тек иотиче од у истини бедних и сиромашних људи, а . осталих девет да су превара, Богати људи, који чипе у већој мери добра дела, држе нарочите агенте, који се вајбрижљивије обавештају о приликама онога, који је ■ писао писмо. Али ни то им мно-го не помаже, јер систематски писци писама прпреде им комедију. Ове варалице држе у Паризу и Лондону за. своју приватну употребу раскошно намештене станове, у којима славно уживају. Али тада се у пајбеднијем крају вароши најми један мали сган, који се вештачки удеси као уџерица пуна беде и невоље. Ту тобож живи болесна, гладна и жедна мајка с децом, мајка, која је писала нисмо и која прима милостињу. Мушки или женски агенти. који дођу у овај стан и виде беду, могу само потврдити, да су они жалосни нодаци у иисму истинити, и новац, који богато пада, дели п троши друштво, које систематски ради. Просјаци свих земаља знају тачно, да је дејство њихових писама знатно јаче кад му приложе каква документа, која потвр},ују њихову сиротин.у и невољу. Такви документи су посмртне листе, залоншице, забране и судске иаредбе за селидбу из стана и тако даље. Врло велики део тих нросјачких писама ФалсиФикован је. Формулари за таква документа могу се куиити већином у књижарама, а један од чланова нросјачког друштва, који има канцеларијски руконис, испуни тај ФОрмулар, који се снабде евентуално нејасним отиском каквог печата, који има службени изглед. Препредена женска заложи код какве заложне банке неки сићушан предмет п добије заложницу на једну или т,ве марке. За тим вештачки избрише она

напис са заложнице и на том месту напише, рецимо, да је заложила две бурме. Ту заложницу стрпа она у једно писмо, у коме напише, како је тога и тога дана рок, да дигне залогу, за шта је потребно 20 марака, али како нема новаца, те ће бурме пропасти, а оне су јој једина успомена на покојног мужа. Кад такво писмо добије каква срећна млада или заручница из богате куће. она не може а да дотичној жени не да потребиу јој суму за откуп залоге. Пре неколико месеци уловл.ен јо у Лондону највећи уметник у писању просјачких иисама. То је био врло образован човек са спољашношћу, која. га је на улици приказивала као врло отмену личност. Он је био вештак у цодражавању рукописа; осем тога могао је нроизвољно извртати свој рукопис. Лондонска полиција је тврдила, да он може наиисати једно за другим дванаест писама, од којих је свако било писано друкчијим рукописом. Ту способност извртања рукописа употребио је он за писан.е скупљчаких спискова. Најпре је на челу спис-кова фалсификовао један тужан апел, који дира и најтврђе срце. Тај апел потиисао је тобож какав висок свештеник, члан парламента или каква дама из високог племства. Ако је личност врло позната, ФалсиФиковао је тачно њен рукопис и потпис. За тим су испод тог апела на списку потписивала тобож три или четири приложника, који су прилагали велике суме. За тим је тај списак варалица слао само најодличнијим добротворима и тиме је пости.завао такве успехе, да је, као што је полиција утврдила, у последњој години тако зарадио 40000 динара, и да је држао еквипаж и послугу. Овај уметник био је недостижив у својим разноврсним проналасцима. Он је н. пр. од малих девојчица, које су тек училе да плету, куповао чарапе и те производе, који нису били никакво ремек дело, слао је л.удима, који чипе добра дела. Те су чарапе биле тобож од једне удовице, која има много деце и саката је, те преклиње живим Богом, да јој се купе те чарапе, да купи хлеба себи и својој деци. Писма су била писана тако лепо и тако стилизована, тако вешто срачуњена на изазивање саучешћа, да је наравно сваки пар тих чарапа доносио варалици приличну суму новаца. Напоедетку његов се посао био тако увећао, да је морао држати извесан број људи за књиговодство и сређивање спискова. Варалица је те л.уде добро плаћао, али је целу ствар био тако вешто удесио, да тн његови чиновници нису знали праву истину о његову раду. Они нису имали ни појма, да те огромне суме новаца, које су се књижиле као приход, заслужује њихов газда просто генијалним просјачким писмима.

СД.ХДДНН од В. М. Дорошевича Преводи Љ. Б. свршеии правник (нАСТАВАк) 4 Казамат окованих Казамат окованих је на Сахалину место за најтеже преступнике — »Казамат

одреда који се проучава" како се то званично каже, док је онај други „Казамат одреда за поправку« за лакше преступиике или оно, који су завршили свој рок у оном ирвом, а назива се међу осуђеницима „слободни казамат® због тога што његови стаповници иду без чувара на рад, само под надзором надзорника. — Казамат окованих је рђав код нас! — предупређиваше ме још испочетка надзорник. Градимо нов, али неможемо никако још да довршнмо. И да би ми показао, како је рђав њихов казамат, води ме стазом у празно одељење, које се преправља. — Гледајте молим, зар је то зид? и он обија штапом комаде труладрвета. Шта је то из њега побећи! Затрчи се, тресне главом о дувар, и пролети главачки. Ваздух је одвратан. Зими хладно, уопште —гадно. — Трешти огромна зарђала брава. Мирно! •— командује надзорник. Звекећу ланци, и око ногара се наврставају у ланац осуђеници. На први даи Ускрса побегли двојица из затвора окованих — негледајући на дану општу „часну реч осуђеничку, 8 — и сада за казну оковапи су сви. Влажно и загушл.иво; мирис јеле, повешане по дуваровима, освежава нешто мало, тај устајали ваздух. Вентилације — никакве. Заудара пустошем и бескућништвом. Дигли људи руке од свега па и од себе. Никаквог знака од каквог домаћииства, бар оног осуђеничког. Никакве тежње да удесе своје пребивање колико толико сиосније. Па чак ни обични осуђенички сандук, — ретко, ретко у кога да се види. Голи ногари с нешто сламе и прљавим сламним узглављима збијеним у гуку. По тим бедним постељама лиња мршава и окрзана мачка., и маучући умиљава се око осуђеника. Осуђеници веома воле животиње; мачка, псето, то је неминовна принадлежност сваког одељења. Може бити за то их и воле, што се једиио животиње обраћају к њима као к људима. Посреди собе сто, чак не сто већ јодна уска и дугачка клупа. По њој је исполивано, ваљају се трошчице хлеба. стоје пе прибрани чајници. Ми улазимо у одељење где живе двсјица, тачечника. Дедер, покажи свој инструменат! Неподмазан точак шкригш, ланци звекећу, и оковани привози к нама своја колица. Колица, тежине за два пуда, прикована су дугим синџиром ка ножним оковима. Пређе се она прикивала ка ручним оковима. али сада се они надевају на тачечнике ретко, једино као казна за особите кривице Ма куда ишао осуђеник, он свуда вози своја колица. С њима и спава, на нарочитој клупи у углу, мећући их иод клупу.